Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

пцевијна а

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 395

У патријаршијским селима већ игра женскиње са мушким а у ексархијском још никако.

Ранијих година играли су момци до девојака или жена. само у породичним весељима: на свадби или ако се у којем дворишту којег празника заигра.

У већини ове области игра се ш пева у исто време. На. Овчем Пољу сва народна кола (ора) која играју женске, прате: се и песмом. Не певају све, већ наизменце по две. и две с крајева кола.

Овуда се у коло вата по 20 до 50 и више душа. Коловођа се зове шанцовођа а радња му се зове: шанац води или, на танац игра, а за „кеца“ се каже: на опаш игра. Иначе се каже шанац (почетак) и опаш (крај) кола. У планинским селима често се шанцем зове пи коло. На Овчем Пољу игра цело коло, ма колико да је, а у другим селима игра само прва половина кола, а друга се само води за руке. Овако се ради нарочито у планинским селима где се, према ономе како се игра на Овчем Пољу, готово никако и не игра. А ина Овчем Пољу има кола, која играју само по две девојке : шанцовођа п насташка. 'То се коло зове Два шанца. Оне две играју прилазећи једна другој и удаљујући се једна од друге а све између њих иду у колу.

Главне игре које се играју ове су: Чешворка, Крстачка, Равна, Повраћачка, Два шанца п СОвешониколска (у другим пољским селима „Лиса им „Левача).

Прве четири игре играју и мушки и женске; Два танца играју само девојке и младе жене а Светониколску играју само мушки. Два танца води и танцовођа и наопашка, с тога се изове Два шанца. Неколико покрета учини танцовоћа са, колом па се онда цело коло обрне на лево-круг и онда почне на ланац играти наопашка, а дотадањи танцовођа буде наопашка. У полаганом кретању и обртању у полукругу и састоји се све играње у овом колу. Светониколска је врло тешка игра за играње; то и није игра већ читав турнир. Клечи се, устаје и скаче много, као што се игра и у другим областима на југу од Овчег Поља. Али лакоћу и јединство у овој игри нигде нисмо видели на југу, као на Овчем Пољу.

Ово дивно играње Овчепољаца много је њима самима досадило. Турци, и то државни органи, који би гледали на саборима, ово играње не би лаке душе сносили да се ђаури тако витешки играју и запизмивали су многе добре играче и ови су после извлачили ва то. Ради примера навешћемо овде само три колске песме с аријом из разних крајева ове области — из Овчег Џоља, Нагоричке Заравни и Козјака.