JUS standardizacija

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU — BEOGRAD

Godina 1952

Mart

Broj 3

DK 675.06... 685.31 : 389.6

DA LI SU POTREBNI STANDARDI

KOŽE |

Kada je pre iri godine pokrenut problem stamdarda za kvalitet proizvoda kožarske grane, jedan deo stručnjaka gledao je sa nepoverenjem na taj poduhvat, obzirom na teškoće oko pronalaženja Jasnog kriterijuma za kvalitet učinjene kože. Gotova koža. naime, rezultat je hemiskog procesa — štavljenja, kod kojeg se lako-truljiva sirova koža — belančevina pretvara u stabilan, prema delovanju mikroorganizama otporan produkt. Ipak, ta koža nije hemisko Jedinjenje sa sfalnim hemiskim i fizikalnim osobinama, neso samo oplemenjena sirovina sa svim raznovrsnim, karakferističnim strukturalnim i histološkim ·svo-Istvyima sirove životinjske kože. Stoga standard za kvalitet, pored malobrojnih hemiskih i fizikalnih pokazatelja. treba da se oslanja na pretežno empiriske, iskustvom stečene, manie maučne kriterije. Sistem morme za učinjene kože, koji postoji u drugim zemljama, nije mogao biti primljen, Jer on ne odgovara našem privrednom sistemu, koji granu posmatra u celini i zahteva svestfrano i harmonično obuhvatanje problema kvaliteta, od osnovne sirovine, pa do finalnih produkata. To znači da donošenjem standarda samo za sirovu ili učinjenu kožu ne bi bio postignut ili. alto istovremeno me bi bio obuhvaćem standard i za clavni finalni orodnkcat ove erane. za kožnu obuću. Za vazlilm od sfandarda m draeim zemliama, ta verfikalna povezanost. koja se zasniva na sfrukturi mroizvordmnre. frebale Te bure naročito nodvučena m mropisima Za lvwalifet. Međutim, teškoće koje su se ravile već kod užinteme kože. mnogostrmiko snu se više komolikovale kod kožne obuće, a utoliko pre, što ni u drugim zemljama ne postoTe, ni dam danas, nikakve norme, propisi ili standardi za kožnu obuću koji bi se mog! koristifi barem pri pronalaženju orijenfacione osnove za utvrdiivanje minimuma kvaliteta. Pored toga, šfo smo se ovde morali osloniti iskfučivo na islc-ustvo naših obućara, iskrsao Te Još i drugi problem: feško stanje sfrojnog parka naše obnćarske industriJe, koti ie odmah posle rata trebao da bude obnovljen isporukom olco 4.000 strojeva iz ČSR, do koje isporuke, „međutim, iz poznatih razloga nire došlo, a usled deviznih pofeškoća mije bilo ni izgleda za nabavku opreme sa druge strane, u bližoj bndućnosti. Stoga je postavljeno pitanje: da li ima smisla, u takvim prilikama. postaviti standard za kvalitet obuće koji, verovatno, u dogledno vreme meće biti postignut?

· Problem standarda za obuću izazvao Je diskusiju najšire razmera u krugovima proizvođača kože i

&• STANDARDIZACIJA Godina 1959 | B.

ZE KVALITET OBUĆE

obuće. Kao neposredna posledica ove rasprave, naše fabrake počele su da ispituju razloge nedovoljnog kvaliteta kožne obuće i da vrše stručnu ocenu učešća pojedinih faktora u tome složenom problemu. Uporedo sa tom pojavom diskusije # analiza u fabrikama, kod kojih su se stalno sukobljavala različita gledišta za, i protiv uvođenja standarda, prilično iznenada je došlo do preokreta u samoj proizvodnji: kvalitet obuće počeo Je da se popravlja.

Standardi za kvalitet obuće obJaviće se ovih dana. Ali svi potrošači maju da je kvalitet obuće, 'koja se danas proizvodi, neuporedivo bolji nego što Je bio pre tri godine. Problem obuće je otkrio jednu veoma

· zanimljivu pojavu: da sama diskusija o uzrocima ne-

dostataka može da ih otkloni u znatnoj meri. Mislimo da nije potrebno tvrditi, da niko od današnjih obućarskih stručnjaka nije pretpostavljao 1947 godine da će se u martu 1952 godine, na trošnim i neobnovljenim mehanizovanim obućarskim krugovima | Kombinata u Borovu ı Proletera u Beogradu moći pustiti u serisku proizvodnju »Kalifornija obuća«, Jedna nova laka ženska obuća, koja Je posle rata, najpre u Americi, a zatim i u drugim zemljama osvojila irŽište. Dok su naši obućani konačno izradili standarde kvaliteta obuće, sada se pojavljuju glasine i u drupim zemljama, koje energično traže da se u haosu modela, fehnoloških procesa i cena obuće uvede red, postavljanjem standarda za obuću. U uvodnom članku poznatog američkog časopisa »Koža i obuća« od 1. decembra 1951, pod naslovom »Šta je Jeftina obuća«, traži se doslovce standard minimalnog kvaliteta za kožnu obuću«. Pisac članka tvrdi, da potrošač obuće danas nikad ne zna da li Je kupio dobru'ili lošu, skupu ili Jeftinu obuću. To je iz razloga što obućarska industrija »ne raspolaže egzakinim merilom! pomoću kojega bi se mogla stvoriti demarkaciona linija između skupog i Jjeftinog«. Šta treba da bude merilo za jeftinn cipelu, postavlja se pitanje u članku? Odgovor glasi: minimum onih faktora, koji sačinjavaju kvalitet obuće. Obuća sme biti skuplja samo utoliko, ukoliko ona prelazi uslove minimalnog kvaliteta. Po autorovom mišljenju, četiri osnovna faktora kvaliteta su, sledeća: prvo, izdržljivost u nošenju (wear), drugo, prilagođavanje nozi (fit), treće, udobnost u nošenju (comfort) i četvrto, uslovi zdravlja (foot health). Sva četiri faktora moraju biti međusobno usklađena. Tako, na primer, prvi uslov, trajnost, ne sme da ide na uštrb udobnosti ili izgleda, jer bi ljudi trebali tada

„Strana 925—52 Beograd, T-I-1959 -