Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

za

ЈУЖНА СТАРА ОРБИЈА 391

ма шта да проври у кући; ни вода не сме да прокључа, нити да се у опште греје.

Ово се овако ради да не би било црва у стоци „да не црвљошује стока.“

10. Тодорова, субота. У вече уочи овога дана иде се у јар (каже се и ар и јађр и ар) или говедарник и запале се воштане свеће па се сваком шманчешу метне по једна, свећа на рог. На свећи што се меће на десни рог прилепи се у виду ластара на гранчици по онолико свећица колико у кући има глава говеда па се постави вечера и вечера се а свеће горе.

Као и у другим областима, и овде се кува за Тодорицу жито. Онда се почињу шараши и јаја за Ускрс.

На Тодорову суботу младе невесте од свадбе први пут

иду у цреву.

11. Лазарева. вубота, Као и у другим областима, за овај дан се спремају девојчице да певају по кућама. На Овчем Пољу и у пољским селима лазар је обучен као и остале девојчице — лазарице— а у козјачким селима лазар се облачи у мушко одело и носи оружје, барем само јатаган и идући пред лаварицама сам се игра јатаганом или другим каквим ножем, као да се с неким фектује.

Лазарица има по шест или осам. Певају различите песме: „на кућу, на домаћина на домаћицу, на јергени на деца“ и тако даље.

Из козјачкиг песама:

Море момче назл ниче, дос, дос, Што наз'лиски одеше, дос, дос, У низани чарапи, дос, дос,

У шијени опнци, дос, дос,

У чарапи прапорци, дос, дос, На чарапи подвески, дос, дов, На подвески белески, дос, дос.

Међу лазаричким песмама има и подругљивих ; таква је ова са Овчег Поља:

Кој си има куса жена, дос, дос, Да не иде на пењушке, дос дос, Пењушкете му са дома. дос, дос, Кој си има длга жена, дос, дос, Да не иде на мартећи, дос, дос, Мартећите му са дома, дос, дос, Кој си има жута жена, дос, дос, Да не иде на мртавци, дос, дос,