Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

еност по од изгредника у селу Порачићу и Миросаљцима, мени је командант наредио да чета војника остане код среске канцеларије у Гучи до даље наредбе.

()дмах за тим, месни је командант наредио команлиру чете, а у споразуму са г. начелником округа да са 10 коњаника, а у присуству моме изиђе у Горачић и позове изгреднике да се такође и разиђу. Према овакој писменој наредби г. команданта да сам са командиром чете и 10 коњаника изашао позвали изгреднике дасе покоре и разиђу, али они то нису хтели учинити. |. командир чете за овим известио је свог команданта о држању изгредника, а тако исто и ја сам известио DP. начелника округа. То је било на дан 19 ов. мес., али сутра дан (20 овог месеца) дошла. је још једна чета војника из Чачка са наредбом војне власти да се изгредници војном силом растерају. T. vm. командири чета и мене су позвали да са њима идем, али ја сам очекивао наредбу од г. начелника и одговорио сам Г.Г. командирима, да не могу без наредбе свог старешине. На ово су се т. г. официри наљутили И почели викати. Одмах за тим послао сам писара г. Нешковића да пита г. начелника хоће ли се и полициска власт овоме прирдужити, али одговора нисам добио све до + сахата по подне, но зато време 80)ска је по наредби своје власти отишла им изгреднике растерала и потукла и тек око 4 сатата по по дне добијем налог од г. начелника др следујем наредби војне власти, т. ј. да јој се придружим, што сам ја већ раније и учинио на непрестано наваљивање 2.2. командира.

Дакле, као што се види војну експедицију и употребу војне силе, изазвала је сама потреба а и сама војна тактика, т. ј. сама је војна власт увидела потребу, да је се мир и напредак морао на тај начин да поврати, иначе гровила је опасност п за саму војску.

Начелник срески, Никола „Јввановић с.р.

НаАчелство ОЕРУГА РУДНИЧКОГ 97 ФЕБРУАРА 19989 године У ЧАЧКУ.

По наредби г. Симе Павловића владиног комесара од 97 pp. M. M O. a по делу догађаја у Горачићу ср. дратачевском одвоварам.

Вазда сам давао среском начелнику у овом срезу савете да мирно и законито расправља сва спорна питања, а нарочито она што се тичу надзора над општинама, и он се у томе погледу добро држао, док сами гласачи на збору у оеокама нису направили неред и он са писарем лишен слободе, а мало није и погинуо; а један практикант са служитељима испребијан, па и после тога и ако је са војском повраћао ред, није ништа учинио што би било противно закону и обичајима у таквим приликама, а кад се једна чета пешадије настанила у Гучи; и опет сам му препоручивао, да тугаљива питања не покреће, свуда се блато п мирно опходи, и он је то вршио, и ако је имао разлога да буде оштрији.

Али и против његове и потписатога воље, морао се десити сукоб у Горачићу, јер поред свих препорука да се оружане руље у Миросаљцима и Горачићу оставе на миру, до свршетка избора, оне нису обавезне за команданта одреда у Гучи, који је у томе назпрао опасност за одред.

После његове преставке команданту, место у Чачку, ја сам са истим о томе конферисао и докончасмо на томе: да он пздејствује одобрење за оружан корак против ових руља, пошто ја са политичких разлога нисам био да ову меру, која би влади и странпи могла више удити но користити; али ако за то говоре стручни војнички разлози, да то не могу нападати.

После овог команд. је добио налог, да силом растера руљу у Горачићу, наредио одреду из Гуче да тамо иде и другом одавде, а дотле ја о томе нашта знао нисам нити је ср. начелник од мене о томе имао каква упуства, а Кад га је команд. одреда позвао да му сљедује и прими власт, кад се поврати ред, и он ме о томе из“