Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 33

бледог и сплетеног ђака, који је тада страсно читао персијске песнике, и који ће доцније од КишЈаноша постати Змај-Јован Јовановић. У исти мах, Игњатовић је и нека врста повереника српске владе. Јован Гавриловић нудио му је, у име београдског правитељства, да иде у Рим и Млетке и прегледа све што има у тамошњим архивама о српским стварима. За тај посао давао му је 500 Форината на име награде, али Игњатовићу је то било мало, и тако се не погоде. Исто тако, опет за рачун српске владе, набавио је за руднике у Србији једног доброг и стручног мађарског рудара.

Игњатовић је почео уређивати Србски Летопис од 1854, почев од 89 па до 94 свеске. У 89 свесци представио се српској читалачкој публици „МЛковђ Игнатовићљ, учредникљ Србскогљ Лфтописа“. Он каже како је „поверенђмљ Матице Србске за привр. учредника Србскогљ Лљтописа позванђ, поредђ не малогђ терета мом собствени послова, рђшио самљђ се у овоџ струце по могућству на ползу народа, содђеиствовати«. Већ у првој свесци жали се на запатију и немарност Србске учене класе“, и како је целу свеску морао готово сам попунити. Он је рад замишљао на широј основи, и у свима својим намерама сударао се са „чрезвичајном апатијом“ својих школованих сународника. У залуд их је он подсећао на њихове старије, који су имали толико љубави и пожртвовања према књизи и народној просвети. Он испитује узроке томе застоју у српској књижевности, и налази иху бедном стању · српских књижевника, у томе што морају да троше своју снагу у дневним борбама за комад хлеба, и што им материјални опстанак није ни најмање

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 8