Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

412 ЈОВ. ХАПЏИ-ВАСИЉЕВИЋ ~

Големо Градишлае. Ty се још познају зидине и има пуно остатака грађевина. Има два огромна камена за које је становништво слушало од својих старих да су неко време били пред градском капијом као одбрана.... По другима то је камење Краљевић Марко добацио овамо из Скопља.

Кад падне велика киша, у самом овом Градишту наилази се на посуђе и на старе паре. Посуђе п други остатци: шугле плоче и др. налазе се свуда око Градишта, по целом селу. О томе види мало ниже. Саме остатке грађевине становништво зове жаље.

У ово се Градиште може попети само с горње, северне, стране а са доње стране, према селу, високо је преко 30 метара и сам је крш да се човек никако не може попети. Сељаци из овога села уверавали су нас да се с овог Градишта види Врање и старали су се да нас убеде да је оно што су нам одавде показивали доиста Врање! А Царски Амбар у Куманову јасно се види одавде.

Испод овога Градишта налази се ридић Милково Чукарче, за тим Милкин Кладанац (в. одељак ТУ). За ово Градиште, Чукар, Кладанац и у опште за овај крај везана су многа народна предања која се врзу све око освојења овога места пи овога краја Турцима.

Овде је у старо време — веле предања становништва овога села — кад је било наше царство био велики град и цео се Козјак овде судио п одавде је заповедано. Кад су Турци продрли у Кумановеку околину, дошли су и овде али никако нису могли отети ово место. Били су га са свих страна; топовима су га бпли са wide, са Малотина п других околних тачака, али све је било узалуд. Многу сву војску Турци овде сатрли и већ су били дигли руке од рата и оставили само стражу. Али једнога дана пошла једна баба из града да захвати воде из Милкиног Кладанца а Турци је спазили те ушли у град и отели га. Из града на Милкин Кладанац ишло се каналом (лагумом) кроз који је такође текла вода али која није била за пијење. По том лагуму та је баба ишла на две гуске па кад је дошла већ на крај лагума, она