Jakov Ignjatović : književna studija

60 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

за писмен рад, и то појетички, у стиховима. Покушавао сам оде, и песме са каденцијама; није полазило за руком, — слаба рутина у језику. У мајдану народних песама наилазио сам на лакши пут, и ту ми је нешто лакше ишло за руком, јер ме је народно јунаштво одушевљавало; за лирске, еротске, заљубљене песме нисам марио, и када сам где на такве наишао, још са свим непрочитане бацао сам их на страну.“

Сима Милутиновић упутио је Игњатовића на читање народних песама, и занео му сасвим памет. Када је био у гостима код Симе Игњатовића, Јаша, испева једну наивну и претерану оду, у стилу народне поезије, подражавану Симиним песмама, и штампа је у Сербском Народном Листу, у числу 11, од 8. марта 1838. Песма та гласи:

_ Такова Итнаатовича (тринаистолћтногљ едногђљ Сербчета) Стхови.

Здрав' ми бео (мо Сараевче! Здрав' ми бо познанвш ЕОначе! ЕОнак еси, те не само мишцомљ, Мего свачимљ човекђ чимђ мож' бвти. — !! Докле ћешђ се са стехови бавитђљ 2 И нљг ради борит' за првенство: Омир с' диви а Виргилђ се клони, Слушавоћи твов миле песме.

Па Хораца оћеш одклонити 2

И кодђ Срба име му с'малити7

Да пребљјва гди ни сенке нема 7 Тов млого те в и сувише;

Већ' одљ тебе, ал' ни чудо нив: Шта мож' дати и Божество искра То се знаде, и знало се вазда. Ал' то теби 1оште нив доста,