Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

У

суре

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 851

в. Цар Костадин и Марко Краљевић

Не каже се одакле је Цар Костадин. Он има ћерку Василију. У Василију се загледао Дрни Аратин. Василија п0братими Марка и исприча му да јој је ту несрећу учинила снаја што је од њених клевеша бранила своју браћу. Цар Костадин се жали Марку да му је Арат многу војску сатро:

„Млого-ми је војску крдисаја, „>“ још више с коњи погазија,“ Марко теши Цара Костадина:

„Де. не бој се Царе Костадине, „Сал ми скови сабљу потковану,“

4. Бој на рамно Косово

Најтужније се пева (и прича) о Косову. Неке од традиција о Косову споменућемо у следећем (УП) одељку а овде ћемо исписати ову Песму која је по свему фрагмент какве велике песме која је заборављена:

Бој се бије на рамно Косово, Бијев ми га до две силне војске, Једна српска а тај друга турска. Српска бије и не постанује, Турска бије па и постанује. Затресе се земња на све стране, Зајечаше горе и долине,

Застоја се слнце на небеса.

Ал прокука сиња кукавица,

У ордију Милош Кобилића,

До шатора српског Цар Лазара. Ко кукала такој искукала, Искукала целу српску војску,

И сабрала орли и гаврани.

„Иш одотле црна кукавицо,

„Не ни кукај и не ни злокоби.“ „Она кука не се утрајује,

„Док пробуди Вука Бранковића. „Диг се горе Бранковићи Вуче, „Диг' се горе да би се не maja, „Преотети Милош Кобилићи, „Преоте ти царсто и госпосто.“ Па се диже Бранковићи Вуче,

И извади кључи из појаса,

И отвори тешки оклопници, Преличи ги оџе и аџије,

И све редом турски јеничари, Па удрише у српску ордију,

На шатора Кобилић Милоша.

(Карабичане) Баба-Крстана

5. Цар Лазар

Књигу чати српски Цар Лазаре, Књигу чати дробне сл'ае рони, С'тледала га, Царица Милица: „Што ми, Царе, дробне ел'зе рониш“% Њојзе збори српски цар Лазаре: „Овај ми књига јутроске дође,

„От проклетога цара Мурата

»Он ми тражи тешкога арача

„И. кључеви деведесе града!“

Тт говори Царица Милица;

„Дар Лазаре српска круно злална, „Или имаш слуге по крајине, „Одамна сакав коњи да разиграв, „Коњи да играв, м здраци да врљав, „Одамна сакав бајраци да носив.“ Досети се српски Цар Лазаре,

Па се качи н високи конаци,

Па написа ситне, беле, књиге,