Jugoslovenski Rotar

Danas naših 2000 osiguranika mogu sa mnogo više sigurnosti po sebe i svoju porodicu očekivati svoje stare ili u poslu nesretne dane, mi pomažemo i veliki broj postradalih trgovaca i njihovih porodica, a koji ~ nisu bili naši članovi, to su oni koji nisu verovali u svoju propast, kao što je to slučaj sa milionerom M. P. i drugima.

Hipotekarna Banka Trgovačkog Fonda danas je najveća privatna novčana ustanova u našoj državi a mi ćemo se i za dalje truditi da ona taj svoj položaj i za u buduće zadrži, a to postižemo smišljenim i poštenim radom, vodeći računa da nas u radu ništa ne iznenadi, jer se samo tome može pripisati, da je naša ustanova za vreme prošlih novčanih kriza prošla bez ikakvih gubitaka i teškoća. Ne manje doprinosi njenom napretku velika štednja u izdacima oko održavanja ove ustanove, koji su u istini može se reći minimalni.

Trgovački Fond i njegova Hipotekarna Banka su jedinstvena ustanova ove vrste u svetu, njom upravljaju Srbi trgovci domaćinski i uspešno, mi smo gordi i ponosni sa ovom našom ustanovom, jer ona pruža maksimum koristi njenim osiguranicima i maksimum sigurnosti, mi samo jedno želimo, da ovu veliku korist po sebe uvide svi trgovci i da se začlane, za svoje dobro i dobro svojih porodica.

- *

O VINOGRADARSTVU I PROIZVODNJI VINA U JUGOSLAVIJI

Dr. Petar Marković, R. C. Zemun

Sađenje loze i pravljenje vina je prastaro. Spominje se već u sv. pismu gde se priča kako je Noje kad je izašao iz kovčega od radosti se opio. Kad se je Izraelski narod selio iz Egipta Mojsej je poslao svoje uhode u zemlju Hanan da je razgledaju i donesu izveštaj o njoj. Oni su u povratku doneli sobom jedan grozd toliko velik da su ga dva čoveka na štapu preko ramena nositi morali. Kao što vidimo iz tog, i pre dolaska Pelazga u Grčku i osnivanje Rima, kultura vinove loze poznata je u Maloj Aziji odakle je išla dalje i proširila se duž Sredozemnog mora, jer su tamo klima a i geološka formacija tla bile za nju podesne.

Rimljani su bili ne samo sjajan ratnički narod nego su i visoko cenili poljoprivredu. у

Rimski pisac Virgilije koga smo svi u gimnaziji čitali veli na jednom mestu u svojim Georgika: »Est quid pulherior est quid superior quam Agricultura.« Zaista on imade pravo jer nema većeg i plemenitijeg užitka nego živeti sa prirodom i stvoriti novo.

Ovim poslom bavili su se i sami vladari. Za rimskog cara Probusa se tvrdi da je ne, samo na Rajni nego i u Fruskoj gori kod Mandelosa sadio prve vinograde. Poznati kancelar knez Meternih bio je vlasnik najlepSeg vinograda na Rajni »Johanesberg«, car F. Josif imao je svoje vinograde u Tokaju, a naS Kralj Aleksandar I. podigao je vinograde na Oplencu kakvih Srbija do tada nije imala.

NaSa zemlja podesna je za vinogradarstvo kao malo koja, i vinogradarstvo se je u njoj gajilo i cenilo, jer vino nije bilo samo sredstvo

242