Jagoda

пр. знатно је дело „Theatre d’ Agriculture ; “ које је годпне 1600. наппсао и краљу Хенршху IV. посветпо Olivier de Serres. Ово је дело до године 1675. двадесет пута прештампавано, јер је за 75 годпна једино бнло, које је о јагоди и њеној нези најошпирније ппсало. Годпне 1661. познаваше већ 4 сорте „добрих“ јагода, а то беше поземљуша, црвена, бела п китњача. Године 1665. бпло је већ впше сорти и варијетета, јер је одпонео био краљ Лудвиг XV. у своме двору страстно да једе јагоде, те их је и сам у повртњаку своме заливао, само да буду крупније. Од тога доба страстпо се надметаше повртари осталих европских краљевских дворова, да што више и што крупнијих јагода за размажена уста својнх „сладокусаца“ изведу. У то доба повртарског падтицања, одпопеше пренашати из Америке у Европу американске сорте, које су много крупније од евронских биле. Тако нам године 1687. пренеше Шпањолци скерлетушу (Fragaria virginianaj; године 1712. пренесе Француски поморски капетан Fresier чилску јагоду { Fragaria Chiloensis) и даде је тада нувепом француском повртару Duchesne, да ју овај размножи. Tournefort наводи у свом делу „Institutiones rei herbariae“ (1710 —1712) десет сорти јагода. Године 1748. нашао је Lamtiy у неком шибљу код Лавал-а јагоду без розгава; а 1761, нро-

5