Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

28

брзо изгубе сву крв своју и спасу се смрћу од даљег мучења. Лакше рањени могу често сами да превију своју рану“) или друг другу чини ту услугу. Само ако се битка брзо сврши могу носиоци рањеника да покупе ове по бојишту, иначе би и ови брзо били сви рањени.

Са госпођом Пт Грабоа радиле су као и у другим српским болницама и медицинарке шведске, пољске, руске, инглеске и српске. Рањеници увек претпостављаху да их превију или оперишу женске руке. „Мање боли" говораху. То ме потсети на јапанску песму:

„Шиши Ho roTOKH kimi Геки но готоки ме Шикашите окрна у ни Јоши но те моте су". А то ће рећи „Лекарску уметност треба да врши само онај који има лавово срце, очи соколове и руке нежне као у жене".

У одељењима за изолирање заразних болести водио ме је санитет. пуковник Ог Кушеље.

У близини нађох женску болницу а преко пута, у санаторијуму за болести плућа беше болница аустријске мисије под управом Dr Koдера и прва резервна болница под управом беогр. лекара Ог Белића и швајцарског лекара Ог Штекли. Под управом г-ђе Сондермајерке““) радиле су српске, руске, пољске и шведске даме и то радиле су са самопрегорењем јер и ово беше велика болница за 400 рањеника. Поједине сале беху пуне самих бугарских рањеника.

Једна дама из инглеске мисије г-ђица Ма ћем5 радила је сама цео посао у Рентгеновском кабинету 5-те рез. бол. српског Црв. Крста. Остале даме ингл. мисије биле су у 6-ој рез. болници, у савамалској школи, у којој је било све инглески „фино". Ту сам се познала са Г-ђом Мабел Грујићком, једном Америчанком, која се удала за Србина=") па је постала жарка срп. родољупка. Она ми је показала шта може појединац да уради ако само има срце на своме месту. Она јеу Америци скупила за Српски Црв. Крст сто хиљада франака (много више!) па се онда лично ставила у службу ове болнице.

Руси су послали 70 људи свога Црв. Крста са читавим железн. возом санитетског материјала, са којим су сами наместили болницу за 400 рањеника. Ова мисија била је у сваком погледу идеална. Ог Цецилија Бибикова управљала је женским особљем ове болнице.

Раније нисам марила за Русе. У Швајцарској виђала сам само ексцентричне, лармаџијске и фриволне Русе. Овде, у Београду сам научила да их ценим. Међер у свакој држави има добрих људи.

Москва је послала нарочиту мисију против колере под управом Рг Стернберга (2 лекара и 6 милосрдних сестара, од којих је Олга Мијурева чинила чуда самопрегорења) која је радила на српско-бугарској граници и која је за месец дана од 2000 колером заражених спасла

23 Сваки војник носи собом пакетић са првим завојем.

а) Ћерка ђенерала Димитрија Ђурића а жена нач. вој. санитета Ог Ром. Сондермајера.

5) Ог Славка Јевр. Грујића.

тоа –