Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

0 | а -

Осећам, да вас, као верну децу свете Православне Цркве. љуто тишти штетни верски покрети у садашњем нашем животу. Ви и сами познајете лица, која су до скора била православни хришћани, а сада право не славе Бога, својевољно тумаче св. Јеванђеље и целокупно Св. Писмо; одбацују уређење Христове Цркве, коју је Дух Свети преко Бо-_ гоносних Отаца уредио и уређује. Потомци гонитеља Христа. и наследници приређивача Спаситељева распећа, и данас су у служби антихристу; зато и не бирају средства у борби противу наше истините вере. Тешко заводницима а тешко и онима, који се дају заводити! Праведни Божји суд неће их мимоићи. Власт антихриста и његових анђела није уништена; они су само побеђени; уништење њихове власти биће у дав страшнога суда. Отуда је и могућно, да се хришћани варају, заводе и иду на странпутицу.

Завођачи и заведени одстрањени од спасоноснога духа Православља постају секташи, јеретици, расколници. У хришћанскоме свету има много врста верских заблуда. Код нас су најпознатије назаренска и адвентистичка (суботарска). Свака верска заблуда је велика опасност за правилно и здраво духовно развиће свакога народа, а особито за наш Српски Православни Народ. Каква је и колика је опасност од верских. секата, најбољи је пример братска, једноверна Русија. Многобројни секташи, јеретици и расколници први су пољуљали стубове моћне православне Русије. Равнодушност наших меродавних и позваних чинилаца према секташима код нас, носе велики грех на својој души. Зар се они не сећају одсудног и оштрог односа Стевана Немање и Св. Саве према ондашњој верској, богумилској . јереси, којој су тако блиске назаренска и адвентистичка> Сузбијајући и уништавајући 60гумилство, Св. Симеун са сином Св, Савом учврстили су Свето Православље, које је постало неисцрпно врбло духовних, моралних пш националних сила нашега народа за сва времена. Ми се поносимо величином наше државе. То је добро. О, када би смо се поносили чувањем јачине и чистоте православне душе нашега народа. Јер само православна душа при-. пада једној, светој, саборној и апостолској Христовој Цркви, — која уводи у царство благодати за живот вечни.

Нека сваки, звани и незвани зна, да Православље на-