Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

_ станака под бр. 204. 224 и 280. који су прочитани, као и мишлење гл. Петра Живковића професора и Милана Ђорђевића трговца о плану извлачења и амортизације под бр. 226.

Члан Одбора пи комисије г. И. Маргетић, одвојио је своје

_мишлење при комисиском саветовању, а подноси сада исто на писмено (Бр. 238.) Оно гласи: „Не налазим да је довољна га= рантија, која се од Меркура тражи да положи у име фонда потребног за исплату амортизације и добитака лутријског зајма од 4+500.000 динара, што га Меркур друштву Српског ШрвеHor Крета нуди. По предлогу Меркуровом исти фонд износио би 3,496.000 дин. 59/. српске амортизабле ренте, рачунећи исту у 809/, а по мишлењу комисије одређене да проучи понуду Меркурову о зајму и мишлење своје о том поднесе, ваљало би тражити још од Меркура да даде у резервни фонду истој ренти 234000 дин. па да се отуда недостатак попунити може, ако би рентадо 407 спала. Ја држим, да је овај курс што комисија узима као најнижу вредност до које би речена рента пасти могла, сувише висок ш да би по наш рвени Крет врло несигурно и опасно било, кад би се у току 207, година са тако високим курсом наше ренте задовољили, јер ве зна, да у дугом времену често тешке околности наступити могу у којима сваки папир, па био он најсигурнији у својој

· вредности, јако спасти може. Ми знамо, да наша Влада, у сред највећег мира и благонаклоних прилика, није могла тај зајам по курсу од 709, закључити, него је морала са далеко мањим курсом до 629/ задовољити се, па кад је то тако сада било, ја незнам по каквом би разлогу могли ми очекнвати, да ће то стање у напредак повољније бити, и да Србија у току 20", година неће ни у какав сукоб с никим доћи, нити изложена финансијским и политичким кризама, које ће се непремено у току тако дугог времена врло често појављивати. Немогући напред одредити, до какве би цене наша рента у неповољним за нас приликама пасти могла, налазим да би мудро било, да се наш Првени Крст колико је могуће више за таке прилике осигура, а држим да би то довољно било, кад би увели, да ће вредност њена на 609, задржати се, па према томе сам мнења: да се од Меркура тражи, да положи у српској ренти у име

EE i

O CU IN iN OI i