Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

46 JOB. ХАЏИ- ВАСИЉЕВИЋ.

Црква Св. Никола. Ова се црква налази у Варош-махали готово на североисточном крају Куманова. На место ове налазила је се стара црква истога храма. Стара црква је била укопана у земљи са девеш степеница. Из једнога турскога извора, из наредбе која је била упућена кумановском кадији године 1828 види се, да је Патријаршија тражила да се и та стара црква у Куманову обнови, али јој то није допуштено. Онда су се у Царпграду бојали да се, токорсе, народ не терети око подизања цркава и поводом представке Васељенске Патријаршије о подизању ове цркве изишла је султанова ирада ове садржине:

„Кумановском кадији. Наредба ова моја, коју вам шаљем потекла је као последица молбе коју су ми упутили екопљански митрополит и црквени одбор преко овдашњег Грчког патријарха. Према берату скопљанскога митрополита Антима и привилегијама које ужива Грчка Патријаршија, без мога се нарочитог допуштења и наређења нико не може упуштати у расправљање питања о оправљању цркава и манастира. Међутим у епархији скопљанскога митрополита, у · варошици Куманову, налази се стара црква Св. Николе п тамошњи надлежни упутили се у расправљање питања о оправљању те цркве; тога ради црквени су управници почели изнуђавати од народа глобе (прилоге). Како се ни један спор ове врсте не може расправљати без мога нарочитог одобрења, нити митрополити нити митесарифи, а још мање да то чине по цену изнуђавања прилога путем разрезивања и прибирања тих прилога од народа, то ћете се старати да с овим упознате тамошњи суд и све којих се ово тиче, II ако се мимо тога продужи припремање за обнављање те цркве на начин који сам исказао, ви ћете учинити увиђај, саслушаћете све чиниоце који поступају мимо моју вољу и све ћете мени доставити. У Цариграду, Сеферпи 28-о7 (јуна 1234 (1828). 79%

Султан Махмуд.“

У ствари, кумановски су Турци били противни подизању цркве и настали су били да га омету. Тужили су се у Скопљу пи у Цариграду п претили да ће они сравнити са земљом цркву коју хоће скопљански митрополит да подигне у Куманову. На те тужбе и претње Турака, турске су власти позвале у Скопље осам хришћана из Куманова и саслушавале су их о томе: одакле су им средства за подизање цркве. Ови су онда изјавили да ће је подићи од добровољних народних. прилога. Власти су то протумачиле као кулук и изнуђавање прилога (џериме) од народа, те је стигла онака прада од султана.

Тако је било све до 1842 године док се прилике п у Куманову нису у неколико измениле. Турско-арнаутски по-