Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“
прва а ние ас
Aaaa.
63
помоћ у свима деповима интернисаних, у свима етапама за репатрирање заробљеника, само да покажу личну дозволу војне власти и да потпишу обавезу да ће се покорити свима мерама и правилима реда, која буде полиција прописала.
Чл. 16. Извештајне канцеларије ослобођене су сваке поштарине за своја писма, новчане упутнице и пакете које шаљу ратним заробљеницима како у земљи одакле шаљу тако и у земљи у коју шаљу, тако и у земљама кроз које пошиљке пролазе. Ове се ослбађају сваке царине и таксе и возе се бесплатно на свима државним железницама.
Чл. 17. Заробљени официри примаће плату коју имају официри истих чинова у држави која их је заробила, што ће доцније имати да накнади влада њихове државе.
Чл. 18. Свака слобода је осигурана ратним заробљеницима односно вере, обухватајући присуство на службама њихове вере, под једним условом да се покоравају мерама за одржање реда и полиције изданим од војних власти.
Чл. 19. Са последњим вољама (тестаментима) ратних заробљеника поступаће се као са завештањима сопствених војника. То исто важи и за исправе о смрти и о сарањивању према њиховом чину и рангу.
Чл. 20. Чим се мир закључи, ратни заробљеници имају се репатрирати колико се брже може.
Све те конвенције газила је Бугарија као да није никада на њих метнула свој државни потпис. Она је газила међународно право, све законе хришћанскога света, све законе човечности. Стид и срам на бугарско друштво Црвенога Крста. Проклетство на државу бугарску за сва зверства која је не само трпела него и наређивала у Србији.
У тренутку када ово пишемо Бугарију већ почиње да стиже проклетство жртава њеног дивљаштва. По целој Бугарској прашти бомба. Динамитом се бацају у ваздух цркве пуне народа. Бугари се
кољу између себе и једни друге вешају. Али то је тек почетак. Платиће им се за све...
VII КАТАСТРОФА
Да се вратимо историји Српског Друштва Црвеног Крста.
Наређено је дакле било да се богато слагалиште Црвеног Крста
пренесе из Ниша у Крушевац, али то се са воловским колима није могло брзо извршити,
30-ог септембра послало је друштво девет вагона својих прибора у Скопље. Али ти вагони још на путу падоше непријатељу у руке. Зар већ>