JUS standardizacija
h
veri
\
TANI
DM?
DK 389.6
[IR
BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU — BEOGRAD
mart
Broj 3
Godina 1954
STANDARDIZACIJA U
U ovom izlaganju pošli smo od opšte priznate činjenice, da pravilno shvaćena i potrebama jedne zemlje prilagođena standardizacija deluje snažno i pozitivno u njezinom. privrednom! razvoju, imajući vanredno veliki ekonomski značaj.
Prethodno navedena opšta konstatacija ima nesumnjiVo SVOJU punu vrednost i za rudarsku granu privrede, koju standardizacija dovodi do mnogostrukog poboljšanja, počevši od olakšanja projektovanja, poboljšanja kvaliteta proizvoda, smanjenja potrošnoga materijala, podizanja! pogonske sigurnosti, pojednostavljenja nabavke, smanjenja robe na skladištu, obaranja proizvodnih troškova, povećanja radnoga učimka i proizvodnje itd. U krajnjoj liniji ona dovodi. do značajnih ekonomskih rezuata. Iz ovih razloga smatramo da interesi rudarske privrede zahtevaju, i kod nas, neospornmo, da se standardizacija sprovede i u našem rudarstvu u dovoljno širokom obimu, kao što se to radi u drugim granama privrede, gde je taj razvoj već vidno napredovao. :
Pre nego što pređemo na konkretno razmatranje pitanja standardizacije u našem rudarstvu, nužno je da makar i delimično pogledamo na kojem se ona nivou malazi kodi mas danas. Osvetlivši današnje stanje i ispitavši naše potrebe i mogućnosti, mi ćemo moći da bolje uočimo njezinu osnovanost i da pravilnije trasiramo puteve njezinog razvoja.
Pitanje standardizacije u našem rudarstvu bilo Je dosad malo fretirano, i kao celina rudarstvo je do damas ostalo gotovo sasvim po strani. Ono je, ustvari, ostalo neobrađeno područje, koje čeka na svoje rešenje. O merazvijenosti standardizacije u našem rudarstvu najbolje nam govori činjenica da danas imamo svega nekoliko standarda, a i ti su privremeni. Vredno je ipak spomenuti nastojanje bivšeg Biroa za standardizaciju i tipizaciju bivšeg Ministarstva rudarstva FNRJ, koji je počeo, da deluje konstruktivno na ovome području. ali radi kratkoće svoga postojanja nije mogao da dođe do punijeg. izražaja. I iako, ne rukovođeno standardima, naše rudarstvo se silom prilika i izrazite specifičnosti svoga rada u većini slučajeva mpodizalo i živelo prilično. samostalno. Rudnici SU razvijali forme koje su im u danom momentu najbolje odgovarale, rukovodeći se često i slučajnostima. Prirodno je da posledice ovakoga rada nisu izostale, i da je na rudnicima došlo do velikih međusobnih: raznolikosti, do pojave mnogobroinih ustaljenih lokalnih normi i tipa, ukratko, došlo je do stanja koje u sebi krije latenine teškoće, i koje je ujedno i kočnica u radu. Da ukažemo samo na tipičan slučaj širine jamskih koloseka, kojih na, našim rudnicima: imamo i danas ceo miz različitih veličina. i to u sasvim uskoj granici između 500 i 630 mm. Slično, je napr. i sa jamskim Folicima, gde je raznolikost oblika, zapremine, konstrukcije. dimenzija itd. još veća, i gde se često na jednom. te istom rudniku sreće po nekoliko. različitih tipova. Ovakih: primera maći- ćemo| u, našem rudarstvu više. Radi ovakoga stania često se događalo, da jedan rudnik u slučaiu važnije potrebe, obustave rada, ili kakve teže nesreće nije mogao da pruži punu poemoć drugom rudniku. Ovakvo stanje, gledano očima
STANDZRDIZACIJA Godina 1954
| Br. 85
NAŠEM RUDARSTVU
zajednice, štetno je i nesumnjivo je da postoji stvar=-
na potreba da se na ovom važnom području ozbiljno
i sisternatski priđe problemu standardizacije, da' bi se sređivanjem i uklanjanjem haotičnosti izbegle štet-
ne posledice. o i
Problem koji se pred nas postavlja nije lak, a sam proces standardizovanja je dugotrajan. To je u dobro} meri uslovljeno specifičnošću rudarske struke, jer ta osobina upravo i stvara standardizaciji najveće teškoće. Ona je svakako jedan od glavnih razloga, da su i velike i visoko-industrijalizovane zemlje pitanje standardizacije njihovog rudarstva rešile dosad samo delimično, iako one deluju već nekoliko decenija i raspolažu sa celim. štabovima istaknutih stručnjaka, sa prvorazrednim institutima. kao i sa zavidnim tehmničkim i materijalim sredstvima. Pa i danas, u svom daljnjem radu na standardizaciji, one iz istog uzroka postupaju vrlo obazrivo.
Usvajajući potrebu standardizacije u našem rudarstvu kao neophodno nužnu i korisnu, mi moramo
„da odmah u početku postavimo i razjasnimo nekoliko
osnovnih pitanja. Moramo da vidimo šta sve treba da se u rudarstvu obuvhati standardizacijom, do kojih bi granica trebalo da ona ide, po kojem. redosledu da se donose standardi itd. Da bi pravilno odgovorili na ovo. potrebno je da: prethodno izložimo naše načelne poglede po nekim opštim, osnovnim problemima, važnim za rad na donošenju standarda.
Mišljenja smo. da rudarski standardi čine sastavni deo standarda naše celokupne privrede, i da sa standardima drugih Đrivrednih grana pretstavljaju harmoničnu celinu. Oni treba da budu na visini, na nivou savremene rudarske tehnike i nauke, da deluju elonomski pozitivno na umuftrašnjem. a i inostranom fržištvu, i da u saglasnosti sa važećim rudarskim propisima pružaju punu higijensko-tehničku zaštitu rada. Oni treba da budu progresivni, da slede savremena shvatanja standardizacije, da se ne ograničavaju samo na dimemnziie j fežine, nego da daju standarde kvaliteta i metoda ispitivania, omove za tehničke proračune. glavne smemice, itd. Pod ovim uglom. gledamo. već doneseni standardi nodložni su vremenom preradi, ndnosno. izmeni. da ih razvoj tehnike ne bi premašio. Radi toga. oni moraju stalno da: se prate. što zahteva održavamie tesnoe kontakta sa proizvođačima i potrošačima. sa istaknutim institutima. ustanovama itd., identično kano i koli njihovog donošenja. Ovako usmereni i na visimi održavani standardi uplivisaće aesumnjivo povolino u pravcu unapređenja rudarstva.
Razvoj nmših standarda biće svakako umlivisah standardima Međunarodne organiza ciie za standardizacii »ISO«, koinm svoje standarde šaljie u vidm TĐreDOruka svim zemliama člonicama, pa i nama. Uloliko bi ovi standardi odgovarali interesima naše zemlje, koristićemo jih wz mofrebno prilagotiivanie našim prillkama, jer nrednosti ovoga mogu da budu za našu privredu značajne. i fo ne samo na našem unutarnie”r" tržištu. nego što je za nas posebno važno i na inostranom. Strana &1—58 Boeograa