Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928
147
= Ено га звизно.
=— Држ десно.
=— Не дај на бару, — понављале су чаршинлије.
Нурија дође до места окле је свако јутро дозивао краве, узе рог, затвори очи, па дуну:
ПРУ и Руни Ру УЦЕ
Кад отвори очи и кад виде да нема ни једне краве, он понови. А онда га овлада страх од света који се наместо њетовог крда поче скупљати око њега.
= Поранио, Нурија
— Имаш ли у штог
— Јес, хоћеш ако ти не треба. Нашао се и над Нуријом Нурија, па поранио прије тебе.
А. Нурија као да дозива изгубљену срећу, склопио очии напорно набреклих вратних жила очајно дува:
Пруд руку док му сузе теку низ увеле и потамнеле образе, и враћа се, однекле иза Вратоломца, пуст одјек као потсмех
ПИ стени УУ
К. Н. Милутиновић: Молитва.
И у сузама жално мину година скоро. од када се диже, невина и бела,
са свога драгог, родног гнезда.
и од кад је васиона цела
— на погребу њеном — .
плакала дуго крвавим сузама звезда а ја знам још једино када
бледо вече мирно пада
тихо, смерно бдити
и молити:
= О, душо далека, отвори ми капије неба јер мени, попут насушног хлеба,
још једино, једино треба
да ми пресвете руке беле
спустиш на пламтеће чело;
да очима пуним целива бесмртних звезда оросиш моје скрхано тело;
да осмехом умириш срце моје преболно
и да даш да у твој златни, невини скут спустим главу тешку уморну;
да блажен завршим свога живота болни пут...
10