Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

408 : ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

Многи хоће да уверавају да су ту Срби изгинули кад су се с Турцима тукли око ових крајева, док многи их доводе у везу са Латинима. Међутим надгробно камење показује да ни једно ни друго не постоји.

6. Русалиски гробишта. Ово се гробље налази на граници ове и Штипске области, али га спомињемо овде што тамо одлази свет из ове области и сматра га као да су у његовом вилајету. Прича се да су ту хајдуци (харамије) некада исекли 1000 хаџија, поклоника Христова гроба када су се ови враћали цз Јерусалима и због тога се, као, и зову Русалиска, од јерусалимска. Промућурни свет доводи их у везу са Русом, Русалијама.

в. Краљев Гроб. У селу Бајловцу постоји један високи крст са широким постаментом као надгробни камен. Готово у целој области, у предању, сачувано је, да је тај гроб некога краља који је овде погинуо борећи се противу Турака. Кад је Турчин продро у ове крајеве тукао се с овим краљем па краљ био слабији п погинуо и овде је сарањен. И зове се Краљев гроб. По предању, у то време није ни постојало село Бајловце; после су га населили Турци.

г. Влај-гроб." На међи Кумановске области и скопљанске Црне Горе, на Вуксан-планини у Црној Гори указује се на гроб некаквога војводе Влаја по коме се тај гроб и зове Влај-гроб. Самп Арнаути из околних села причали су нам још 1889 г. да је то гроб некога „вашега“ (хоће рећи српског) војводе који је ове планине (хоће рећи села) држао кад је „њихов“ цар овде дошао и отео их.

д. Гроб на Кутлибегу. На врху кутлибешкога центра који се надноси над село Пезово указује се на некакав гроб у који је, по народном предању, са-

5 Св. Томић (Скопска Црна Гора стр: 419) овај гроб зове Влагов гроб. А ми смо од Арнаута ив кумановских карадачких села/чули и, прибележили да се зове Влај-гроб; m Срби из тих села зову га Влај-гроб.