Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 451

Опет испод врата на трећем камену у истом зиду има запис који смо прочитали овако:

+ поун....(лБЊ Божн рав маталокнкњ крх(ле) књ ллгатор... Ово је из године 1813—1346. 7

То је све што се на цркви с поља написанога находи.

Како се уђе у цркву одмах пада у очи да је сва живописана и да има шест стубова који држе кров са пет кубета. Прва су два стуба од округлога тесанога црног камена. Леви је стуб од ових опасан једним јаким гвозденим обручем. Друга два реда стубова четвртасти су, на сваки начин зидани те су и олепљени малтером и живописани. На главама стубова исписани су велики бели крстови.

У цркви се иначе види доста остатака старих светњака, кретионица и других црквених утвари.

(Са зида, где се обично по црквама виде живописане слике наших домаћих светитеља одлепљен је малтер и покварен живопис; само је сачуван живопис (Св. Сава.

Пада у очи да се у другом реду светитеља налазе у овој цркви живописани и Свети Ћмрил и Методије а у олтару је живописан, за разлику од ових, Св. Ћирил Александријски.

Имена светитеља и опис њихових појединих радњи

исписани су словенским писменима а грчким језиком; исто је тако и у олтару.

У првом десном углу од западних врата високо за два метра налази се „кивот“. То се зове „кивот“ али свет у овим крајевима не зна чије он мошти храни. Свако је предање о њему изумрло. Међутим кивот овај, по АЕ Данилу, може бити храни телесне остатке бугарскога цара Михаила који је 28-ог Јулија 1330 погинуо у Велбушкој битци.

На кивоту се овом налази леп и врло читак запис: