JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
ANDARDIZACIJU
TE ==
BILTEN SAVEZNE
K
OMISIJE ZA
ST
Standardima JUS A.A1.020 i JUS A.A1.040 koji su nedavno izašli iz štampe 1 stupili na snagu 1 jula t.s. obuhvaćene su one najvažnije fizikalne veličine, koje nisu vezane za neku usko specijalizovanu oblast primenjene fizike, nego imaju uglavnom opšti karakter. Između ostaloga, obuhvaćena je i veličina »specifična težina«, čija definicija je data u najopštijem obliku, bez bližeg određivanja uslova za ovaj ili onaj konkretni slučaj primene. U tehničkoj praksi, međutim, često je potrebno da se opeTiše sa specifičnom težinom neke materije vezane za određene uslove napr.: za određeni stepen vlažnosti (ako su u pitanju porozne mateTije) ili za određeni stepen sabijenosti (ako su u pitanju sipke materije) i t.sl. Da bi se utvrdile definicije, nazivi i oznake za te veličine u cilju njinove jednoobrazne primene, izrađen je od strane Potkomisije za standarde kamena, kamenog agregata i betona predlog standarda JUS A.B2.010 — standardne definicije izraza koji se odnose na specifičnu težinu.
BE OG RA D
AVGUST-1957 STRANA 21 –— 264
| Dovodom stavljanja na javnu disbusiju predloga standarda JUS A.A1.091 i
JUS A.A1.099
Pre stavljanja toga predloga standarda na javnu diskusiju bilo je potrebno da on bude razmotren i od strane Potkomisije za standardne veličine i jedinice radi usklađivanja sa pomenutim osnovnim standardima za veličine i jedinice. Prilikom toga razmatranja konstatovano je da je potrebno da se taj predlog preradi, da bi prefstavljao logičnu razradu i dopunu osnovnih standarda. Pored toga, konstatovano je da treba izmeniti oznaku predloga standarda na JUS A.A1.091. Najzad, konstatovano je da će biti korisno da se u jednom posebnom standardu obrade još neke veličine, kao poroznost i sl., koje se naročito često pojavljuju u građevinarstvu. U tom cilju izrađen je predlog standarda JUS A.A1.022.
Stavljajući ove predloge standarda na javnu diskusiju, SKS poziva zainteresovane stručne organizacije i ustanove, kao i pojedince, da u označenom roku dostave svoje primedbe kao i eventualne predloge izmena i dopuna na adresu Savezne komisije za standardizaciju.
Dovodom stavljanja na disbusiju predloga standarda JUS C.T3.100 — Oblici i dimenzije žljebova za zavarivanje čelika
Na savetovanju Potkomisije za standarde iz oblasti tehnike varenja metala, koje je održano od 22. II. do 2. III. 1954 god. u Zagrebu, zaključeno je, između ostaloga, da u grubu daljih standarda za tu oblast, koji prioritetno treba da budu doneti, treba da uđe i standard »Dimenzije žljebova za zavarivanje«. Predlog je trebalo da izradi Društvo za varilno tehniko LR Slovenije.
Na osnovu toga zaključka Institut za metalne konstrukcije iz Ljubljane podneo je 6. IX 1956 predlog da se kao jugoslovenski standard o Žžljebovima za zavarivanje usvoji nešto izmenjeni dokument XV-37-55 Internaci. onalnog instituta za zavarivanje (IIW). Taj predlog razmotren je na sastanku Potkomisije za standarde iz oblasti tehnike varenja koji je po pozivu Savezne komisije za standardizaciju održan 8 i 9. XI. 1956 u Zagrebu. Na tom sastanku uzeli su učešće pretstavnici društava za unapređenje zavarivanja Srbije, Hrvatske i Slovenije, a pored toga pretstavnik Jugoslovenskog registra brodova iz Splita i pretstavnik Instituta za metalne konstrukcije, kao i stručni sekretar
za mašinogradnju SKS. Potkomisija je detaljno pregledala citirani dokumenat i zaključila da isti može da posluži kao baza odnosnog jugoslovenskog standarda, no s tim da se materija sredi i prilagodi izlaganju u jugoslovenskim standardima a, pored toga, da se unese izvestan broj manjih izmena i dopuna. Zaključeno je da tu redakciju nacrta predloga izvrši nadležni stručni sekretar SKS, s tim da neki članovi Potkomisije dadu naknadno još neke manje dopune i da nacrt predloga još jednom razmotri Potkomisija pre njegovog stavljanja na javmu diskusiju.
Izvršavajući zaključak Potkomisije, u SKS je redigovan nacrt predloga standarda koji je dobio oznaku JUS C.T3.100 i naslov: »Oblici i dimenzije žljebova za zavarivanje čelika«. Nacrt predloga poslat je 18. III. 1957 svima učesnicima savetovanja Potkomisije na pregled i saglasnost, odnosno radi stavljanja primedaba. Međutim, i pored ponovljenih urgencija, od svih učesnika savetovanja Potl:omisije nije ni posle tri meseca primljen odgovor. U takvoj situaciji, a da bi se izbegao još dalji gubitak vre-
bi | ||
raz
Sa ie
evra rana