Iz tame na svetlost : odjeci života. Knj. 4

19

Отуда је и главна сврха данашњег св. Јеванђеља, да по: каже ову једнобитност и савршено равенство Христа Спаситеља са Богом Оцем: „И сад прослави Ти мене Оче, у Тебе самога славом, коју пмадох у Тебе пре него шшо свеш 10стаде. „И моје све је Твоје, и Твоје моје, и ја се прославих“. Да, само Онај, који је 509) Оцу у свему раван, једнак, може тако говоршти.

Но, дух зла и пакосник Христов — антихрист није мировао. Његово је да човека заводи на странпутицу, да га вара. Зато видимо, да су се Оци и светила Христове Цркве и у доцнија времена скупљали у васељенске и помесне Са- · боре, на којима су, поред других одлучивања и решавања, свакад утврђивали и исповедање вере формулисано- на |. Васељенскоме Сабору, — а то су првих седам чланова символа вере, који се на свакој св. литургији гласно исповедају.

Такво учење вере, што ће рећи Свето Православље, примили су и наши оци под мудрим Кнезом Мутимиром и по-_ божним мучеником Кнезом Владимиром; утврђено и проши_рено на свеколики Српски Народ под славним Немањићима; окушано за време петстолетног робовања; његова светлост | и истина посведочена кроз све дане нашег ослобођавања и уједињавања, почев од Вожда Кара-Ђорђа и Коџа-Милоша до Великог Петра и витешког му сина Краља Александра. Сва су ова поменута имена обесмрћена славом наше историје. Али они као такви не би били, да није било свете словен"ске браће Ћирила и Методија, њихових ученика: св. Климента, св. Наума и других; да није било Св. Саве 1; Св. Саве ||; Св. Арсенија; да није било духовних великана: Хаџи-Ђере и Рувима; проте буковичког. Атанасија и проте Матеје; попа Луке и ђакона Авакума, и све до сурдуличких свештено-мученика.

А ко њих просвети и прослави Ко њих охрабри силом „одозго“, и удостојио их највишом славом — славом, коју само Бог додељујег — Нико други до Истина наше свете вере, која је у Светом Православљу. „Тражите Истину и Истина ће вас ослободити“, — рекао је Христос Господ; од чега се _ ослободити» — Од духа зла. А ослобођени од духа зла, позна_ ћемо, да је „Христос истинити Бог и живот вечни“ (Јов. 1. 20). Наша свештено-народна историја носи истовешан печат све_ шосши и мученишшва, као и црквено-народна историја вели-