Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

ко ______

"Српски Народ. Али је за дивно чудо, што тај, наш народ, који је својим срцем осетио Господа и својом свешћу познао Бога, — да Га тако брзо заборавља, и да не даје видног „знака жеље да 0у59 с Г осподом и са ГЂеговим светим за„коном 2. -

О томе чуду, говорило се са овога светога места про_шле недеље; говорило се и раније, а свакако говориће се и доцније. > -

Мене не престаје да буни ова мисао: како то, да Српски Народ на челу својих меродавних управљача као и просвет-

них вођа једном не појме: да Бог ш вера у Бога није пове_рилац, коме се у одређене рокове обраћа и обрачунава2! Да Бог ш вера у Бога није „сезонска“ Потреба животаг! Да се Бог не може пошкупшти,; да црква није спекулашивна _установар2! Због тога, што се то неће да појми, зато је у нашем јавном животу овладало право „смјатеније“ т. ј. пометња! Њене се убитачне последице осећају свуда и на свакоме месту. Морални мрак окружава нас. Сви га видимо. Духовну језу осећамо сви..... А милостиви Господ са «својом Шрквом прилази да растера мрак, да освешла п да „загреје помешене. -

Мањина чује Господа, види светлост, осећа топлину и моли се: да Господ остане с њима и они с Господом кроз «свету Шркву Гегову. Тој мањини Господ свакад говори, као _и спасеноме страдалнику у Гадаринској пустињи: „Враши се кући својој пи казуј, шта ти учини Бог.“ |

Светој, божанској мањини припадала је и света лоза славних нам Немањића; стародревне, величанствене задужбине, те њихове вечите куће на овоме и на ономе свету, највидније то потврђују. Напредак Српске Цркве крчио јен пут напретку и српској држави. Мудра и побожна _владавина краља Милушина, кога данас српска Свстосавска. „Црква слави под именом: богоноснога краља Стефана Милутина, — најречитије казује, да крунисане главе само са јаком вером кроз свету Христову Цркву могу духовно и НЕ јално. развијати п усавршавати свој народ и своју државу ..

· Светим и узоритим стопама св. Краља“ Милутина ходио је и наш блаженопочивши Краљ Петаћ Велики Ослободилац. ЈА освећење дворске капеле, односно црквице, које је пре