Književne novine

La Tj

| SYRANA 4

Osvrti na knjige

. Kakva

| ___Miroslav Feldman nije tek sad po___čeo da piše dramu. On nju obdelava » već dosta godina, i to sa istrajnošću koja nije uvek srazmerna uspehu, ali i sa voljom za ovaj književni rod | koji ne bi trebalo potcenjivati. Pišući drame, on nije nijednom od njih obeležio neki datum u našoj dram:: skoj književnosti, ali, isto tako, nijeir 088 od njegovih drama nije literalno beznačajna. U toj upornoj praksi, __Miroslav PFeldman stekao je izvesnu (%. rutinu. On nesumljivo ume pozori__Šno da zamisli jedan dramski sadr___žaj da ga,prilično okretno za pozOTnicu i rasporedi. Ali baš to, čini se, i e: mpsorbuje svu stvaralačku pažnju M. __Peldmana: on kao da svoje dramske __stvari i piše uglavnom sa željom da ih pozorišno živo postavi, bez naroee čito prodđubljenih sadržaja. Slučaj ___Moji nije redak u dramskoj literaturi 2 uopšte. i | Ali, ako se nekad i događalo da jedan pisac eksploatiše izvesne mo_ five samo sa željom da ih scenski F uzbudljivo oživi, i da im, bez mnogo obzira na verođostojnost u razradi ___i na ispravnost u tumačenju njihovih _ istinskih i istinitih kvaliteta, izvito| _peruje stvarnu podlogu, da bi ih dramski efektno pred publiku postavio, danas se takav stav dramskog pisca ne može primiti. Građansko društvo je nekad podiglo do ste___pena slave priličan broj dramskih pisaca koji nisu ništa drugo uspevali, do đa mu golicaju nerve i da ga na taj način kako-tako razonođuju. Na| šem novom društvu nije potrebna drama, koja bi bila pisana samo radi uvbudiivih dramskih efekata. Utoliko mu je manje potrebna kad pisac takvu tendenciju primenjuje na sadržaje iz naše današnje stvarnosti, i to narodne borbe. Tu se igrati praznim efektima, i tu hteti u neku ruku senzacionalno dejstvovati na publiku, znači hteti operisati nekom vrstom literarne „đemagogvije, što je za naše vreme neprihvatljivo. Drama M. Feldmana »Doći će dan« događa se za vreme narodnooslobodilsčke borbe, u nekom građu u Pavelićevoj »nezavisnoj državi«, ali se prenosi i na sam teren borbe. Od građa do poprišta borbe, sadržajna veza uglavnom je sproveđena kroz jednu porodicu. I dotle, stvar je prirodna, realno zamisliva i moguća u stvarnosti. Ali se ovaj realno mogućan sadržaj rešava po linijama jedne vrlo opasne šeme. Pisac je tu porodicu zamislio tačno razgraničenom, bez ikakva koleba-

' , :

— II

nja u motivima, skoro neljudski podeljenom na dva tabora. Otac je ustaša, u službi Pavelića i Nemaca bez ikakva pogovora, bez ikakva znaka nemira u sebi, čak ni u trenucima kad rođenoj deci'igraju glave. S druge strane stoje žena i deca, koji su isto tako apriorno i apodiktički, isto tako po očiglednoj volji piščevoj, usmereni prema narodnoj borbi, da ostaju slepo i gluvo zatvoreni za svako ljudsko osećanje prema ocu i njegovoj sudbini. Oni su, bez ikakvih prelaznih momenata, od samog početka, od prvih reči, međusobno krvni neprijatelji, kao da su savršeni tuđini iedni za druge, kao da ih je prethodni život svim svojim tokom na to upućivao. Ono što bi moglo i imalo doći kao poslednii čin u jednom razvoju unutrašnjih sukoba u porodici, u apokaliptično užasnim trenucima koje ona proživljuje, postavlja se kao premisa i na toj premisi gradi se jedna drama. I kako je ta premisa zamamljiva, i obman=–ljiva, i kako može da zagolica izvesna osećanja današnjice koja su čistotom velika, ali i vrlo lako uzbudljiva, doista je nezdravo na njih delovati jednom proizvoljnom, i uz to 'demagoškom šemom.

Koliko je ta šema proizvoljno dramski konstruisana, i koliko je istovremeno, doista i demagoški sračunata, ilustrovaće samo jedan primer. U prvom činu, otac, koji je »sudbeni vijećnik« i kao takav pretsednik Pavelićevog prekog suda i sa kojim agenti gestapoa rukuju kao sa figurom na šahovskoj tabli, biva doveden u položaj, ne suprotstavljajući se tome da izrekne smrtnu presudu svom rođenom sinu. I samo zahvaljujući slučaju što sina drugovi »iz šume« na vreme ukradu iz zatvora, ova jeziva igra nemačkog gestapoa ne biva izveđena. Ali se, zato, u drugom činu, ista situacija ostvaruje u obratnom smislu. Partizanski odred kome komanduje sin »sudbenoga viječnika« zarobi, u jednoj akciji, i šefa nemačkog gestapoa, i pretsednika Pavelićevog prekog suda: i sad se izvršuje proces suđenja, kojim sin rukovodi, i u kome otac biva osuđen na smrt.

Ne treba mnogo insistirati na tome koliko je ovakav, u dva suprotna smisla paralelan scenski postupak providno veštački zamišljen i koliko sračunat na jevtin efekat. Niti na tome, koliko u ovakvom zamišljanju situacija, po hladnoi šemi, može stvar da primi neljudski oblik. Niti, najzad, na tome, koliko u takvom

ir, 0

i e ari OV e VL ORO IM i a a NAL | Lava Paja usr sa EO 2 OP Ola U" NGA. 1 MOT „O: URE u ~ SO a O 1 aj-n Ma 1 OV aa alt a e ly CCA i

danas drama ne sme da bude

9, Povodom drame Miroslava Feldmana: »Doći će danć«

načinu ima drastike, koja se graniči

sa grubim naturalizmom. Ali na čemu mi insistiramo, to je, da je metodski pogrešno društveno-politički sukob dati kroz porodične odnose, koliko je nezdravo, pa prema tome i štetno, golicati pravdoljubivo osećanje našeg čoveka, koje je uvek izvanredno budno na pitanje kazne za zločin izdaje, motivima koji su ne samo neverni stvarnosti, jer su fiktivni, * voljno smišljeni i izmišljeni već i tako štimovani, da u visoko svesnoj pravdoljubivosti našeg vremena mogu da izazovu niže nagone. I takav način se s pravom može nazvati demagoškim, što je i kao pojam i kao praksa potpuno strano našoj današniici.

Od fog dramskog demagogizma, koji u prva dva čina odjekuje i kroz praznu publicističku frazu u dijalogu, pisac se oslobađa tek u trećem činu, gde stvar dobija čistiji literarni oblik, koji osvežavajući deluje prema prethodnima. U njemu pisac pokazuje da raspolaže uslovima da tretira dramsku materiju. I zato jer ih ima, potrebno je bilo ukazati mu, i njemu i drugima, kako se danas drama ne sme pisati.

M. B.

ZBORNIK »VUK KARADŽIĆ 1I NJEGOVO DOBA« NA SLOVENACKOM JEZIKU

»Slovenski knjižni zavod« u Ljubljani izdao je zbornik »Vuk Karadžić i njegovo doba«. U zbomiku su objavljeni članci i studije: Radovana Lalića »Vuk Karadžić — veliki neimar srpske Rkulture« Aleksandra Đelića »Vuk i Sloveni«, Milana Bogdanovica »Do Vuka i od Vuka«, Velibora Gligorića »Lik Vuka Karadžića«, Božidara Kovačevića »Vukov život«, 1.1. Sreznjevskog »Vuk o Kopitlaru«. Prevedeno je i poznato Vukovo »Pismo kne= zu Milošu Obrenoviću». Sem toga, u zborniku je objavljen članak slovenačkog pisca Antona Slodnjaka »Nekoliko napomena o Vukovom uticaju n3 slovenački jezik« i odlomak iz Slodnja= kovog romana o životu slovenačkog pisca Levstika, u kome je opisan susret između Levstika i Vuka u Beču.

Zbornik »Vuk Karadžić i njegovo doba«, koji je značajan doprinos međusobnom „upoznavanju nacionalnih kultura, iako nepotpun, osvetljuje prisnu saradnju između Vuka i slovenačkog naučnika Kopitara, kao i kultumu povezanost jugoslovenskih naroda u prošlosti.

a LL o _L _____________________--——___ C_-—

KNJIŽEVNA TRIBINA

Povodom književnog zbormika „Ma Bruzi“

Nema sumnje da je zbornik »Na pruzi«*) znak pozitivne težnje članova Društva književnika Hrvatske da se uhvate u koštac sa osnovnim problemima naše književnosti. Stariji, priznati hrvatski književnici, mlađi pisci i početnici pojavili su se u zborniku pripovijetkama, lirikom i publicistikom. Pozitivna inicijativa književnika iz Hrvatske, koji su prvi izvršili smotru svojih radova sa Pruge, najvećeg objekta u prvoj godini Petogodišnjeg plana, izazvala je želju i u nama, učesnicima u izgradnji Pruge, da kašžemo svoje mišljenje o ovim književnim radovima. i

Svakako će se javiti knjiga o Pruzi koja će biti živa, realistična, epska, kao što je to bila i sama Pruga. Ali zasad našim čitaocima i graditeljima ostaje da takvu knjigu čekaju i posle pojave zbornika »Na pruzi«. Jer — alıyanah književnika iz Hrvatske o Pruzi nije takva knjiga.

Mjesto Pruge mi u almanahu vidimo — autore, i to ne kao stvaraoce, nego kao ličnosti. U većini priloga pi-

____sac sa svojim subjektivnim ushićenjima i pitanjima smeta nam da vidimo | _samu Prugu, djelo i graditelje. Mi vi___dimo da se pisci ushićuju- Prugom, ali - zašto se ushićuju — to ne vidimo. Saradnici zbornika u različitim varija' cijama ponavljaju, ustvari, iste misli, ista opća zapažanja, oduševljenja i| stim motivima, Veličinu, svestranost, ___veličanstvenost Pruge ne vidimo jz ___zbornika više negoli što smo ih mogli ___Vvidjeti iz novinskih vijesti i reportaža. ___Ali, po našem shvatanju, osnovni = nedostatak zbornika nije u tome što se prilozi njegovih saradnika o Pruzi nisu izdigli iznad publicistike. 1 savre-

meni sovjetski roman s temom rada

u oreo je publicistikom, Osnovna je | _Slabost zbornika što njegovi saradnici nisu ni nagovijestili put kojim naša književnost prilazi temi rada u našoj domovini. Prilozi zbornika gube se u masi sitnog, sporednog, nekarakteri___Stičnog za gradilački poduhvat narod___ne omladine. U zborniku nema ni o| ___Bnovnih književnih skica iz kojih bi | se kasnije mogle razraditi veće literame kompozicije. A to naši narodi i ____graditslji — poslije iskustva s prugom Brčko — Banovići, koja takođe knji-

vom očekuju.

Omladinska pruga Šamac — Sara-

Jevo neće se više ponoviti, kao što ni pruga Brčko — Banovići nije imala istovjetnu reprizu u drugoj omladinskoj pruzi. Živi, realni sižei, likovi i

__ _Karakteri naših buđućih romana, po_ ema i drama o izgradnji naše zemlje

|| =—— |

_ *) »Na pruzi«, zbornik radova književnia iz Hrvatske o pruzi Šamac—S8arajevo; izdanje Društva književnika Hrvatske, Zagreb, 1947. Priloge dall: Barković, B. Begoć, Beretin, Boglić, Ćaće, Franičević, Ka„ Kaštelan, Kolarić. — Kišur, Krklec, ra lkOVI6, Novak SLl., Parun, Pavlićić, Rokć, Sekulić, Selaković, Simić N., ŠinSnajđer, Sole, Vitez, Vučetić. Dva cr· Otona, Gline.

___Ževno još nije zabilježena — s pra-,

zahtijevaju stalno praćenje nažih radnih akcija iz gođine u gođinu i otkrivanje svih specifičnosti pojedinih etapa našeg puta u socijalizam, puta kojim prolazi naša čitalačka publika i O kome će ona tražiti objašnjenja u umjetničkim djelima naše savremenosti. Jedna od tih etapa bila je i pruga Šamac — Sarajevo. Zbornik »Na pruzi« prošao je, međutim, pokraj Pruge. Većina autora zbornika prošla je Prugom kao prolaznik koji baca letimičan pogled, ne udubljujući se u bitne pojave, u smisao, pa su im i meditacije, ushićenja, zapažanja i »zapisi« ostali površni. Otsustvo dubljeg ponirania u karakter mladih graditelia. u složenost zadatka i djela, u raznolikost prijednodušnosti, u suštinu omladinskog duha koji i starije na Pruzi čini poletnima i mladima, otkriva se u

karakterističnoj tendenciji „pisaca zbornika da omlađinu na Pruzi »podmlade« — smanjujući joj godine! Prugu su — prema zborniku — gra-

dila djeca (Pavičić), pametna djeca

(Novak Simić), četrnaestogodišniaci

(Franičević), trinaestogodišnjaci (Mat-

ković) itd., iako je, ustvari, djece na

pruzi Šamac — Sarajevo bilo u ne-

srazmjerno malom broju, a, kao što

je poznato, djeca nisu gradila ni pio-

nirsku prugu. Djeci i pionirima, kao

kontrast, postavljeni su u zbomiku

starci; da Prugu grade »pametna dje-

ca«, to je Novak Simić doznao od se-

damđesetogodišnjeg starca; kod Zlate

Kolarić-Kišur stari „Aca ima preko

pedeset godina; a tu su i djed Luka

(Beretin) i čiča (Sekulić) itd. Tipični

pretstavnik Pruge, mladić ili djevojka

„od sedamnaest do dvadeset godina, oO-

stao je uglavnom po strani.

Herojski radni napor na Pruzi sveo

se u zborniku uglavnom na idilič-

nost. Ushićenja pisaca zbornika nisu

interesantnija od izjava domaćih i

stranih posjetilaca Pruge, i čitalac, či-

tajući zbornik, uzalud traži da mu se

otkriju izvori velikih doživljaja koje

Pruga budi. Omladinsku prugu nisu

gradili oduševljeni fanatici. S novim

odnosom prema radu, objektivno

društvero uslovljenim, Prugu su gra-

dili normalni mladi ljudi nadahnuti

novim patriotizmom, ljudi novog ka-

raktera i odgoja, koji su ovladali

stručnim znanjem, koji su se duboko

unijeli u zakone organizacije i racio~

nalizacije rada, stalno ih otkrivajući.

U izgradnji Pruge ogromnu su ulo-

. gu odigrali: politička svijest i ppolitički rad, organizacioni i odgojni utjecaj Narodne omladine, disciplina, osjećanje odgovornosti, brigada kao kolektivni vaspitač. A da bi se to zaokružilo u sadržajno, poletno, poetsko djelo, treba proučiti i radne procese, i probleme radilišta, norme, organizacionu strukturu i rad Narodhe omladine na Pruzi i na terenu, konkretne karaktere i likove omladinaca, život jedne brigađe ođ spuštanja do dizanja zastave u logoru itd. Tu, u odnosu prema temi, treba tražiti ključ površnosti zbornika. „Bez pripreme, pisci zbornika „našli su se na Pruzi pređ nizom velikih upitnika. I, po po-

:: J ovan Popovi;

vratku s nje, oni su ta pitanja stavili pred čitaoce, mjesto da su im donijeli odgovore. Tako se zbornik radova s Pruge pretvorio u zbornik upitnika i to upravo kad je riječ o jednom djelu koje otklanja i posljednje upitnike o sreći i blagostanju naših naroda.

A mi smo očekivali odgovore, ako i nepotpune, jednostrane, ali odgovore bar na neka pitanja, i to književno uobličene, odgovore od današnjih književnika. I mogli smo ih dobiti, trebalo se samo baciti na pojedine istinske događaje na Pruzi. „Mueđutim, pisci zbornika, osim u nekim stihovima, išli su većinom ne za bitnim, nego za »interesantnim«, bizarnim, a to će reći za nevažnim, sporednim, netipičnim.

Čitaoci očekuju s najvećim interesovanjem književna djela koja će izraziti sve ono što ih uzbuđuje u Dpoletu izgradnje zemlje. Ta djela, svakako, ne niču iz prvih doticaja s temom. Ta će se djela pojaviti. Ali, almanah »Na pruzi« razočarao je čitaoce, ma da treba istaći da su njegovi autori prvi pokazali inicijativu u sakupljanju i objavljivanju onoga što je već napisano. . Vicko RASPOR

KNJIŽEVNE NOVINE

»„Moala Srbija«

Iz nagrađene mape Zlatka Price: »Ljudi

iz logora »Danica«

NIZAMIJEVO DJELO U JUGOSLAVIJI

Narodi Sovjetskog Saveza proslavili su prije kratkog vremena 800-godišnjicu velikog pjesnika i mislioca azerbajdžanskog naroda Nizamija.

Zanimljivo je napomenuti da su

" Nizami i njegovo pjesničko stvaranje

ostavili fraga i u našem kulturnom životu. Među muslimanskim stanovništvom u Bosni, kao i u drugim našim krajevima, njegovala se književnost na istočnim jezicima. U mnogim našim javnim ustanovama, naro? čito u Sarajevu, čuva se i danas iz“ vjestan broj istočnih rukopisa, a iz radova Bašagića, Handžića, Ripke, Olesnickoga, Nalića i drugih orijentalista vidi se da su i naši ljudi književno- stvarali na istočnim jezicima. I veliki pjesnik Nizami nije ostao našoj sredini nepoznat.

Ne može se zasad odrediti koliki je bio u našim krajevima Nizamijev uti-

caj. To će riješiti — kao i čitav niz drugih problema — naša orijentalistika. Međutim, već sada · možemo

napomenuti da je Nizami, prema jed" noj napomeni orijentaliste Alekšeja Olesnickog u »Radu« Jugoslavenske akademije (knjiga 286, strana 84) vršio uticaj na pjesnika Suzi Čelebiju iz Prizrena, čije je slavensko porijeklo, kako veli Olesnicki, gotovo ueoOsporno. Suzi, autor »Knjige o svetim ratovima „Ali-bega Mihal Oglije«, svojim opisima lepota prirode često sjeća — kaže Olesnicki — na Nizamija i na njegovo čuveno djelo »Heft Pejkar« (Sedam ljepotica).

Da je uticaj Nizamija kod nas bio šireg opsega govori i to što se njegova »Hamsa« (Peterojka«) čitala u Bosni. Mi još nemamo kataloga istočnih rukopisa koji se nalaze u našim javnim bibliotekama (Državni muzej i Gazi Husred-begova biblioteka u Sarajevu, Jugoslavenska akademija u Zagrebu itd.), te se ne može tačno utvrIditi kako stvar stoji sa Nizamijevim rukopisima. Međutim, jedini katalog istočnih rukopisa koji je dosad kod nas objavljen, Bašagićeva privatna kolekcija, bilježi ništa manje nego tri rukopisa Nizamijevih pjesama. Prema tome, može se pretpostaviti da je interesovanje za Nizamija kod nas moralo biti vrlo veliko.

U svom katalogu »Popis orijentalnih rukopisa moje biblioteke« (Glasnik Zemaljskog muzeja, 1916) Bašagić navodi pod brojevima 127 i 200 — izabrane stihove Nizamijevih »Petorajka«. Prepisivač Nizamijevih djela bio je Nimetulah b. Ališahel-Horosami, a datum je prepisa godina 895 (1487).

Prema bilješkama i pečatu na rubu, ovaj manuskript prošao je kroz ruke više slavnih sultana i knezova.

Vjerovatno je da je ovaj rukopis, zajedno s ostalom kolekcijom, Bašagić prodao u Bratislavi.

M. H.

+ "freskama a NiRSG GRLO ca 0 Le ii _______ OVAJ. Gravura koja |e služila u šesnaestom veku kao letak

Gravura koju donosimo preistavlja

iskrcavanje Turaka pod zidine beo-

gradskog grada 1521. Poreklom sa zapada, najverovatnije

iz Austrije, ova gravura imala je verovatno cilj da prikaže narodima kojima je pretila opasnost od Turaka jedan značajan istoriski događaj toga vremena — pad Beograda. Kako je pismenost uto vreme bila slabo rasprostranjena, drvorez je mogao mn5p= go neposrednije da posluži, kao neka vrsta letka, mobilizaciji naroda za otpor protiv Turaka,

Ne manje je značajno što ova _gravura prikazuje jedan od najstarijih izgleda Beograda, iz vremena pre dolaska Turaka. Na hjoj se vide objekti koje su gradili despot Stevan i njegovi prethodnici: Despotov zamak, kula Nebojša u svom prvom izgledu, Gvozdena kapija i tako dalje. Na pojedinim građevinama vide se krstovi koji isčezavaju s dolaskom Turaka.

Gravura je poklon Srpskog seminara na istoriskoj grupi Univerziteta u Beogradu, a sada se nalazi u beogradskom Gradskom muzeju.

Beograd, Francuska, broj M Biam parija »Borba« Beograd, Dečanska 31,

7 | ~

Tragom površne krit

itički deo naših časopisa. nesum2085 je u izvesnoj meri ODA Oi ta pozitivna pojava u ražVO u naše književnosti zahteva Uu i ažnju uredništava. Na uređPoe pra delom, pada TO Odae ovođenje kritikom uops e (odaSOVA Bojava koje treba DOOVA 0 ti kritici, određivanje momenta Id ·)» i posebno, u svakom konkretnom S učaju (potpuno poznavanje pojaVč na koju treba da se odnos! određeni kritički prilog i, po potrebi, konstruktivna, konkretna i neposredna pomoć uredništva piscu recenzije ili kritike). Sa oživljavanjem kritičkog dela naših književnih časopisa uporedo raste i odgovornst uredništava.,

Kao i u slučaju ostalih priloga (poO- ~

etskih, proznih), naročito kad je reč o piscima manje formiranim, nužan je, i ne može se u radu redakcije jednog književnog časopisa mimoići, njen Živ, potpun, stvaralački kontakt i sa ostalim saradnicima — recenzentima i kritičarima.

·Da je takvog kontakta bilo u potrebnoj meri, ne bi došlo do toga da se u januarskoj svesci »Republike« pojave primeri dekadentnog unakažavanja čoveka i literature o kojima smo pisali u prvom broju »Književ-

· nih novina«.

Sličan primer nedovoljnog '%ontakta ponovio se u »Republici«, ali ovoga puta ne u beletristicl, nego, u kritičkom napisu Š. Vučetića O Kalebovim novelama.

Napis zahvata toliki broj problema stvaralačkog književnog rada, i na takav ih način tretira da zaista može i treba da posluži kao jedan od vrlo karakterističnih povoda za širu diskusiju. Međutim, ono na čemu se u ovom trenutku treba svakako zadržati jeste »naturalističko-egzistencijalistički košmar« (R.Z., »K. novine« br. 1), kojim je napis Š. Vučetića zamućen u izvesnoj meri, kao i na činjenici da je u »Republici« ponovo došao do izraza iako ga je R. Zogović sasvim jasno okarakterisao još u prvom broju »Književnih novina«.

»Uzmemo li — piše Vučetić — ma koji detalj iz knjige »Na kamenju, utvrdit ćemo stvarno kritičko ulaženje u temu, precizno i sažeto — realističko stiliziranje detalja i cjeline. Citirajmo Na kami nju«, ma da bismo mogli citirati bilo koji fragment iz istoimene knjige.

»Had su prolietne tišine, „podremkuju Kazo i Loja pred kućom na suncu. I sve je pohodila pospanost. Sve puže lijeno sa suncem u mlakoj sunčanoj tišini, koja še spustila na krševitu zemlju u rijetke krošnje bajama, jasenova, lopočika, među bezbrojne zidine i staze obrasle kupinom, kao jedina raskoš. Isparuju jsušena đubrišta na dogled gladnim kamenitim njivicama.

A sve je rastočeno od ljudi kao mrcina od bakterija.

Ovako uz pospanost ne imajući čime da se smiri, i smrti bi bilo ugodno Krenuti...“ S. Vučetić nastavlja citat pripovet= ke, pa zaključuje:

»Kaleb nas tu odmah uvodi u selo za proljetnih dana, kad se' ono, u proljetnoj tišini i tobožnjoj ljepoti javlja u svijesti ljudi kao mrcina rastočena od cCrVa...«

I dalje:

i »Svaka rečenica ovog djela proze, iako među rečenicama nema onog kontinuiteta, koji je obično poznat u novelistici, u prozi, donosi slike stvarnosti koja je fiksirana, iako škrto, konkretno i jednostavno. Kaleb ulazi u fiziologiju seoske stvarnosti kao oštrouman pisac...

Baš slabe strane Kalebovog svaralačkog postupka Š. Vučetić citira kao pozitivne, ne snebivajući se pri tome

iz prazmogp želuca u susret

čak i da generališe: »Uzmemo li ma“

koji detalj iz knjige »Na kamenju«, utvrdit ćemo stvarno kritičko ulaženje u temu, precizno i sažeto — realističko stiliziranje detalja i cjeline«.

Baš po izvesnim tragovima dekadentnog u stvaralačkom postupku Kaleba, baš na primerima koji su daleko od realizma, baš po mestima »naturalističko - egzistencijalistički« mutnim, vodi S. Vučetić čitatelja da bi mu dokazao kako je Kalebov stvaralački postupak »konkretan i jednostavan«.

Njega u citatu koji navodi ne uznemiruje i ne zbunjuje to što je »sve rastočeno od ljudi kao mrcina od bakterija«, što bi »ovako uz pospanost iz praznog želuca ne imajući čime da se smiri, i u susret smrti bilo ugodno krenuti« i slično u ostalim citatima koje u svome napisu S. Vučetić navodi — a što se nikako našem čitatelju ne može preporučiti kao realizam, jer naš čitalac već zna pone= što o »naturalističko-egzistencijalističkom košmaru« koji se organizuje u nekim istorijski zaostalim „nazovi »naprednim demokratskim ma«, o tom košmaru moralnog bespuća i fiziologizacije društva i čoveka protiv koga je nesumnjivo i sam Š. Vučetić. e

Baš zato što je i S. Vučetić protiv tog košmara, uredništvo »Republike« trebalo je da mu pomogne da dođe do sasvim jasnih shvatanja, da u svome napisu o stvaranju Kalebovom tačno odvoji sve pozitivno od ostataka tuđih realizmu — da tim ostacima suprotstavi nesumnjivo pozitivne kvalitete Kalebovog značajnog Književnog dela. · . M.

Pregled makedonske poezije u »Novom denu«

'U trobroju 810 časopisa »Nov den« koji izlazi u Skoplju, pored književnih i kritičkih priloga makedonskih pisaca, pojavio se opširan kritički esej Dimitra Mitreva »O temi narodnooslobodilačka borba u makedonskoj književnosti«. Počinjući svoj esej OoSvrtom na pešničko stvaralaštvo Dpoginulih pisaca Koče Racina, Mite Bogojevskog i Kole Nedeljkovskog, Mitrev je podvrgao kritičkoj oceni sve što je za poslednjih nekoliko godina stvoreno u makedonskoj književnosti o temi narodnooslobodilačke borbe. Mitrev je izvršio opširnu analizu poezije Venka „Markovskoga, najplodnijeg makedonškog pešnika i ukazao na

prvom redu .

početak novele »Na kame=- ·

zemlja- ·

idejnu površnost, često praznu d rativnost i proznost, uz natujrali: snižavanja heroja, istilići nasu) tome, one pesme koje Sladaju u eziju. Analizu pomenuti vršio je Mitrev i zboE loga što je Markovski imao uticaja na izvestan broi mlađih makedonSsHh „pesnika Mitrev je prvi put dao kf}ičku ocenu mlađih makedonskih pešnka, koji ge razvijaju posle smrti trojte prvoboraca i posle Venka Marliovskoga, a već pokazuju izvesne osobele akcente, U feljtonu, Blaže KoneMši ukazao je na izvešne nelogičnost:i neuver=- | ljivosti u pesmama Goga Ivmovskoga iu pripovetkama Ivana Tička. Pristupanje kritičkom odmnjivanju književnih dela u sasvim mlidoj književnosti pokazuje da je on već ojačala. Ke

Književni proble »Književnosti«, ;

U trećem broju beogradskog časo> pisa »Književnost« Velibor Gligorić nastavlja diskusiju o nasim čašopisima. Diskusija bi trebalo da je konkreinija nego dosad. Čedomir Minderović je u članku »Marginalije uz godište i konkurs Miladosli« u književnom pregledu, analizirao niz književnih radova mladih pišaca, ušao u njihov način obrađe teme, ukazao na nedostatke, izvukao zaključke iz najbrojnijih i najviše zajedničkih njihovih grešaka, i dao pozitivna upufstva koja treba da im pomognu u radu. /U ovom broju, koji je Još uvek siromašan u kritičkim osvrtima i feljtonu, ističe se, među ostalim p?ilozima, odlomak iz hronike »O statim i mladim Pamukovićima« od Iva An-· drića. Pesme u ovom broju su ispod prosečnog nivoa, Treba primćčtiti da | bi u rubrici »Beleške« moralo, biti „“ prvenstveno osvrta i na našu prob | matiku i naš kulturni život.

·U tome se i inače u »Književnosti\ kao i kod svih časopisa, pokazuje dan nedostatak.

KROZ INOSTRANE ČASOPISHF I LJSTOVE 7

ČASOPIS »EUROPE« POSVETIO SPECIJALAN BROJ 1348 GODI Napredni francuski časopis peć, koji od 1993 godine unpđuju

Ž. R. Blok, Aragon i drugi, ie svoj februarski broj stog revolucije 1848. Na preko 38300. objavljeni su u ovom broju lanci vočeg broja francuskih pisacxbri dopgodaima iz vremema Pebruam :3 Te volucije, kao i o pojedinim Hz tim svedocima i učesnicima, znabeejinihigtorisltih zbivanja iz godine 1848. Fo+ | ređ neholiko prikaza o revolucionarT> mim dozađajijma 1848 izvan Francuske (u Memačkoj, Italiji, Mađarskoj i drugim zemliama), obiavljen je i duŽi članak Borisa Ziherla »Jugoslo= venski narodi u 1848«.

ENGLESKI CASOPIS O DRŽAVNOM TRBSĐHMNAIYU I WSTAVCU NOVE JUGOSLAVIJE U mnošivu listova i časopisa koji o Jugoslaviji pišu zlonamerno, poziiivno se ističu napredni listovi i časopisi. Tako je u poslednjem broju naprednog engleskog časopisa »The Modern Quarterly«, koji izlazi trorne= sečno, objavljen duži članak Džemsa Klagmana o Jugoslaviji (»Beleške o državnom uređenju i ustavu nove Jugoslavije«). Posle kratkog uvodnog osvrta ma istoriski razvoj naše zemlje · u predralnom periođu i vremenu na= rodnooslobodilačke borbe, u članku se na informativan i popularan način izlažu društvene, političke i ekonom= Ske osnove Pederativne Narođne Re= publike Jugoslavije. Oslanjajući se na izlaganja o našem novom društvenom uređenju, koja su dali maršal Tito, Edvard Kardelj, Milovan Đilas, Boris Kidrič i Andrija Hebrang, citirajući duže pasuse iz njihovih članaka i gorvora, pisac se naročito zadržaga i HE našem ustavu, tnmačeći njegove naj-

značajnije odredbe. j

. U ovom broju časopisa objavljen je i jedan osvrt na neđavni govor A. A. Ždanova o knjizi G. Aleksandrova »Istorijz Papadno-evropske filozofi”**, kao | mekoliko drugih članaka \Marlsizarm | društvene nau, »Indusj/|}aliznci)a kolonija« itd.),Ž «o jima se "astc ca # različita ni una i dđruštčen. wlitRa pitanja Q\ le

s sa mark. Rog stanovišta. "EŽin #

»PRUŽITI OTPOR!« Al

Prvi ovogodišnji broj napr američkog časopisa »Trends & T (»Putevi i strujanja«), koji ure Luj Ađamič, nosi ria prvoj strani geslo reč »Resist!« ((Pružiti otpor!), U . časopisu piše: »Američki narod, p()je-

dinačno i u grupama, mora počet) da pruža olpor nearmeričkom, reakcionarno – fašističkom uticaju koji se

sa objavljen je, bored ostalih pfiloga, kraći članak o Jugoslaviji, kao i tekst pisma koje je lIjmju Adamiču uputila jedna englesica omlađinka po Dpovratku iz Jugošjlavije, gde je, kao član engleske jomladinske brigade, | učestvovala na i mac-Sarajevo. E časopis donosi Kakrorez jugoslo skog umetnika N/{kolaja Pirnata »Pi tizan« i jedan Cirtež sa Omlađins pruge. kao i kariataru, prenesen

svuda zapaža«. o broju časopi-

zagrebačkog »Vjel.nika« „d M UREPB ICI |

Milan Dedđinmo

Jovan Popović DO G OSRIEAYA KAZI ši PRETPLATA NA »!Q

IZBVNE NOVINMS —

Za našu zemlju: n: N a Ju: n seca 35 dinara, na 6 meseci 70 din š a gođinu dana

140 |T a. ~“ Za inostranstvo: ni inar' ado na . a 3 meseca 50 dinar 6 meseci OMJ Po i na godinu dani l Br inara. ı

a ostana. računa 1-9060049

i fah 617. .