Jugoslovenski Rotar

nikacije kroz Suez zavisi o miru, a mir se održava samo rešpektiranjem medjusobnih pozicija. Ovakay uslov izključuje poremećaj strateške ravnoteže na Sredozemnom moru. Obje strane, koje jedna drugoj drže ravnotežu, svijesne su tog zakona stabiliteta i izrazile to zaključivanjem dvaju sporazuma o status quoa na Mediteranu. Ako je prvi sporazum ostao перјодап, а drugi neratifikovan, uzrok treba tražihi u Jednoj činjenici sporednog: značaja koja neusporava dobru volju ugovorača. Obečavši pobjedu izvjesnom generalu u španjolskom gradjanskom ratu, Italiji je stvarno mnogo stalo bilo da iskupi svoje obećaje. Vezana Je pitanjem prestiža, mi stvarno možemo razumijeti nećkanje Italije da priyremeno otkaže svoju potporu. Znamo da su pilanja prestiža u ličnim režimima vrlo važna. Jer o tome nas dnevna Stampa tačno obaveštava. S druge strane Italija se nadala, da dobije izvjesne gospodarske pozicije u onoj Spaniji koju je ona simpatisala. Rudno blago Španije nije moglo ostaviti ravnodušno zemlju, koja je u tom pogledu prava sirotica.

Ostaje Još Jedna sumnja. Ako Abesinija u rukama Talijana ne ugrožava kolonijalne pozicije Vel. Britanije. Jer Je baš takva situacija garanciju miru, zašto Je onda i uskrslo pitanje Etiopije u oštrini jedne krize? Sjeéam se nekog vrijednog élankopisca. koji je takvom pitanju tražio odgovor. Evo šta Je zaključio: Ovisnost Velike Britanije o dobroj volji nekog svog susJeda bilo bi na štetu njenog prestiža kolonijalne velesile prvog reda. Složimo se tim mišljenjem. braćo. jer pitanje prestiža u kolonijalnoj politici vazda je na prvom mjestu. Ali Ja bih za svoje nadodao Još jednu konstataciju: U ondašnjoj vanjskoj politici V. B. bilo Je više idealizma nego realizma. Ako se i u tome slažemo tada bi se na abisinskom pitanju još Jednom pokazalo. da preveliki idealizam nezadrži trajna rešenja jedne trajne politike.

Sušak 920. oktobra 1958.

Br. Dr. Milan Sekulić, pretsednik Novosadskog kluba koji se odlikuje dubokim shvatanjem rotarske ideologije i koji daje svojim osećajima izražaja pri otvaranju sva kog sastanka, održao Je pre zajedničke večere 50. decembra p. g. sledeču uvodnu reč:

„Pozdravljajući zastavu otadžbine koju je viteški kralj Aleksandar Ujedinitelj prvi na ubojnom koplju visoko uzdigao i darovao pukovima ı ratnom brodovlju naše slavom ovenčane vojske. kao simbol ideje služenja svome narodu. za koji Je i sam dao svoj život, pozivam braću da i ovom prilikom istoj posvete svoje prve misli. Od rotarstva ne očekujemo od danas na sutra rezultate. koji bi u svetu stvorili nov red stvari. Da popravimo druge i da ih privedemo ideji služenja potrebno je, u prvome redu, da sebe neprestano oslobadjamo od tiranije beskompromisnog egoizma i sebe vaspitavamo za sve vrsta rotarskog služenja, a to Je naš najlepši. najteži i najduži napor.

Zar bi red Isusovaca — jezuita mogao i kada dati onu galeriju svetaca, da se pripadnici ovog reda nisu svakodneyno podvrgavali teSkim duSevnim i telesnim egsercicijama, i na taj način se spremali za žrtvu služenja. Setite se njihovih žitija i Grekovih slika. Svaki lik vidi Boga. ozaren je radošću i uverenjem u korisnost doprinešene žrtve.

Služenjem drugima postaje se drugi čovek. bolji čovek. a to je ono za čim teži rotarstvo.“

296