Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

404 ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

шали од старих људи да је донет баш из села Опаја које је опет близу села Лопата. На њему се налази

запис који се већ не може ни читати и ми га овде -

не исписујемо зато што га је већ објавио Наћп.

Тај натпис значи: Јупшшару, најбољем пш највећем богу, за здравље цара Марка Аурелија Антонина Августа Побожног и Јулије Августше, матере војничкит логора. Атилеј њигов роб подиже (овај камен) 1. новембра, кад су били консули Cačun по други пуш и Анулин (т. ј. године 216 по Христу).“

б. Камен пред Кумановским хућуматом. Пре девет година донет је у Куманово један такође четвртаст камен и побивен је пред конаком (окружном кућом). Одакле је баш овај камен донет такође се не зна тачно. Има версија да је првобитно био у селу Доброшану па одатле некада донет код Лурегутова ћладанца пспод села Младог Нагоричина на који је ранијих година ударао Скопски пуш за Ћустендили даље и да је после одатле донет у Куманово. По другој версији, овај је камен донет из села Клечовца, и то 1899 године. Те је године откривена у том селу некаква стара грађевина. Орби су држали даје то стара црква (Св. Ђорђе и за такву и данашњи дан ематрају ту грађевину. По саопштењу у „Цариградском Гласнику“ за 1899 годину и по нашем личном сазнању, код те „цркве“ нађено је те године много камења и плоча „са натписима“, па су власти забраниле да се даље откопава и наредиле да се камење које је откопано, поново затрпа. Али ни од кога нисмо могли позитивно сазнати да ли је овај камен баш из Клечовиа донет. Јер и казивање да је овај камен донет из Доброшана налази основа у околностима што и у том месту има остатака римских старина, што се зна (из ХУП в.) да је туда пролазио Скопски пут. И на овом камену натпис саопштен је“ и гласи:

8 Наћп, Кеће.... 100 односно 239: — Mommsen, Corpus Inscriptionum Latinarum III H. 1097 m 8249.

8 H. Byamh, Antike Denkm:iler in Serbien (Sonderabdruck aus den Jahreshelten des Osterreichishen archiologischen Jnstitutes, Band VII, 1904.) страна 3—4.

реза