Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

Миливоје, полу напит, једва се пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.

— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито. Устај, вежи се!

— Ко то говори, одврати Миливоје.

— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош или бемо с места врата обити. Одговори! Петре. дајте ту секиру, обиј одмах ова врата.

Секира удари у врата, и она се одмах отворише.

Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше | друге стране чардака.

_ Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.

— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.

Момци притрчаше и ухватише га за руке.

— Ва што, ко сме мене да дира Шта ђеш ти, Драгошу, овде 2 Ко (си тир

— По царском закону се то ради, одговори Дра-

гош. Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.

— Јаг

— Ти,јда како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир. Сад имам тебе да отпратим.

Миливоје (се збуни и признаде.

Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир. Он сам покупи оружје Миливојево, које је стајало на 'једној столичици недалеко од одморника.

Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.

— То зависи од игумана, оца Калистрата. Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.

— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.

Чеквите ме тренутак да се обујем.

— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори

Драгош. Чекнућемо те!