Izveštaji Kola srpskih sestara : za 1927 godinu

37

Коло Срп. Сестара ГРАЧАНИЦА (Босна)

Наш рад и ове, 1927-е, као и прошле године кретао се у хуманом, културном и просвјетном правцу. Поред тешких материјалних прилика — нашим истрајним радом, чврстим настојањем нашег одбора одлично смо истрајале и дошле до нашег главног смерара то је, да смо одржале нашу Женску Занат. Школу, да не падне док не пређе у државне руке. Министарство Трговине и Индустрије послало нам је учитељицу 1 марта 1928 г. г-ђу Марију Тадић, коју држава плаћа и на тај начин Грачаница је добила стручну државну средњу школу, прву те врсте, те смо управ поносне, што смо ми жене овај успјех постигле, који неће бити само забиљежен у аналима нашег друштва него и цијелог нам мјеста.

Школу похађа попречно 20 ученица, који ће се број много повећати неплаћањем школарине. До 1 марта било их је бесплатних 7 ученица, а остале су плаћале 30 дин. мјесечно. Једина помоћ за издржавање школе — осим чланарине и школарине — била је 3.000 дин. колико нам је Министарство Трговине и Индустрије било одобрило још у мјесецу августу 1927 г. а коју ћемо своту истом сада у мјесецу мају 1928. г. примити. Наша градска опћина новчано нас је = помогла са 500 дин., а сада су нам обећали и вотирали у; свом буџету 2000 дин., а стан од опћине школа ужива још од свог постанка. Од Српске Штедионице 400 дин. Приредили смо једну забаву и једно дјечије »Маскирано вече« које је веома успјело, три сијела са предавањем. Матерински дан прославили смо с предавањем сестре предсједнице. Прославиле смо своје крсно име Малу Госпојину. Коло је члан Нар. Женског Савеза. Распродавале смо календар »Вардар«.

Гледале смо да по могућности и осталим нашим дужностима удовољимо и помогнемо сваки хумани и просвјетни рад, било саме или у заједници са осталим установама. Добили смо одобрење од Министарства Пољопривреде да одржимо томболу на Спасов-дан о. г. жоја ће се састојати од ручннх радова ученица женске занатске школе и разних поклона чланица Кола С. С. и неких грађана. Да би побудила у ученицама бољи интерес за рад и похађање школе обећали смо с њима направити екскурзију у Сарајево, да прегледају тамошње институције занатске струке. Молбу смо послале Министарству Саобраћаја за :/, возне карте. На нашу молбу у ту сврху послао нам је наш Главни Одбор 1000 динара.

Наше друштво броји 107 чланова. Добротворки 20, утемељачица 31, редовних 56.

Одржано је 17 сједница, ријешено 76 дописа. Главница нам се много смањила, али преласком школе у државне руке — надамо се нашу главницу опет повећати и проширити дјелокруг нашега рада; —- уз помоћ нашег уваженог Главног Одбора у Београду, који нам сваком приликом даје упуте и савјете, — свршава за нас послове у Београду, а што је главно бодри нас на истрајност, која онда мора да води успјеху.