Karakteristika kneza Miloša Obrenovića u pripovetkama iz njegovog života : kao još neke priče iz 1848-1849. godine

у Земун, да се тамо састане и договори са неким Србима, који са Карађорђем нису били отишли у Безарабију. Али је за овај прелазак морао искати и добити допуштење од крволока Сулејман-паше. Кнез Милош имао је за откупљено робље паши Сулејману нешто новаца давати, па у то име заиште допуштење од Сулејман-паше да иде преко у Земун, да тамо за неке продате волове новце прими, па да исплати тај дуг, додавши и то, да се тај посао без њега не може свршити. Паша Сулејман, као и сваки Турчин лаком за новцем, допусти кнезу Милошу, своме по. синку, да по захтевању своме пређе у Земун и тамо тај посао сврши; али бајаги као у почаст, даде му једног од својих гаваза, да га, прати у Земун. Наравно да је паша своме гавазу на само заповедио, да мотри добро на кнез-Милоша, куд ће он ићи и с ким ће се састајати.

Кад су обојица Саву према граду прешли упуте се пешке к' Земуну. Кнез Милош удвостручи своје кораке, а троми Турчин изостане подалеко, па дошавши пре Турчина до контумацке страже пружи нешто стражару и замоли га, да задржи Турчина, који за њим долази код себе и да га не пушта даље, док се он не врати. Кад Турчин до страже дође и хтеде даље, ал га стража заустави. Турчин хтеде силом да пође за својим баш-кне-