Književne novine
_ OTRANA #%
| „CIVILIZATORI” U ARAPSKOM SVETU
Mlad ćovek u crnoj un:formi 5 VisO| kim crvenim fesom na glavi:i znacima kapetana egipatske policije na kaputu, presreo je i, učtivo, na francuskom jeziku, upitao građanina, baš ma izlazu iz jedne knjižare u centru Kaira:
— Parđon, gospodine, otkađ ste u Egiptu? i ı
— Od pre dva meseca, — odgovara građanin.
— Da li ste stigli iz Palestine?
— Da, preko Palestine, — glasio je odgovor.
— Vi ste stranac? . ' ~ — Da.
— Da li znate kakva je to knjiga koju ste kupili? ; e — Kako ne bih znao, to je jedna
knjižica o Lenjinu ...
— Da li je ta knjiga dobra?
FP. - — Vrlo dobra. Zbog toga sam je i
— Vašu legitimacijn — već nakostrešenih obrva i namrštenog čela ko- načno zatraži policajac.
M -; Čovek je izvukao iz džepa pasoš. Bio je to diplomatski pasoš. Kapetan je poznao pasoš već po koricama i'nije ga ni pogledao, već je, u strašnoj zabuni, počeo da se izvinjava i previja:
| — Oprostite, gospodine, vi ste di-
plomakhža... L
— Da li je možda 'ovde zabranjeno
- čitati ovu knjigu? — pitao je legitimi-
sani čovek. ~
— O, ne, ne, gospodine! Nipošto! To
je potpuno slobodno, potpuno slobodno... — Znate, ako je zabranjeno, da vra____tim knjigu u knjižaru, — predlagao je -__ kupac knjige...
Pe A —— Ne,.nć, molim vas, to je apsolut+) no slobodno, samo vi izvolite, nosite, čitajte...
Pred dve knjižare u Kairu, koje se usuđuju da prodaju sasvim neznatan broj knjiga napredne literature, pristiglih sa Zapada ili štampanih u kojoj arapskoj zemlji, stalno stoji policajac, pa lovi, beleži i progoni svakog kupca napredne knjige. I to zovu »slobodom« u ovoj zavisnoj zemlji, gde režim sprovođi »zapadnu demokratiju«. Doskora nije bilo propisa o suzbijanju »šsubverzivne« literature, ali je policajac ipak revnosno lovio ljude pred knjižarama, Danas već ima i propis po kome on deluje.
U Alžiru su francuski kolonizatori ukinuli sve arapske škole. Godine 1944 milion i 250.000 arapske dece dorasle za Školu ostalo je bez obuke, a školovalo se svega 100.000, tojest samo 8"/s. Međutim, iz budžeta Alžira arapskim novcem te iste godine školovalo se 200.000 dece francuskih doseljenika, to jest 100". Nepismenost među Arapiman iznosi preko 90%. Od 4.000 studenata u Alžfru svega njih 100 su Arapi. U to zemlji, punoj sirovina i prirodnih bogafstva, nema ni jednog arapskog inženjera ni tehničara.
Sci Vlada Šotana objavila je 8 marta -— 19.8 godine dekret kojim se jezik deset miliona Arapa Alžira proglašuje _ »stranim« jezikom. Nastava na arap~ skom zabranjena je. Tada je propisa_jo Bo da svi učitelji moraju znati »državO ni« jezik, tojest francuski. Pošto je sasvim neznatan broj učitelja Arapa znao tađa francuski, većina njih otpušteno je i hiljade. škola pozatvarano.
Tako je i u Tunisu i Maroku, pa još i gore. U Maroku na dva miliona arapske dece dorasle za školu svega 97.000 obuhvaćeno je osnovnom nasta= vom. Godine 1946 u srednjim školama Maroka nn osam miliona stanovnika bilo je svega 550 učenika, dok je na 250.000 francuskih doseljenika bilo 13.000.
U španskom Maroku školuje se svega tri procenta arapske dece dorasšle za školu, dok 250.000 takve dece ostaje bez osnovne nastave.
Tako je u francuskim i španskim kolonijama. Ali, đa vidimo kako stoji stvar u najnaprednijoj arapskoj zemlji, Egiptu. Ova zemlja je na oko nezavisna i legično bi bilo, pošto je vlađa
KK arapska, da se pobrine najpre za Osnovno školovanje. U Egiptu živi oko dvadeset miliona stanovnika. Prema podacima objavljenim 6 maja ove EOdine u listu »A1 Asas«, organu vladajuće Saadističke stranke Nokraši-paše,
} u svim osnevnim i početnim verskim školama u minuloj školskoj godini školovalo xe svega 869.155 đece. U pri-
5 _vatnim „školama školovale se još
e: 300.000 dece. Te cifre pretstavljaju oko
| 40% dece dorasle za školu, dok još uvek 60' đece oštaje bez ošnovnog školovanja I to stanje neće se tako lako popraviti, jer nema naročite akci-
je da se popravi i jer ima u svima u-
čiteljskim školama svega 4.252 učenika, pa će dugo vremena učiteljški kaar biti đaleko neđovoljan. A nepi-
smenost u Egiptu iznosi 8790.
PX" U Libanu i Siriji, na oko nezavi-
| nim republikama, takođe je školova-
ije | njem obuhvaćeno 8vega 40% dece. U
Iraku situacija je mnbgo teža, jer se ta »nezavisna« država po jačini angloameričkog zagrljaja i tlake kurdaci-
e ma regenta Abđulilaha, sasvim pribli-
: | šava poretku francuskih kolonija u Se-
| vernoj Africi. Zbog toga je u Iraku
_ stanje sMčno onom u Maroku. Na pet_
E: · šest miliona stanovnika (popisa stanovništva nigde nema) svega 100.000 dece obuhvaćeno je školovanjem. Prema iračkom listu »A1 Bilađ« nepismenost u Iraku iznosi 980/, U Sandijskoj Arabiji, gde vlada « despot-kralj] Ibn Sand, i u Jemenu, gđe gospodari đe-
“ spot-imam Ahmeđ (doskora je vladao
:- Imam Jahja u toku 44 godine), stanje
e je očajno. Tamo uopšte nema osnovne
nastave, knjiga ni štampe, a nepisme-
___ most je stoprocentna.
___ Stara arapska kultura u davne ve-
0 gove probila je sebi puteve na sve
____ gsirane sveta. Poseta arapskom muzeju
00 u/Kajru lako uveri posetioca o veličini
i snazi te stare arapske kulture, Ali
danas se to može osefiti samo u mu zeju. Kad se napusti muzej, već u samom Kairu, najvećem arapskom gradu, od te stare kulture ništa drugo se
.ne vidi nego arheološki spomenici,
biblioteke i muzeji. Čuveni pisci, pe snici, astronomi, matematičari, lekari
i pravnici — nemaju naslednika O-
stala au samo njihova slavna đela i
»va Slava,
ar
Ji
Mahmud RONJHODŽIĆ
rosečan arapski malograđanin ili feudalac, naročito ako je, kao većina njih, školovan u Hvropl, toga je svestan. Mnogi od njih stide se pred iVropljanima. Njihove oči ne vide izlaz. ni perspektivu. Na drugoj strani izrasta. nešto novo. Pojavljuje se novi arapski čovek koje se danas pod najtežim uslovima školuje i uči. Egipat ima 25.000 studenata. Hiljade studemata školuju se u Libanu, Siriji, Iraku... Studente niko ne pomaže, i oni Su Ostavljeni sami sebi. Na univerzitetu u Aleksandriji, prema zvaničnim podatcima, 920 sludenata su narušenog zdravlja, većinom tuberkulozni, a 80/s su polhranjeni. Egsipatske paše pune svoje kese zlatom. a u državnoj blagajni uštedeli su budžetsku rezervu od 00 miliona funti (1? milijardi dinar) đok im stuđenftska omlađina gladuje. Ne sama to, nego su vlasti donele propis da se nilto ne može upisati na univerzitet ako ne plati visoke šWolarine. Tako je prošle školske godine 750/i studenata (svi siromašni studenti) u Kairu oštalo neupisano. Izbile su oštre demonstracije, na nekoliko fakulteta studenti su provalili u kancelarije i demolirali ih, a spalili odvratnu ar– hivu u kojoj su se nalazila zabeležena njihova dugovanja za takse. (Studentima se onem0yućuje školovanje zbog toga što od 15.000 kairskih studenata oko 9.000 pripadaju naprednom pokretu ili su mu bliski, 3.000 studenata pasivni su, samo na tri hiljade ima uticaja „reakcionami vladajući sloj i njegova politička policija, koja je zbog demonstracija oduzela od 15.000 studenata legitimacije. a sVOjima podelila pištolje i bičeve.) U evim prilikama umiverziteti Egipta, u kojimn se mogu školovaži samo bogati, poslednie tri godine, a naročito prošle godiney uopšte ne rađe.
Arapski stuđent bavi se vrlo aktivno politikom, što znači bori se za slobodu. Hiljade radnika i studenata u arapskim zemljama u mnogim kružoćima zajedno uče veliku nauku marlcsizmalenjinizma. uprkos najžešćem proganjanju. Mlađa napredna generacija arapskog sveta ima peršpektivu, vidi jasno da le jedini izlaz — borba za slobodu. za progres, za bolji *ivot. Kroz oslobođilačke pokrete u svim zemljama arapskom čoveku otvaraju se viđici ali, razume se, tek posle isterivanja okupatorskih uljeza. Borba za slobodu vrlo je teška i krvava. Domaći | jnostrani meprijatelj, uđružen, oštro uđara mecima i zlatom na oslobodilačke pokrete. Policiski oficir, izđajnik, koji je možđa, kao većina njih, svršio poli cijsku školu u Engleskoj ili Francuskoj, lovi kupce naprednih knjiga da ne dopre šlovo istine u srce ljudi. On je plaćen suvim zlatom, kao i hiljađe veštih agenata, đa uništi borbu, dga spreči progres, da održi zaostalost. Ali to 8šve ne pomb3že. Borba jača i napreduje iz dann u đan.
U Kairu, dvomilionskom · arapskom gradu, raskrsnici kontinenata, centru arapskog Sveta, arapske knjižare mogu se izbrojati na prste, Centar građa šav je preplavljen engleskom, francuskom, pa i grčkom i italijanskom knjigom, Retki su izlozi u kojima se vidi arapska knjiga.
U arapskim listovima čovek uzalud traži rubrike pozorišta, koncerata ili izložaba. U Kairu uopšte nema Dpozorišta. Upravo, zgrađa opere postoji. Tu zgradu je izgrađio egipatski vlađalac, kedđiv Ismail, godine 1869. Tađa je Verdi po narudžbini napisao »Aidu«, koja je u toj zgrađi prikazana prvi put gođine 1871. Odtađa nije učinjen ni jedan korak. Dramski ansambl, opera, opereta — nepoznati su u ovom dvomilionskom građu. Neke diletanfske grupe koje ponekad daju pretstave ne mogu se računati kao pozorište. Pozorišni i muzički život svedem je isključivo na gostovanja trećerazrednih grupa iz inostranstva, obično iz Francuske i Itali, je, koje češće gostuju u Bgiptu uz ma-– terijalnu pomoć vlade.
Ustvari »kulturnim« životom kairsltog građanina đominira amoralni, gangsterski američki film. Kairo ima, dđođuše, samo 20 bioskopa, što znači na svakih 100.000 stanovnika samo jedan bioskop. Ali i to nije loše što ih je ma-
Naši kritičari iz stranih Rkomuni_ stičkih partija optužuju našu Partiju đa je otpala ođ principa marksizmalenjinizma i vole da „pretfstavliaju špor koji su oni veštački stvorili s niom kao spor zbog principijelnih razmimoilaženjia. Ali u ovoj našoj zemlii niko nile još otkrio principi. jelnost u istočniku spora, tj. u junskoj rezoluciji Informbiroa i pismima koja su tu rezoluciju pripremila. Ka_ rakter potpune 7besprincipijelnosti, kako u sadržini napađa na našu Partiju, tako i u metođamn koil se pri tome unpotrebliavaju ođ strane tih »kritičara«, i odviše je očigleđan. To je s maše strane đovolino đoka?anmo, ma đa |e stvar očipledna i bez nnroMitog đokavivanjm. Zato ie ovđe dovolino, bez neke polemile. samo iz. neti nekoliko nevih uzroka besprincipijelnosti naših lwitičara.
Kađ {e turski. sultan poslao svoju flotu đa se pobile kod Malte. njegov admiral, koji je komanđovao flotom { koji {e &mntrao đa ne frebna đa 1z_ loži flotu umištenju, vratio je flofu koja nije bila ni blizu Malte i poslao sultanu krafko saopštenie: »Malta ljok!« (Malte nema!)
· Savremeni sovjetski književnik Fadejev kazao je u svom referafu na vroclavskom kongresu kulturnih rađnika: »Nova demokratska „vlast u Poliskoj. MBugarskoj „Rumuniji Čehoslovačkoj, Mađarskoj Albaniji. Oslanjajuči se na podršku narodnih masa, umela |e da u naikraćem roku sprovede takve napređne, demokrntske preobražaie, za kakve je buržoa_ ska demokratiia nesposnbnn,« (Ovu frazu o napređnim prenhrs»žaima za kakve buržoaska, demokratila nije sposobna niie, izmislio Padejev: ima već skoro dve. godine kako se ona neumorno prepisuje. Originalno naučno ofkriće PFadejeva sastoji se u
lo, jer se u njima daju 90% američki filmovi. Nikad nije dat sovjetski film, a retko se probije poneki francuski, ehgleski ili italijanski, jer je američka filmska produkcija fu zerila dubnko svoje kandže, Nekoliko arapskih filmova, jako se snimaju po američkom uzoru, teško se probijaju u svojoj rođe-
wnej zemlji i zbog toga ima protesta
glumaca i vlasnika studija.
Egipat ima literaturu na koju se ugledaju pisci svih ostalih arapskih zeBaya Najveći je njen nedostatak što e u njoj jošinije afirmisao nijedan napredni književnik. Danas literaturu Beipta, a još više ostalih arapskih zemalja, održava vrlo mali broj književnika — dvojica, trojica ili možda najviše petočiea :takozvanih modemistıa. Na jednoj strani je među njima vodič Husein Hajkal-paša. Ovaj paša-književnik, inače dvorski čovek, u isto je vreme pretsednik Senata, šef egipatske delegacije pri OUN, šef jedne (Ustavno-liberalne) stranke i član dvorskog antikomunističkog komiteta za progone svega što je napredno. Time jie dosta rečeno. Na drugoj strani je vodič slepi književnik đr f'aha Huseinbej, koji je poređ Verskog univerziteta Azhar, uprkos potpunoj slepoći uspeo da završi {i svetovni kairski univerzitet i Sorbomu. Dr Husein-=bej pripada opozicionoj Vafdističkoj partiji i bavi se vrlo aktivno politikom kao i Hajkalpaša. No dr Husein-bej ne može se pohvaliti nekim borbenim stavom prema imperijalistima, protiv kojih se istina ponekad izjašnjava, ali u blagoj formi. Dr Husein-bej prožet je francuštinom, angažovan je i aktivno deluje u mnogim ustanovama za francusko kulturno prodiranje u arapski svet.
Tako stoji sa arapskom književnošću. Na sektoru likcvme umetnosti stvar je još lošija negd na književnom polju. Ni sa polja nauke nema glasa iz arapskog sveta. Univerziteti su prepuni stranaca, »naučnika« vrlo sumnjive vrednosti, koji su ustvari samo agenti imperijalista. U naučnim ustanovama dominiraju d&tranci.' Tako je pretsednik »Naučnog Instituta Egipta« istina Arapin, jedan od paša, Kemal Osman Galib-paša. Potpretsednici su. međutim, Englez O. H, Litl i Francuz wWfjen Drioton, a generalni sekretar Gaston Viet Članovi su u većini stranci. U stručnim časopisima retko 8e pojavliuje arapslho ime, uz množinu stranih. Sa arapskih univerziteta. zbog vrlo slabog kvaliteta profesorškog kađra, fabrikuju se polustručnjaci, arhitekti čije se kuće ruše, lekari koji ne znaju gvoj posao i drugi nestručnjaci. Ne treba ni pominjati da je stvar još pora sa stuđentima francuskih i američkih univerziteta (američki univerziteti postoje u Kairu i Bejrutu) koji su u arapslim zemljama osnovani Isključivo zbog toga da stvaraju kolaboracior.iste i eluge imperijalističkih okupatoTa, a ne-stručnjake narodu.
Naibolnije je od svega pitanje arapske štampe, koja je velikim delom potkupliena, odnosno i osnovana od strane iMmperijalističkih" okupatora”i njihovih agentura. Mračna uloga
štampe zaslužuje specijalnu “anali?u. ~
Arape Azije i Afrike vezuje zajednički jezik, Govorni jezik ima malih razlika, dijalekata, ali se Arapin iz iednog'kraja arapskog sveta u potpunosti razume sa svojim sabratom iz drugog kraja arapskog Sveta, iako ih razdvajaju hiljađe kilometara. Književni jezik svuda je jedan, od Bagđađa u Aziji do Kazablanke u Africi. Ta činjenica danas počinje da igra ogrommu ulogu u prodjiranju i propagandi naprednih ideja, knjiga i štampe u arapskom svetu. Napredna knjiga otvara sebi puteve po arapskom svetu, probija se do arapskog čoveka Uslovi Bu vrlo feški, uboga šu šela, kuće su od blata kao za krtice, ili su pustinjske čerge, užasme su klimatske priliFe ali se iz dana u dan arapski svet buđi. Nazađak u koji su ga bacile i u kojem ga održavaju porobljivaši i domaći izrođi biće, uprkos svemu, jednog dana likvidiran. Put do toga cilja već se vidi i obeležen je borbom međusobno povezanih oslobodilačkih pokreta širom arapskog sveta protiv imperijalističkih porobljivača i kolonizatora.
KNIIŽEVNE NOVINE
Marginalija
\ e , — Nema istine u izlaganju istorije, kazao mi je jedan prijatelj.malograđanin. Nema agičega sem neprekidnog stvaranja mitova. Piše onaj koji” ima moć. : i odgovorio sam mu da se, nema sumnje, tekuća istorija piše sa: gledi. šta vladajuće klase, I da će mnogo štošta, što su formulisali istoričari vladajuće klase biti ispitano i da se mnoge prefstave i mnoge! veličine
neće održati. Ipak, postoji objektivna —
istina i socijalističko prikazivanje i_ storije, koje metodama \ istorsikog maferijalizma obasjaVa događaje, da
ih oslobodi svih predrasuda i unaka- ·
ženja.
Pre nekoliko dana, moj poznanik
donese malu vest iz novina: 1 Ssep_ tembra otvorena je u Berlinu izložba koja je imala zadatak da pretstavi evropskim narodima fašističke svireposti i borbu za slobođu. Ma da Je vest bila krafka i nepotpuna, iz nje se jasno videlo da je na ovoj velikoj berlinskoj izložbi samo sa šest slika pretstavljena borba naroda Jugoslavije. Ne treha proputstiti i ne reći " da su tri ostale fotografije u velikom ormaftu prikazivale scene marseljskog atentata na kralja Aleksandra i Luja Bartua.
Poznanik je rekao:
— Vidite: istorija. To su predrašu_ de i taktike istoričara u priču odevene. Tako je bilo od Antike do da_ naš, Tako će i biti. A istina u isto riji ostaje zauvek utopija. .
Kako bi inače moglo biti, kazao je moj poznanik, kad se događaji našeg sopstvenog vremena, čiji smo oči_ gledni svedooi, jer smo ih doživeli i propatili, čije pojeđinosti nisu samo u našim srcima nego i u slici filma i u pisanim dokumentima šačuvane, prosto dekretom brišu i obzanjuje
O ISTINI U 4STORIJI
uz berlinsk u izložbu o žrtvama i borbi naroda protiv fašizma
se kao da toga nije bilo! Nije li naš narod vodio primer: herojsku 'borbu? Kakvo će poverenje imati živi,
a kakvo tek oni koji će doći, koji još ·
nisu rođeni, koji će istoriju, prema tome, tumačiti samovoljno, kako im ustreba u tome času? . |
Toga večera, kada smo Uz dim ci_ sarete i paru čaja pokušavali Se obiasnimo zadnje namere ove male VeSb eGBlo sam Se jedne druge izložbe, od koje nas razdvajaju skoro dve decćenije i koja je takođe (pomognuta od Komunističke partije Nemačke) bila prikazana u Berlinu. Veliki plakat oglošavao je ovu izložbu: Policajčeva čizma nn njemu, to mi Je jedino ostalo u sećanju, čizma koja Bazi svaki napredak, svaku slobodu, svaki život. Veliki natpis na plakatu glasio je »Beli teror u Jugoslaviji«, a nešto sitnije ispod toga moglo se pročitabi: »Krvava diktatura kralja Aleksandra«. | Ta izložba na Kurfirstenđamu, · na Zapadu Berlina, pokazivala je jezive slike ubistava i mučenja. Bilo je fotografija na kojima su se videli pobijeni mlađi članovi CK SKROJ._a, tra gična i uzbudljiva slika. sekretara CK KPJ Đura Đakovića, koga je ubila policija kralja Aleksandra, Potografije, dijagrami i tabele davale su sli_ ku političkih gonjenja, nacionalne i socijalne bespravnosti širokih narodnih masa. T slike finansijera i poslov_ nih ljudi željnih pljačke, gorđo korumpirane dvorsko_generalske klike, čiji su karakteristični bili onaj mračni par: general Živković i krali Aleksandar.
Tada je nemačka policija gonila organizatore ove izložbe, zato što su razgpolićavali monarhofašistički režim i njegova protivnarodna dela. Ali danas, posle đoba svirepih fašističkih gođina koja na nama počivaju još kao
pretstavnici ·
BROJ 3
meki rđav San, našli su se neki pret= | stavnici nemačke radničke klase, koji | su sliku toga ubice radnika istakli na zid izložbe, na taj zid na kome nije bilo mesta za masovne žrtve naših naroda, nije bilo mesta za one junake koji su umirući pod fašističkim vešalima Kklicali imena Staljina i Tita, pa čak ni mesta za Tita samog, koji je narođe Jugoslavije vođio u pobeđu i slobodu. | i
— Vidite, rekao je moj poznanik, istina u istoriji zanemi kad joj se oduzme reč. Šta vređi što mi Svi znamo kako je bilo, kađ se objavljuje da se istina nije dogodila?
Začutao je i osetih kako je želeo da ga ubedđim u nešto drugo. Da li sam us= peo? |
Potsetio sam ga na obelisk egipatske
kraljice Hačqpšute, u kojoj su sveča_ nim hijeroglifskim zmacima uklesami kulturni podvizi, izvršeni u doba njene vladavine. Međutim, njen naslednik tako istorija priča — pokrio je natpis kamenim pločama na kojima je rad i delo kraljičino prikazao kao 8vo= ju zaslugu. Tako je istina. mogla da bude pokrivena Sve dok lomljive kamene ploče nisu pale a ispod njih se javio prvobitni telst.
— Nekada ostvarena đela, veliki herojski podvizi naroda izgledaju mi nerazorivi kao što je i sama materija. Kad se nerazboritost, predrasuđa i
mržnja truđe da izbrišu istorisku isti.
nu, u tome mogu da tspeju samo za izvesno vreme. Trag žrtava i dela, kad se pokrije, može nestati samo za malo dana. Ne na zidovima neke izložbe nego u svesti miliona ljudi žive borba, žrtve i podvizi naših naroda kao visoki uzor onoga do čega je napredno čovečanstvo moglo dosegnuti.
O. BIHALJI-MERIN
· Uoči proslave 5O-godišniice moskovskog Hudožestvenog teatra
U celom Sovjetskom Savezu broslaviće se 27 oktobra 1948 godine pedesetogodišnjica osnivanja Moškovskog hudožestvenog akademskog teatra »Gorki«. Prema planu koji je izradio Svesavezni komitet za proslavu 5bO-godišnjice MHAT-a, taj značajni jubilei pretvoriće se u 8venarodni praznik sovjetske Pozorišne. umetnosti.
Za vreme proslave biče od najboljih glumaca MHAT-a formirano nekoliko ekipa brigada, koje će naštupati u Moskvi i u najkrupnijim induštriskim centrima Ruske Federacije. Ekipe će prikazivati cele činove ili odlomke komada iz sadašnjeg i starog repertoara MHAT-a. U Dvorani sn sfubovima Doma sovjeta” u
x. S. Stanislavski
Moskvi biće organizovan „sastanak između prvaka Hudožestvenogs featra i radnika-stahanovaca. Takvi sa_ stanci održaće se i sa moskovskim komsomolskim aktivom. sa preistav~
„MALTA JOK”
Skica
njegovoj tvrđnji đa su marođdi tek posle Drugog svetskog rata saznali na primeru Sovjetskog Saveza za velika preimućstva socijalističkog uređenia).
Književnik Fadeiev govorio je i o tome kako su »kultumi radnici ndi_ grali veliku ulogu u oslobođilačkom pokretu narođa slovenskih zemalja«. Tu on pofseća na »celu plejiađu divnih poliskih pisaca u zemlji u perio_ du fašističke điktafure« i na »muževnu borbu pisaca Čehoslovačte«ć, Ali, Malta jok! Jugoslaviie mem» ma kar.
ti druga Fadeieva. Nema WNazora i Gorana Kovašića, nema Čopiča i Skenđera „T(ulenovića, nema. Otoma
Župančića i Mateja Bora. nema Zogovića 1 cele plelđe naših pisaca iz periođa ošslobodilačkog rata. Fi'ađejev kaže: »Primer herojn otpora govori o tome kako mnogo može učiniti čovek stvaralačke misli. ako šiedini svoju delafnošt sa organ!zovanim pokretom narođnih masn«. Kođ nas, verovatno. niie ni bilo takvop pokreta. Wo, re_ cimo. u Čehoslovnčkoj, pa zato nema ni kniiževnos traga o niemu! A naši »kritičari« inače . jednako dokazuiu kako oni priznaju »herojske.podvige« jugoslovenskih narođa... Redđakciia »Pravđe«. koja je objavila referat Fadejeva u celini. takođe nije primetila da Malte — nema. .
Časopis »Novoje vremja« u broju od 95 avgusta 1948 g. doneo je uvod. nik o rezultnfima Dunavške Rkonferencije. Uvodničar je uspeo đa mapi. še članpk nn *u femu, a da Jugosla-
viju uopšte ne pomene. On je našao.
4 citiva bugarskog delegata i Awvu
Pauleer, ali Jugoslavija — Jok! Divno ·
se setio pisac da članak završi kon. statacijom ća “a Đunavske
iz oblasti principijelnosti
kenferencije nesumnjivo pobeda novog đuha u međunarodnim odnosima, principa ravnopravnosti velikih i ma_ lih narođa pri čemu citira reči druga Stalima, rečene o odnosima SSSR_a i Finske u aprilu ove godine: »Mnogi ne veruju da mogu postojati ravnopravni odnosi između velikih i malih nacija Ali mi, sovjetski ljudi, smatramo đa fakvi odnoši mogu i treba đa postoje,
Zaista. ko neće prihvatiti takav princip u demokratskom svetu! Ali, gde ie Malta?
U istom broiu »Novoje vremia« ima i članak o ftršćanskoj »Pizoniii«. Članak je napisan povođom diskusije o tršćanskom pitanju u Savetu beybed_ nosti. Citira se { govor sovjetskog pretstavnika Molika. Ali. đa se diskusija u Savetu bezbednosti vodila povodom tužbe Jugoslavije -— o tome nema pomena. \
Pravnički čČaqpn!e »Gnviefakoie do.
šudarstvo i prPvo« (olavni ufednik A Višinsli} ima u broiu od itila. nove Bo· dine | članak n istnrimR om Savjefskos ustava, Nećemn da ulazi_ mo u ocenu nvop činnhn., koji zaista nije umeo da oćeni sav istoriski znnčaj Sovjetskop ustava, o čemu uopšte govori tek na poslednjoj stranici. Nas ovđe anima Malta. Pominiući kako je iskustvo izgradnie dsšocijali_ zma u SSSR-u, uopštenoi fiksirano u · Stalilnškom „ustavu. od „nktuelnog ' značaja za niz zemalja Tstočne i Tu_ poistočne Evrope, pisac Wkaže' »Principi Stalinsškog uštava izvršili su blagotvomi uhieai ma rađanje u tim zemljama novih,·.stvamo demokrat_ skih ustava (na primer ustavi Albamije, Bugarske, Čehoslovačke), koji
značaju
nicima Sovjetske armije i mornarice, sa naučnicima, sa radmim Molekti_ vom tvornice automobila »Staljin« i sa srednjoškolskom omlađinom, zatim sa frudbenicima ·· rudarsškog basena u blizini Moskve i sa članovi_ ma jednog od najvećih kolhoza. Slične susrete organizovaće umetnički kolektiv MHAT-a i u Lenjingrađu, Jaroslavlju, Ivamovu, Orehovo_Zujevu i Tuli.
Od 923 oktobra đo 1 novembra odr_
žaće se u Huđožestvenom featru u Moskvi jubilarna đekada. za vreme Moje će se prikazivati najbolii komađi repertoara. U foajeu teatra biće kroz fo vreme ofvorena izložba »MHAT u slikarstvue.
. Moskovski rađio posvetiće niz e-. „misija MHAT_u.. U dane priprema
iza proslavu „biče ma. moskovskom, i
· gov značaj za nacionalna pozorišta SSSR«, biće održani i mreferati! o stvaralačkim principima Mudožestve. nog teatra, o uticaju MHAT-a i sistema K. S. Stanislavskog na for. miranje nacionalne pozorišne umet-
radiju “održan niz: pređavania 0. aj
MHA'T-u, siti stvenog teatra. Moskovski radio poEvetiće poseban „yqgikluš predavanja temi »Stvaralački portreti „glumaca · Huđožestvenog featra«, zatim uticnju umetnosti MHAT_a na sovjetski film itd, Povođom jubileja, na 860 pramofonskih ploča biće snimljeni fragmenti pozorišnih dela u izvođenju glumaca MMIA'T-a.
Izdavačko „pređuzeće »Iskustvo« objaviće u čast 50_godišnjiice MHAT"-a knjigu K. S. Stanislavškog »Moj Život u umetnosti« i »Sistem-+, brošuru P. Markova o stvaralačkom putu MHAT-a, monografiju IT, Ma_ liugina:'o N. Hmeljovu i brošuru N. Volkova o Ivanu „Moskvinu. Biće štampani „fakođe i »Godišnjaci MMHAT_a«, za 1945 i 1946 godinu.
U vezi sa {jubilejem MHAT_a u Kazanu će še održati konferencija na kojoj će uzeti učešća pozorišta sleđećih autonomnih sovjetskih socijalističkih republika” tatarske. ču_ vaške, baškirske, udđmurtshe, mor'dovske, marijške i ASSR Komi. Na konferenciji, koja će trajati četiri đana i na kojoj će glavni referat biti »Peđesšetogođišnji put MHAT-a i nle-
znače znatan korak napred u pore_ đenju sa osmovama starog, »tradicionalnog», Jažnođemokratskog buržoa_ skog konstitucionalizma«.
Međutim, možđa ie pisac ovde izostavio Jugoslaviju zato što je uveren da za njen ustav nikako ne važi da on znači samo korak napred, makar i mnatan, u poređeniu sa lažnođemokratskim buržoaskim ustavima? Mo·ždđaon misli da o Ustavu FNRJ treba govoriti sa stanovišta njegove bli· skosti Staljimskom ustavu, a ne sa stanovišta poređenja s lažnim bur._ žoaskim kunstitucionalizmom? Ali, ako fako misli. zašto ne reče? Daleko je an od toga da misli. Rečeno je: »dnm ne bude Jugošlavije«. i nje »nema«. 5
Malta jok. Ustav FMRJ ne postoji. On hije pravi ustav narodnih demokratija. On nile ođ svih ustava Dpo_ menutih narodnih „demokratija najbliži Sovjetskom ustavu. On nije me_ đu njima jedini mn ošshovu loga bi se, gotovo bez ikakve izmene, mogla prevaliti cela etapa izgradnie soncijnlizma. On niie pošlužio kao osnova ostalim narodmim demolratiiamn za niihove ustave, u lojima si mmoge stvari prepisane iz Ustava TNMRJ đa ne govorimo o albanskom ustavu UkoO_ ji su izradili naši stručnjaci na osmovu našeg Ustava Pomwledaimo ustav Burme. ustav Koreje i recite nije li i tamo uticai Govietekog ustava {Z. vršen preko Ustava PNRJ! Ali, Malta jok! Tli Ustav FNRJ ne postoji i nije izvršio nikakav uticaj na druge đemokratske zemlje. kao što je on šam sa svoje strane izraz direktnog uticaja „Stalimskog ustava i njemu nanibližih. ili mema uopšte ni Tugošla_ NB i ove S VAN)
„ Malta jok. 1.principijelnošt takođe — jok! aliarl-h ZA Pp.
osim foga on će preno- | i veći broj pretstava Hudože_
. Nemirović-Dančenko
nosti, o osnovima gluma i pedago. škim pozorišnim načelima MHAT-a, Posebnim referatom biće obuhvaćen problem sistema K. S. BStanislavskog u odnošu na pitanja režije u macionalnim pozorištima. ć
BUGARSKA Nedelja bugarske knjige
Vrhovni savez biblioteka i sve biblio. teke u zemlji organizuju u vremenu od 3 do 10 oktobra nedelju bugarske knjige- U sprovođenju nedeljne knjiSe učestvovaće i Savez narodne omla~
ine·
(RHHIIRRHUPIIIIIIIJ JU III III WPIMIMUIII III III FAA PI IIWUI IU II IP FI IFPI MI IIUJIII II (11H#PH#HRIH
(PAV\E:DJUJNIJJIJMYA!
Trideset hiljada dolara za ledan nacistički roman
Prečasni otac Džems Keler, po svom pređašnjem zvanju bokser, u_ stanovio je u Njujorku književnu na_ građu ođ 30.000 dolara za »savršeni a_ merički roman«. Džems Keler je glavni pokretač pokreta »Kristofor«. Ovi »Kristofori« su nova šekta. neka vrsta Kju Kluks Klana koja rađi pod pokrovitelistvom „karđinala Spelma_ na. Književnom nagrađom biće odlikovano delo koje će najbolje delova_ ti »u interesu hrišćanskih principa. Ovu malo maglovitu formulu ošsvetljava manifest oca Kelera koji kaže: »Mi kristofori treba đa buđemo jači i veštiji od „misionara starog lova. Antiamerikanizam je prođdro u Trumanovu vladu, u sindikate, šicole, štampu, film i književnost. Pogrešili smo što smo uništili Hitlera, jer smo ovako samo koristili boljševiz·mu....« Pošto je na taj način ođređen ka_ rakter književnog đela koje treba da bude nagrađena, preostaje samo da se pronađe, U nizu profašističkih knjiga, koje izlaze u Americi, jedna lcoja sasvim Kelere. &
\
odgovara ciljevima Oca