Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

XXII

јони и гарантни фондови потпуно довољни, према приложеном плану, за исплату свију згодитака и аморти. зованих лозова, а преостатак припада друштву Црвенога Крста.

Резервни фонд биће из године у годину све већи и припашће такође Српском Црвеном Крсту.

Сви фондови биће положени у Београду код Народне Банке а њима ће управљати Српско Друштво Црвенога Крста под надзором државних власти,

Српски Црвени Крст прима на се гарантију за тачну исплату згодитака и амортизованих лозова:

Трошкови око штампања лозова падају на терет финансијске групе«.

Ту понуду. која се битно разликује од свију досадањих понуда и величином добити за Црвени Крст и својом солидном основом, упутио је главни одбор нарочитој комисији (у коју су изабрата г. г. Ћурчић, Јез дић и Јевтић) да понуду проучи и поднесе извештај главном одбору. И чланови комисије за проучавање ове понуде поднели су главном одбору овај извештај 16. септембра 1905. године:

»1. Комисија је тачно проучила, како понуду тако и приложени план амортизације, план извлачења лозова и план о томе, како ће примати и издавати приходи од амортизационог фонда и нашла је: да је понуда по друштво корисна, пошто Српски Црвени Крст добија на слободно расположење 2,000.000 номинално и то 1,200.000 у злату у готову а 500.000 дин. у српској

49, ренти од 1895. г., те тако ће друштво доћи у потен да може успешно вршити свој хумани задатак за случај рата. Понуда је израђена на солидној основи, јер су прва два фонда (амортизациони и гарантни) потпуно довољни за исплату згодитака и амортизације; шта више по њима преостаје један вишак од 194.640 динара; трећи, резервни фонд, неће се никако трошшти него ће се за све време капитализирати. Тај фонд моћи ће се трошити само у случају државне мораторије а

ei

арена не a:

знан

Adu

урбана

KO U. GALOA