Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

298 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Шипбила, за припремање зева; "_ ЏПручка, којом се оправља основа; Наврзаљка итд. Сви ови делови на разбоју нису потребни кад се тка сукно.

Сукно је највише црне а може бити и суре п беле боје. Сукно је највише листено (бојено) и то црно, или је самоцрно, од црне вуне, или суро, мешано од беле и црне вуне. На Овчем Пољу и самоцрнке (клашње) се боје црно. Ретко се праве, и то чакшире, од белога сукна. У неколико села у ужој кумановској околини прављени су и јелеци од белога сукна. Али сада се и у тим селима јелеци праве од бојена сукна.

Арнаути носе највише самоцрнку. Они се носе потпуно као и они у прешевској Моравици, — тесне чакшире и минтане и чепкене са спуштеним рукавима низ леђа.

До пре 50 година по планинским козјачким селима носило се бело сукно више, и то чакшире беневреци мо џубиња са црним гајтанима. Беневреке су и у пољским селима, овде онде, носили и то богатији људи. У овчепољским селима: К'шању и Кокошињу још и данас се носе поред тумана шрне п беле чакшире са црним гајтанима.

На платну се везе на ђерђеву п на руке; везе се вуненим, памучним и евиленим концем. На Овчем Пољу се везе само свилом и шиком. Везови уопште зову се мтлвери; прегледи се зову /урнеци (јурнек).

Све ово довде речено вреди за оригиналну кумановеку ношњу, ону која је ношена до пре 20 година. Јер као што је ова област од тога времена на овамо учинила напредак у другом изменио се у њој и начин живота; мало по мало мења се и народна ношња. Највише се одетупило у женској ношњи, Женскиње је у једним крајевима области још од пре 20 година почело мало ло мало примати овчепољску ношњу, а у последње време почиње се носити и (о градски. На тај начин напушта се домаћа израда

aurea Za

дара