Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

86

J

8. У општини тијањској, где је председник Тајсић Ранко, 25 Јануара, предала, је среској власти неповереница Ранку и двема члановима са 110 потписа, пошто ју општински суд није хлео примити. Осмог Феоруара бр. мачелник под Је 610. пзда објаву, којом сазива збор у селу Зеокама, да реши питање о поверењу. Тражио је списак гласача, али му га општински суд није послао, за то та је саставио по пореској књизи. 19 Фебруара објављен је збор у Чеокама а не код суднице. По свршеном гласању и обзнани нове Управе, присталице старе Управе насрну на ср. старешину отму му записнике зборског рада, поцепају, ср. старешину, писаре, два пандура стерају у зграду, | вареве W загрозе им да ће зграду спалити. Шрактиканта Јоковића, који је оданде родом, злоставе тешко. Шо дугом преговору са нападачима, затворени се искуце читави, пошто срески начелник даде писмено, да избор тога дана оглашава да не вреди.

Док се гомила нападача разметала савлађивањем власти, дотле је кмет деока и члан тијанске општине Љубомир Галовић (либерал) послао у Чачак окружном начелнику гласника о догађају са среском влашћу. Као је достава глабила да бу срески чиновници у опасности, начелник одмах захте од месне команде војску, те са једном четом 15. Фебруара допадне у Тијане, изгреднике на четрдесет похвата и отшрави с војском у Гучу а сам се врати у Чачак. —_ Због овог догађаја затражи се нарочити судија, који је после добио задаћу да иследи и аферу горачићеку. — Пошто су савладани изгредници, судница је премештена ближе оеокама, али опет у Тијање (Решење среске власти од 14. Фебруара, Љ 1040.) |

Најпре сам поменуо, да је окружни одбор главни заступник свију страних OI штинеких управа. На изборе у Горачићу и Тијању нико се није жалио редовним путем; одбор није тражио акта од среске власти обавештења, већ је непосредно примио жалбе од присталица збачених управа и одмах „по расмотрењу“ жалби оглашавао нове изборе за не вредеће а старе управе утврђивао са партајском занесеношћу. Да ово потврдим наводим односне наводе одоорове: . . . стални окружни одбор по расмотрењу жалбе (суда општине горачићске)“ нашао је: је

„1, Да у овој општини постоје законити изабрани кметови, који нису ни завоним путем па ни насилним путем, свала Богу M свести народној 'разрешени до сала =: « Решење одбора од 18 Фебруара бр. 329 под нотписом секретара Аврама Петровића. (Ово решење достављено је посади суднице у Горачићу испод руке, без знања и као што рекох саслушања надзорне власти. Овако је рађено и за зеочки избор. Очевидно је, да унесени законом о самсуправнии установама дуализам власти у животу управном, највише доприноси размећењу мира пи иравилних односа између народа и државне управне власти, и овога ће вазда и стално бити, и када су самоуправна тела солидарна са владајућим режимом, а када се деси промена, те се самоуправне власти обру у опозицију влади, тада ће вазда наступати раздор и појаве, које већ ево не престају по целој земљи нашој од 9. августа. А тога већ не би било кад ои се могло апеловати на нове изборе, као што се то чини за Нар. Скупштину.

ЈЕ

Казао сам, да је чета војника из Тијања дошла у Гучу, столицу среза, и како је у Драгачеву ред био поремећен, то се нашло за добро да ова чета остане у Гучи, да чува похватане изгреднике и да буде гарантија реда и законитости у срезу. Но команда чете која у осталом није у потпуном њезином комплекту савнав за стање у Миросаљцима с једне и у Горачићу с друге, за раздраженост у блиском Тијању с треће стране, осети се недовољном, да зајамчи захтеве поретка па затражи појачање. Ово јој се не дадне и тада команда чете затражи и добије одоорење да јавим отпор и посадно стање у Миросаљцима и Горачићу уклони и поврати ред. Ради извршења овога задатка, срески је начелник 19. Фебруара изишао у Горачић са командиром чете г. Живојином "Ђорђевићем, да увиде стање ствари. Нашавши и тада сталну гомилу у посади суднице, саветовали су да се људи разиђу мирно кућама, иначе ће их војска силом уклонити. Поседници нису хтели чути за те савете. Они су осициру показивали решење окружног одбора: како је њина управа остала у важности па неће да напусте судницу нити пуштају себи среску власт, Срескога начелника исмејали су и нагрдили. Тада командир јави у Чачак да се без силе пе може ништа. На ово добије капетан Милан Јовин надог да са по чете своје измашира у Горачић, прими команду и над