JUS standardizacija

6 ? STANDARDIZACIJA ap O — O —— —_ | — | a i aaa ij naam au=iasyauua annual ee u umu u aun - —

Čelik ima optimalnu obradivost ako ga obrađujemo po tačno određenim uslovima obrade. Ti uslovi (brzina rezanja, geometrijski oblik strugotine, materijal i geometrija mašinskih noževa, sredstvo za hlađenje) su specifični za pojedine čelike ili bar za pojedine grupe čelika. Ista zakonitost važi takođe pri ispitivanju obradivosti čelika, čija namena je određivanje optimalnih uslova obrade čelika. Zavisnost između indeksa obradivosti i izdržljivosti alata sa uporednom metodom tačno Je određena samo kod čelika koji se pri obradi veoma slično ponašaju.

Veza između indeksa obradivosti određenog metodom »Struganje s konstantnim potisnim pritiskom“ (etalonski čelik B 1112 = 100%), i na osnovu praktičnih iskustava određenim optimalnim uslovima obrade čelika struganjem i bušenjem, može se videti iz tabele 4, koju smo u skraćenom obliku preuzeli iz Steel Product Manual AISI za hladno vučeni šipkasti ugljenični čelik (februar 1964. godine).

Za poređenje su u zagradama date i odgovarajuće vrste ugljeničnih čelika za automate po

JUS C.B0.505. Tabela 4 Struganje Bušenje . Obradivost . ji -_. : . Vrsta čelika Eidaka dubina brzina pomak veličina brzina pomak AISI (B1112—100% rezanja : (mm) (mmin) (mm/obr.) (mm) (m/min) (mm/obr.) B 1113 3.2 66.5 0.26 6.4 37.5 0.137 GIS. 136 6.4 63.0 0.20 12.7 37.5 0.152 (Č. 3990) 9.5 61.5 0.17 19.1 42.0 0.178 : 127 60.0 0.14 25.4 42.0 0.240 31.8 43.5 0.228 B 1iil 3.2 47.2 0.168 6.4 30.2 0.107 G 1211 94 6.4 45.7 0.155 12:7 30.2 0.119 (Č. 3190) 9.5 44,5 0.132 191 32.9 0.142 „12:5 43.0 0.107 25.4 32.9. 0.168 31.8 34.4 0.193 Ć 1117 3.2 45.7 0.163 6.4 28.9 0.104 C 1118 91 6.4 44.2 0.150 12.7 28.9 0.114 (Č. 1190) · 9.5 43.0 0.127 19.1 32.0 : 0.140 12,7 41,5 0.104 25.4 32.0 0.163 31.8 36.3 0.185 G 1115 85 3.2 42.7 0.150 6.4 ~ LEVI 0.102 (Č. 1290) 6.4 41.5 0.140 12.7 27.1 0.114 9.5 40.2 0.119 19.1 29.9 0.140 12.5 38.7 0.102 25.4 29.9 0.163 31.8 3.1 0.178 C 1144 | 76 3.2, 38.1 0.132 6.4 24.1 0.094 (Č. 1490) 6.4 36.4 0.124 12.7 24.1 0.106 %5 35.7 0.104 19.1 26.5 0.127 12.5 34.4 0.086 25.4 26.5 0.147 o; 31.8 27.7 0.168 -——– _— e _____ ____ ______ _ ___ __L___IT______T_ Dijagram na slici 11 prikazuje zavisnost između indeksa obradivosti i odgovarajućih uslova rezanja koji su dati u tabeli 4. . Iz djagrama se vidi da u području obradivosti 70 .... 140%, koju pokrivaju ugljenični čelici za automate na bazi sumpora, ekonomska brzina rezanja raste linearno sa porastom obradivosti čelika za automate (zavisnost IV je data za najveću i najmanju dubinu rezanja). Poznavanje ove zavisnosti može znatno olakšati traženje op.imalnih uslova rezanja za različite isporuke čelika za automate, čiji kvaliteti mogu jako varirati ako je poznata samo obradivost (index) ovog čelika. To je takođe cilj ocenjivanja obradivosti čelika.

5.5. Upotreba metode pri istraživačkom radu

Pri istraživačkom radu na području razvoja kvaliteta ugljeničnih i nerđajućih čelika za automate u Željezari Jesenice, ovaj način ocenjivanja obradivosti smo uspešno upotrebljavali pri studiji najpovoljnijih uslova izrade i prerade za dobru i jednakomernu obradivost pojedinih vrsta čelika za automate. Između brojnih fabričkih ispitivanja iznosimo nekoliko karakterističnih primera kao ilustraciju primenljivosti ove metode u cilju istraživanja.