Izveštaji Kola srpskih sestara : za 1927 godinu
1 = 4 =
давале смо припомоћи, колико су нам материјална средства допуштала и колико је било од преке потребе. ->
Одлуком Министарства Трговине и Индустрије наша је школа пренешена на подручну самоуправну област, која ће предузети и исплату плаће учитељицама, те ће нам у том погледу с материјалне стране бити олакшано. 3
Одбор је учествовао у свима народним и државним прославама.
2 Коло има великих добротвора 2, добротвора 16, утемељача 18, чланова 120. -
Завршујући овај извештај о нашем раду изјављујемо, да смо свјесне биле, да радимо и да ћемо радити са чврстом вољом и полетом у увјерењу, да радимо за општи и хумани циљ народа и државе, а с напретком народа и државе и наше ће се Коло осјећати
сигурније и јаче у свом раду. 5 Примање . . . . . 379.797 76 динара Издавање . . .- . _. 375.001'60 » У а 3990085--- > Секратар у" Предсједница Јокица, Радетић Ирма. Ормаш
Коло Срп. Сестара ДОБОЈ (Босна)
Коло Српских Сестара у Добоју основано је 23 јуна 1920 год. т. ј. претворена је дотадашња Добротворна Задруга Српкиња у Коло Српских Сестара.
Од године 1923 друштво издржава, без прекида Женску Занатску Школу и то својим средствима: чланарином, школарином ученица, приходом од израђених наруџбина, од забава и села, затим потпором градске и срп. правосл. црквене општине. Градска Општина у Добоју вотирала је у 1927 год. овдашњем Колу Српских Сестара дин. 3.600: као субвенцију за издржавање Школе, а црквена општина уступила нам је за Школу школску салу бивше Српске Основне Школе бесплатно од 1923—1926 год. а тада нам је отказала ову љубазност, јер је због градње цркве била приморана продати све своје непокретности. Наш одбор одмах је нашао другу подесну салу, за коју плаћа закуп од 300 дин. месечно.
Рад Кола Српских Сестара у Добоју, а посебно рад Женске Занатске Школе, наишао је на признање целог становништва добојског без разлике вере, услед чега нам је градска општина у буџету за 1928 год. повисила субвенцију на дин. 6.000.— годишње. Ових дана примиле смо дин. 2.000— као помоћ Обласног Одбора за издржавање школе. Ове потпоре, моралне и материјалне, и лепи прилози прилиКом села и забава утврђују нас у уверењу, да смо на добром путу.
У школској години 1926—1927 у школу се уписало 50 ученица свих вера, претежно римо-католичке, док је у овој школској години број уписаних ученица, због отварања, грађанске школе, спао на 34.