Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

(5 | К

Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, кад зајеча ловачки рог. Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха. Драгош. За њим је јахао момак, који је у рог трубио. Преко коња је био превешен неки замотуљак. То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.

· Драгош орзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци опа Калистрата.

=— Жив био синко, одговори отац Калистрат, · бећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао. Тин никада- не долазиш празне руке. Зар у вас, на дому ПлеТА нема ко да поједе што си уловиог

— Има и за нас, свети оче. Ово је заслужеча милошта. Буди добар не одбити је.

Отац Калистрат викну сокалника (куха ра) да ло прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.

— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош,

гледајући оца Калистрата. Шта те мори:

— Шта ме мори, синко 2 Мори ме оно што ће српство уморити, наш неред, наше самовољство.

— Шта је билог

— Питај шта није било. Јурак ми стиже калуђер од манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов Миодрагов.

= Па шта је радио РУДАРА

— Шта је могао чинитиг Онај је дошао с десет оружаних људи. Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао. Ко ће, рекао је. да ме казни» Зар деспот» Па деспотово је још за. који месец. Зар не видиш да ће сутра Турци обладати» Мислиш ли да ће Турци оранити манастир, као што га је бранио деспот»