Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУ ME H AVIO TP AUP AV GP BH JA 559

Повикнаше сви Видини браћа, Свите браћа колко до једнога, И муфлета за Иву тражише, До три дна и три ноћа тмна, Да-отидне у пусте Крајине,

Да сабере три пљаде свата. Сабра Ива три иљаде свата, Па отиде у Орида града,

Па си узе Виду Ориђанку,

Па се врати назад на трагови, Да помине Качаник клисуре. Стледа га Груја лудо дете. Стледа га и га не познава; Гледа Груја три иљаде свата, Чини му се да су јебанџије, На њи носив руво јебанџиско, Ем сп јавав коњи јебанџиски, Па повика сестре самовиле: „Чујете ли сестре самовиле, „уде да сте овде сга да сте, „Па извијте ветри ем пра(х)ови, „Па откријте невестино лице. „Да ја видим лице невестино. „Да ли може слика да ми биде.“ Поду(х)наше сестре самовиле, Подигнаше ветри ем пра(х)ови, Отврљише тулбен од невесту. Лице греје како јасно сл'нце

А очи ву гројзе нишевачко. Груја с качи високи конаци

Та написа до три ситне књиге: Једну праћа Марку у Прилепа Другу праћа Реље у Пазара, Трећу праћа Милош Кобилићу, И ги вика близу Вучитрна, Сви да дођев девојку да отнев. СО'гледа га Стара Вукашина, Стледа га па му проговара: „Немој синко, Грујо дете лудо, „Знаш ли то је Ива од Крајине, „Ако чује живот нема синко, „Нема живот ни мене ни тебе. = „Ед се би(с)мо на тој Црно Море, „Грујо синко сас Црни. Арапи, „Ми смо били четири јунака: „Беше, синко, Марко од Прилепа, „И до Марка Реља од Пазара,