Jugoslovenski Rotar

Kad se je kongres godine 1915 sastao bilo je u Ujedinjenim američkim državama 167 Rotary-klubova, u Kanadi 10, u Velikoj Britaniji 9. Rotary je tada nameravao da učini jedan od svojih najvažnijih koraka, da se naime raširi 1 po krajevima sveta, gde se ne govori engleski. Godine 1916 UstanOvIO se Rotary-klub u Havanni. Pripravni odbor radio Je onde za vreme konогеза 1915.

Когагу beJaše i na zdravoj financijalnoj bazi. Ukupni godišnji dohoci „Udruženja“ ı novine „Ihe Rotarian“ iznašahu dolara 54.709'66, dakle za 2787°76 vise nego iznasahu izdaci, a da ne spominjemo namirenje duga iz predjašnjih godina u iznosu od više nego 3ooo dolara. Broj časopisa „The Rhotaryan“ za mesec februar r915, koji je bio posvećen rogodisnjici Rotarya, doneo je od osnivata Rotarya Paula P. Harrisa članak u kojem on svim rotarcima Želi sretnu novu rotarsku godinu. U uvodu toga članka stoji: „Nadam se da će se nastajna godina iskazati kao sretno razdoblje kada će Vaš život biti prijazniji; nadam se da će Rotary k tome doprinesti da pomišljate Vaš udeo na sreći bogatijim nego bi se možda desilo.“ Dvadeset godina docnije nastoji pretsednik Robert L. Hill da udini godinu 1935 godinom radosti. ,Do%ao ja bilo kamo,“ veli on, „želio bih da nadjem oduSevljeno odobravanje želje glavne uprave, da tu godinu učinim godinom radosti. Smatram da je za to tvrdoga raspoloženja, iako su teška vremena. Mnogi s kojima dolazim u doticaj, spoznali su sada da će vesela odlučnost i muški stav ublažiti tvrdoću života i razviti duševnu Jakost ı otpornost. Dandanas se veselimo životu, ponosimo se istrajnošću, nalazimo osnovu i zadovoljstvo u mnogobrojnim preglednim dobrinama. Život Je ipak samo ono što mi iz njega učinimo. Budimo zahvalni što možemo da širimo sreću i sunčani sjaj, jer to je vazda moguće, to pomaže neizmerno mnogo a ne prouzrokuje nikakih troškova. Nigda ranije nije svet bio tako spreman da primi radost, nigda nije bilo toliko ljudi dobre volje, nigda tako živih želja za mirom na zemlji!“

(Konac u narednom broju.)

PINJO BARJAKTAR

Kad su se ı826 pobunili Bosanci, a specijalno Sarajlije, protiv uništenja Jenjičara, pošalje beogradski ralija Abdurahman paša svoje ljude u Sarajevo da pregovaraju sa ustašama.

Sarajlije saslušaju izaslanike, a u ime ustaša odgovori im znameniti Pinjo barjaktar s Bjelova:

— Mi se ne možemo odreći jenjičara. Mogu Vam samo toliko kazati da, kod bih imao stotinu sinova a moji sinovi još dosta svojih, pa kad bi me pitali da li volim da svi poginu ili da se odrečem jenjičara, Ja bih ih sve volio vidjeti mrtve, no da se odrečam jenjičara.

Pinjo Je, poslije, ı platio životom za jenjičare.

(Jakša Kušan, Sarajevo.)