Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА : 305

жини „фистан од ос мдесе, деведесе пили об сто ребарњака.“ Фистан се облачи преко кошуље и препасује се појасом или зуницом — ћемером. Дугачак је до колена. Фистан доносе мужевима младе, и оне се утркују која ће више и са више ребарњака донети фистана; доноси се по два до четири фистана.

Ову хаљину носе људи само до четрдесетих година, махом докле играју.

Горња козјачка села која смо напред споменули: Буковљане, Длабочица, Пветишинце п Арбанашко носе ношњу паланачку. Та је ношња у опште комотнија — лежернија од оне у другим селима у овој области. Тамо је ранијих година, а пи сада али ређе, ношено џубе. То је дугачка хаљина као у прешевској Моравици и у другим крајевима Моравске долине долама. Џубе је од белога сукна и има доста ребарњака. Сваки је ребарњак састављен црним гајтаном. Опоменули смо да се тумане у свима селима не носе. Чакшире су истога кроја као и у осталим селима у овој области. Мало су само комотније и имају колчаке — наколенице — заивичене гајтаном. Чакшире су тамо највише од суре боје сукна а има их и чисто белих. Чакшире које су ношене под џубетом нису се опасивале више трбуха о половину, већ о кукове тако да је трбух био само кошуљом покривен; у тим селима се стално носи чалма око феса и то и од крпе и од шала. Више се носи дужа чалма од куповне материје. Чалма паланачких сељака знатно се разликује од оне кумановских, без разлике крајева у овој области. Паланчани носе велике уврпене чалме и то сада само од куповне материје и у боји, а ретко беле.

0. Женека ношња, Жене у овим крајевима заорађују се и крпама, које саме тку. Главу женскиње у овој области просто повезује шамијом која се зове према бојама: зеленка, кафецтка (кафе-браун) и зејтинлика. Свуда се женске забрађују („забрадујев се“) и то само жене; девојке се не забрађују.

Свуда ван Овчег Поља жене преко шамије повезују криу која је уздуж преклопљена три четири пута и крајеве те крпе спусте низ леђа. Та се крпа зове челник; негде се погрешно изговара чалник. Девојке се на Овчем Пољу повезују белим шамијама које су ткане код куће и које се зову самошвор или тулбен. Жене се на Овчем Пољу повезују и бошчама од белога платна које саме тку. На глави се накит не носи. Само млада носи по један карагрош на шамији на

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 20