Književne novine
Na vrhu Dedinja, iza Železničke bolnice, nalazi se bolnica za tuberkulozmnu decu. U oskudnoj senci voćaka, _ šiblja i retkih četinara, osunčanom | hladu, kako stručno kažu lekari, vi_ de se poljski kreveti skupljeni u tri Fi ce. Kad sam prvi put naišla u ____Dolnicu deca su upravo izlazila da le___ŠŽe napolju. Starija su išla u redu po dvoje, praćena učiteljicama, noseći Školske Knjige. Ona su, došavši do | Svojih kreveta što su sad služili za _ Stolice, počela čas koji mi se u toj | Šumskoj školi činilo da teče daleko _ _radosnije nego po učionicama. Manju _ „decu su zabavilje vodile za ruku, a u | povođu su išla dvoja-troja dečja ko_ lica sa igračkama, s kutijama za dru____Štvene igre, kockama, malim šahovi| ma, micama, Dve dadilje su iznele |__na rukama decu koja još ne hodaju __i zašle s njima među granje, Gleda_ jući ih potom sve u tom šumarku i___mala sam utisak da se nalazim u vrtu | zdrave dece, tako su bila živa, žago__rila i zađavala muke sestrama, __Tu sam saznala da deca osnovne škole, čim se oporave da mogu pratiti
i
___nastavu, u bolničkoj takozvanoj šum-
skoj školi nastave ono što su u raz-
'ređu prekinula. Bolnica ima dve učiteljice.. Ivković Silviju, za stariju, i Ljubicu Ćuković za mlađu decu. Na kraju školske godine ti bolesnici-učenici polažu ispit i već je više njih __iako Svršilo, zbog bolesti, prekinuti | razred, Ovo ima, kako su mi lekari ___objasnili, dvostruku korist: i deca u-
če, obrazuju se—ito učenje, lako za-
mimanje od čas-dva dnevno pozitivno
__utiče na njihovo raspoloženje, pa,
| prema tome, i na lečenje.
___U Republici Srbiji postoji samo jedna ovakva bolnica. Osnovana je 1945 gođine i bila spočetka u isti mah i
_ _prihvatilište dece bez roditelja i bol_ ___nica gde se lečila i otvorena dečja tuberkuloza. Kasnije, kad se zdravstvena zaštita dece kod nas poboljšala, državna bolnica i klinike stale opet na noge, zadržana su samo deca sa zatvorenom fturbekulozom, a predati klinikama i državnoj bolnici slošeniji slučajevi gde je bolest napre-
dovala. Bolesna đeca se primaju sa u-
putom skreskih lekara, dispansera, za-
tim prilikom školskih pregleda prema mišljenju poliklinika i leče se Ssiromašna o državnom trošku, a za decu rođitelja osiguranih kod Ureda plaća Ured. I deca ostalih, imućnih građana, leče se uz najmanje izdatke.
Ma da je od početka osnivanja do đanas bolnica mnogo napredovala, ima ipak kako kažu lekari još dosta nedostataka, slab laboratorijum, na primer, bez dovoljno instrumenata, bez stručnog laboranta, malo osoblja (i sestara i lekara) Slabo snabdđevenu
Kinjižnicu i ambulantu, ali ima i uslo-
va da se dobro razvija, jer je u sa-
mom početku organizovana kako treba, prema uputstvima lekara struč_ njaka i naših i stranih.
U nedostatku obrazovanog, stručnog kadra, spočetka su bile umesto Kvalifik
ovanih sestara-nudilja obične negovateljice. Danas bolnica ima ipak dve sestre sa stručnom nudiljskom školom. Jedna od njih, Bosa Jovanović, rukovodi i apotekom dok Milena _ MKanđić, pored redovnog drugog posla, upućuje i sestre sa manje spreme.
Zanimalo me je da li nestaje one psihoze straha od bolnice, straha od priznanja da nam je dete obolelo od furbekuloze.
— Na putu je da ga nestane, rekla je upravnica posle malo ustezanja, Mito, mi imamo kod nas već i seoske i ciganske dece. Roditelji su ih sami ovamo doveli prema uputu lekara ili dispansera, da i posle našeg obja_ šnjenja od čega dete boluje, moram priznati, ne shvataju jasno prirodu bolesti — njima je tuberkuloza, prema doskorašnjim zaostalim „shvatanjima u našoj zemlji, u narođu, samo njen poslednji, neizlečivi stađijum. Da su ta živahna, vedra deca koja posle tri četiri meseca, prosečno uzevši izlaze potpuno zdrava iz bolnice, zaražena tuberkulozom, njima ne ide u
___Elavu, ali zasad je dobro bar to što ih _ dovođe na lečenje. | | — Imamo muke i s tim, primetila je lekarka Sedlar, što roditelji već posle dve neđelje, ili najmanje šest, žeO-Je dete da vode kući, kao da je u pitanju kakav šarlah ili gušobolja, ne shvatajući da se ovakva bolest leči nekad i više godina. | — A sađ ćemo vam pokazati svoje 7 mce, rekla je upravnica i povela
.
li su ljubimci, upitala sam se. 23 lesniji? Najzdraviji? Najmirniji? Ona me je međutim uvela u sobu destare do dve godine. U šest belih nađenih krevetaca dubili su mališaih leškaliri i kad smo ušle rađosno mahali rukama prema upravnici. + njih na posteljama kao i na ___Stolu usred sobe bile šu igračke. |___— To su, viđite. naši ljubimci. Ima __ih tu i bez telja, kao onaj plavoma ih čije su i majke bolesne. - njihovih kuća im ne bi bilo ovaKo dobro kao kod nas. Pogledajte onog m na, on se ovde tako ugojio. _I uopšte svi oni nađam se, potpuno je će ozdraviti, kao što u ogromnom bro0 Jozom, _ Žnim jezikom, fepala im, zadirkivala ih. Već u drugim sobama, gde su bili učenici, ovaj jezik je postao ozbiljan, ali pun dobrote, priznanja, bodrio je _- mbališar e na rad: na usretsređenu za| Davu. Činilo se da nismo u bolnici,
| U svakoj sobi određeni su, između i 7 izabrani, pazitelji, deca _ zdravija i
nom rađu, jer ona ROTO Muka 1 domaći, i školski, i ja altırno.
prosvetni život. Ona sama organizuju prilikom naših i sovjetskih praznika priredbe, gde recitiraju, čitaju, prij S vremena na vreme imaju bi_ oškop, i đođu im predavači i recitafori iz grada.
— Naša deca ne smeju da osete da su odvojeni od života, koji je njima
i
Desanka MAKSIMOVIĆ
drag. Staramo se da im pružimo i za_
dovoljstva domaćeg ognjišta i vedri- .
nu školske sredine i da im, dočaramo celu njinu zemlju.
U jednoj od soba mali bolesnici šu tek bili došli sa kupanja i mirno s#u ležali pod pokrivačima, pomoliv samo noseve.
— Je li bilo dobro na kupanju?
— Jeste, jeste, samo je Zoran opet plakao, kad ga je mama trljala.
Upravnica mi uz osmeh objasni da deca često sestre zovu mamom, toliko se 8 njima srode, i toliko njihova briga za deću zna da bude materinska.
U suterenu. među debelim zidovima temelja, smeštena je bolnička kuhi_ nja. I na kuvarevom licu ogledao se ponos liuđi svesnih da su temelj nečega. Ostavio je ogromnu fortu pre_ mazanu čitavim smetom pavlake i šećera, da sa nedvosmislenim likova_ njem pokaže i ostala jela za taj dan zgotovljena. Bez lažnog stida je usto slušao izjave upravnice đa je on sa svojom kuhinjom stub dečjeg zdravlja, da ništa ne bi vredđele le_ karske intervencije bez dobro šmišljenih njegovih ručkova o koje se otimaju i deca sa vatrom. Uop_ šte jedna od pohvalnih strana ove bolnice je taj sklad uspostavljen između njenog osoblja, odđavanje priznanja svakom i najmanjem, radniku tamo, od pralja koje bele i gplačaju pelene za bolesnu odojčad pa do šefa lekara. Za svačiji napor i femperamenat ima se razumevanja. Isti ovakav sklad je uspostavljen i sa dečjim roditeljima. Svake nedelje i četvrtka od 10-12 lehari daju obaveštenja roditeljima o dečjem zdravlju, Kad smo izišli u dvorište u senci bolničke zgrade zatekli smo doktora Ljubišu Vulovića, šefa lekara, gde razgovara sa dečjim srodnicima. On jednoj majci strpljivo ponavlja što je već rekao, Neka mati se žali da teško može pre podne da izađe iz kancelarije i on joj veli:
— Onda dođite po podne u susednu Železničku bolnicu. Ja ću vam i famo rado dati obaveštenja. Pošto se ovde narađim do podne, samo promenim mantil i idem na rad tamo po podne.
Zapitkujući ovo ili ono, majke se izvinjavaju,
— Ne treba da se izvinjavate, ja sam za to ovde, kaže doktor, Pitajte me samo slobodno za sve što želite da mate. Ja sam naročito izneo sto, stolicu i seo, da se vama ne učini, ako bih s nogu s vama razgovarao, da žurim, da hoću časpre da vas se oslobodim, da sva moja briga nije upućena samo vašoj deci,
Za razliku od prakse po ostalim bolnicama posetioci ovde ostaju najmanje dva metra daleko od dece, đa joj ne bi donela infekciju spolja. Kad ne izlaze napolje deca s prozora { balkona pričaju sa svojima. Trogodišnje švrće, mali, od škole otrgnuti učenici, dovikuju svojima u dvorištu:
— Hranite li moju mačku? Nemojte zaklati pirgu! Mi svaki dan jeđemo velike kolače. Neću još đa iđem, ovđe je lepše nego kod kuće, Donesi mi zemljopis i čitanku za treći razred! Dovedi iđući put kuče!
— Koga si se najviše zaželela?
— Žutog medveđa u Zoološkom vrtu.
Otac, po prirodi roditeljske velikodušnosti, stoički prima ovu izjavu i obećava da će obići i žutog medveđa.
Oko dvanaest časova posetioci se polako razilaze, đeca se povlače u trpezarije da ručaju. Sestre pozivaju:
— Požurife! Da vidite šta je naš kuvar danas izmislio!
Pošto smo još obišli knjižnicu, am_
_ bulantu, perionice upravnica mi je
| ju slučajeva biva sa dečjom tuberku- . Ona im/se obraćala domaćim, ne-
weć u roditeljskom domu, u školi.
koja se istakla u društve-
na rastanku kazala:
— Mi društvu lečimo verovatno i nekog budućeg slikara i pesnika, pa se nadamo da će nam književnici i sšli_ kari i ostali umetnici pomoći u ovom, napornom poslu. :
PNI fajt a 24 24% 5,
O jednom rdjavom
prevodu U izdanju »Matice srpske« u Novom
Sadu izišla je prošle godine iz štampe
Knjiga »Novele« od Hajnriha Mana, koju je sa nemačkog preveo Boško Petrović. Prevodiocu se ne može prebacivati da je rđavo izabrao pisca, jer zaista je Hajnrih Man značajno ime napredne nemačke Književnošti, a ove priče daju presek vilhelmovskog doba. :
U srpskome prevođu Manovih »Novela«, na žalost, imamo , takvih rečenica da nam valja potražiti nemačku knjigu kako bismo saznali šta to znači na našem jeziku. Primera ima mnogo. Navešćemo samo nekoliko:
»Potografiju je salrila pre veridbe, čim je nešto osetila. — Moram je opet malo potražiti. Kad bih je pokazala Kločeu, ni da bi napravio lice.«
Šta znači »ni da bi napravio lice«? U istoj priči jedan boem koji je u isto vreme i kradljivac sasvim nejasno naziva se malim Sšlovima utama– njivačem ljubičica, a to je valjda stoga što u nekome lakome komađu ig-
ra ulogu Utamanjivača ljubičica. "ro |
je nadimak.
Na 17 strani: »Grethen nije znala ni sama.Teglila se dugo za kavom i taj
nim romanom«.
Bez nemačkog teksta čitalac zaista mora ftelepatski da rešava ovakve pre= vode. Jer, na primer, šta znači: »Mudar i moćan, koji beše dobrota, to je trebalo ostati i obmanuti njihovo uzdanje« (strana 55).
Sličan slučaj: »Čim su sedili. nasamo u sobi u stilu Mladosti, Grethen poče...« Stil Mladosti? Šta je to? Svakako stil časopisa »Jugend« u umetnika koji su se okupljali oko toga lista. Treba biti vrač-pogađač pa rešavati ove zagonetke.
Prevodilac kao da nije čitao Kočićevog »Jazavca pređ sudom«, gde se David Štrbac potsmeva narodnom izrazu oženiti ženu, Uzastopce pravi te greške: »On je bogat, on ti nudi veliku budućnost. Njegov uticaj ide do pape : može biti da će ti izraditi raz– vod, što ja ne bih mogao. Onda će te oženiti·«
'Opet:
»Onda čvrsto stavi ruke na njegovo rame i pogleda mu u oči:
— Ti nećeš da me oženiš?«
Na drugoj strani ponovo:
»Odlazim sa čovekom koga ne volim, ali koji će me oženiti.«
Na 12 strani možete pročitati kako je Grethen Hesling iz Majzerštrase bila svima poznata »od detinjih nogu«, što će svakako značiti da je bila poznata odmalena,
Prevodilac piše:
»Slušaj, mama, ja s Kločeom neću igrati na mojoj svadbi, on se samo gura svojim debelim stomakom.«
Nastranu ono mojoj umesto svojoj, ali, prvo, stomak je varvarizam, a naša reč je želuđac i, drugo, pisac svakako misli na trbuh o ne na želudac
Ne znamo da li treba smatrati kao grešku ili kao neku veoma hrabru novost kada prevodilac produžuje množinu reči bicikl i piše: »Dobio je agenturu jedne fabrike biciklova«.
Nemogućno je sve navesti (recimo, od gore i od dole, mesto odđozđo i odozgo), te su ovi primeri uzeti uglavnom sa prvih strana knjige·
Poređ jezičkih grešaka, koje moram pripisati prevođiocu, ima i mnogo pravopisnih, naročito pri podeli reči na slogove za što krivicu svakako nosi korektor. U svakom slučaju, od »Matice srpske« moramo očekivati više brige za naš književni jezik,
Ž.V.
KRIIŽEVNEJ!NOVINE–|
OV (| i -
Boadio-drama — nova grama naše umjetnosti
U 30 broju »Književnih novina« o ~
tvorena je diskusija po pitanju lite_ rarnog programa našeg radija. Tim povodom želio bih da kažem nekoliko niječi, kao prilog ovoj diskusiji.
U prvom redu, htio bih da se osvrnem na mnogobrojna mišljenja »da je radio-drama grana pozorišne umjet=nosti«, kako kaže i pisac članka, Zo_ ran Mišić. Tu odmah treba konstatirati jednu činjenicu: radđdio-drama nije nikakav nadomjestak za kazališnu umjetnost, kao što to nije ni film. Ra_ dio-drama nije, dakle, »drama pred mikrofonom«, kao što ni film nije snimljeno dramsko djelo. To je osnov no gledište s kojega treba polaziti kad govorimo o radio-drami, pogotovo kad se sjetimo da su mnogi pisci i dramski autori pokušali pri početku razvitka filma da poreknu filmske zakone, te su tako, kršeći ih, prenosili čitave ka_ zališne pretstave na filmsku Vrpcu. Naravno, ubrzo su morali odustati od toga. Slično je i sa radio-dramom.
Od adaptirane radđio-drame, tj. pozorišnog komada koji se izvodi pred mikrofonom, svakako je poželjnija o_ riginalna radio-drama, ili, kod nas, u nedostatku toga, scenario napisan po romanu ili noveli, gdje autor scenarija, poznavajući zakone yradiofonije, ima mogućnosti đa se služi — donekle poput filma — brzom promjenom m.,jesta, zatim fonskim prelazima iz scene u scenu, i, na kraju, montažnim nizovima, što svakako mnogo dopri_ naša pravilnijem ritmu i interesantnosti same drame. A to je konačno i specifično za radio-dramu.' To su njezina sredstva, to je njezina izražaj_ na mogućnost.
Drug Zoran Mišić, pišući o dramskim emisijama radio-Beograda, kaže na jednom mjestu u svom .članku i ovo: »Događa se da slušalac, prateći radio_dramsku emisiju, često izgubi niti događaja, ne shvaća više tko govori, tko ulazi na scenu, a tko se uda_ ljuje, ostajući dugo u nedoumici o čemu se zapravo radi... Odabrati pogodan komad, izvršiti njegovu adaptaciju, pravilno ga skratiti, uputiti izvođače u sve osobenosti glume pred mikrofonom... sve su to zadaci, koji od redatelja traže veliko stručno znanje«.. Koliko sam mogao primjetiti članovi beogradskog radio_dramskog studija baš i prakticiraju | ovakav, gore opisan rad, pri izvođenju radiodrame. Njihov redatelj adaptira 8scenSki komađ za radio na faj način, što Ba skraćuje jednostavnim križanjem, zapostavljajući u velikoj mjeri zakone radiofonije, te fako veoma često ubacuje tumača, kojemu je jedina za_ daća da opisuje scenu, a po neki put još i gore: — samu scensku radnju. To nije radiofonija i to nije radiodrama. To je ona ranije spomenula »drama pred mikrofonom ili još bolje rečeno čitanje skraćenog djela pred mikrofonom uz objašnjenje onog što bi se vizuelno moglo lako uočiti na sceni. Povrh svega beogradđski radio_dramski studio pogrešno upotrebljava, a kadikadđ i zloupotrebljava, zvučne efekte i kulise. Takve primjere navođi i drug Mišić, a još je karakterističniji sledeći primjer: prigodom izvođenja Šekspirovog Otela, u času Dezđemonine smrti, dana je zvučna kulisa ispod teksta, i to ništa drugo, nego baš — odlomak. iz opere »Traviata«!...
Iz gornjeg proizlazi, da se radiodrama ne može služiti samo adđapti_ ranim (a pogotovo loše adaptiranim) tekstovima, Ona nešumljivo zahtjeva posebno pisane scenarije. I u tom pravcu freba razviti punu djelatnost, kako bismo što prije osposobiilli i siyorili širi kadar radio-dramaturga. A tu je svakako potrebna saradnja, u prvom ređu, naših književnika... Ponav_ ljam, nikako nije ispravno shvaćanje, da je time što ređatelj skrati tekst, scensko djelo postalo radio-dramom. To je isto tako apsurđno, kao kad bismo — da ponovo potražimo uspored_
aaa a O O AJ O LN 1. TI 2 NOLE OU CE O O PREGLED FILMSKE DELATNOSTI U REPUBLIKAMA
FILMSHI KRUŽOCI U SLOVENIJI
Pre tri meseca radilo je u Sloveniji 11 filmskih Kružoka, a na Osnovu njihovih iskustava pristupilo se formiranju sličnih grupa u nizu mesta, Tako je u Grosuplju osnovan filmski kružok 'koji pre prikazivanja filma daje objašnjenja i upozorava na značajnija mesta, čime doprinosi većem interesovanju i boljem razumevanju filma od strane seoskog stanovništva. U Trebnju filmski kružok organizuje na svojim' sastancima propagandne diskusije o pojedinim {ilmovima, a izvođe iz diskusija objavljuje u zidnim novinama. U Cerknu i Idriji osnovani su filmski kružoci u gimhazijama jer školska omladina pokazuje veliko interesovanje za film. Jedan od prvih pionirskih filmskih kružoka osnovan je u Sv. Jurju kođ Celja gdđe su se pioniri učili da upravljaju aparaturom uskog kinoprojektora tako da će uskoro moći da sami daju svoje pretstave. Sada je u toku formiranje pionirskih filmskih kružoka po svim većim mestima.
Stvaranje filmskih kružoka doprinosi širokoj popularizaciji filma i njegovom pravilnom korišćenju za prosvećivanje i kulturmo uzdizanje narodnih masa.
Za prvih pet meseci ove godine otvo\reKO je u Sloveniji đeset stalnih bioskopa za normalni film i to: u Gornjoj Radgoni, Bohinjskoj Bistrici, Sređišću kraj Drave, Cerknu, Beltincima, Čerknici, Slovenskim Konjicima Kozjarima, Narazajima i Mariboru (letnji bioskop). U novim bioskopima dobijeno je preko 5000 sedišta. Projekcione aparate su nabavili narođni odbori a ostala materijalna sredstva prikupljena su dđobrovoljnim akcijama,
PORMIRANJE FILMSKIH KRUŽOKA U MAKEDONIZGI
Komisija za kinematografiju pri vladi NR Makedonije, saglasnosti sa masovnim organizacijama, donela je rešenje o formiranju filmskih kružoka kao nove forme kulturno-prosvetnog rađa. Formiranje o Žoka prvenstveno pri kultur| no-prosvetnim i pri kulturmno-umetničkim društvima po gradovima i selima, kao i pri aktivima srednjoškolske Omladine i sinđikalnim podružnicama dđorineće masovnijoj, poseti Kkinopretstava, širem upoznavanju narodnih masa s filmkom „umetnošću i jvVaspitavanju novih kadrova za filmsku produkciju u Makedoniji. Ovi kružoci održavaće najčešće veze s komisijom za kinematografiju od ko-. je će dobijati propagandni materijal i uputstva za rad. Sem toga, pri gradskim | sreskim prosvetnim ”otsecima biće nazna-
čeni referenti za kinematografiju koji će ·
pratiti i pomagati rad filmskih Kkružoka!
i raditi na širenju Ninmofikacione mreže 3OOa
Makeđioniji.
% Neđavno je u Skoplju počeo da rađi kinooperaterski kurs za normalni film, Kurs posećuju omladinci iz mesta u koji
ma će biti otvoreni novi bioskopi. Veći broj ovih omladinaca završio je kurs za uski film na gradnji hidrocentrale u Mavrovu i na autostradi. Kurs će mnogo doprineti izgradnji kadra kinooperatera za Makedoniju.
% Komisija za Rkinematografiju Makedonije odredila je tehničkog instruktora koji će obići sve novootvorene bioskope i izvršiti detaljan pregled u cilju o{klarnjanja tehničkih nedostataka projekcionih aparatura i kabina i pregledati higijensko stanje u bioskopima.
NOVI BIOSKOPI U NR SRBIJI
U avgustu mesecu otvoreni su na teritoriji NR Srbije bioskopi sa normalnom aparaturom u Despotovcu, Dohjem Milanovcu, Kolutu, Tavankutu i Sremsko] Mitrovici. Za železničku rađionicu u Zrenjaninu otvoren je bioskop sa uskom aparaturom. U toku meseca septembra, daljim zalaganjem narodnih vlasti, OtVOreni su novi bioskopi u Banatskom Aranđelovu i Istoku. U Kovinu je otvoren bioskop s uskom aparaturom. Tako je u toku dva meseca bioskopska mreža pove8 sa devet novih bioskopa i 1500 sedišta. ~ v
U toku leta radilo se i na renoviranju bioskopa. Popravljeni su bioskopi »Husni Zaim«, u Đakovici, »Jeđinstvo« u Kraljevu, »Partizan« u Jasenovcu. U Beograđu su renovizani »Balkan« i »Zvezdđa«. Sem ovih prepravljeni su i bioskopi »Radnički« u Kragujevcu »Stražilovo« u Sremskim Karlovcima, »Proletere u Svetozarevu i mesni bioskop u Futogu. U Mošorinu je renoviran bioskop sa uskom aparaturom.
% Putujući bioskop Prosvetnog odbora na Kosovu i Metohiji obišao je poslednjih meseci 34 zabačena mesta i dao 64 pretstave. Prikazano je 17 filmova koje je viđelo 16000 ljudi.
POKRETNE KINOAPARATURE U HRVATSKOJ POSBČUJU ŠUMSKA I DRU-
GA RADILIŠTA : Zemaljsko sinđikalno veće u Zagrebu, u sporazumu sa Pređduzećem za raspodelu filmova, organizovalo je početkom leta posete pokretnih kinoaparatura radilištima uđaljenim od gradova. Tako su po-
Kkretne aparature obišle mnoga radilišta u .
Slavoniji, Baniji, Lici, na Velebitu i u Hrvatskom Primorju. Pretstavama su sem radnika prisustvovali i seljaci iz obližnjih sela. Putujući kino nastavlja posećivanje novih radilišta gde će, savlađujući sao-
| braćajne i druge teškoće, omogućiti kul-
turmo uzdizanje šumskim i ostalim radni-. cima.
\% U Zagrebu je otvorena kinematografska škola koja će pripremati kadrove. za tehničku „službu naše „kinematografije. Škola ima rang potpune srednje stručne škole. Prema Uredbi komisije za kinematografiju škola će trajati četiri godine i
„ Mosta Racint
imaće sleđeće olfseke: snimateljski, laboratoriski, tonski i oftsek za osvetljenje, Pored stručnih pređavaće se i predmeti opšteg obrazovanja.
POKRETNE MINOAPARATURE U BOSNI I HERCEGOVINI
Na teritoriji NR Bosne i Hercegovine u prvoj polovini ove godine pokretne kinoaparature Pređuzeća za raspođelu filmova obišle su 318 sela i dale 452 pretstave kojima je prisustvovalo 111000 judi. Na radilištima je dato 315 pretstava koje je gledalo 53.000 radnika. Pretstave su takođe davane i u garnizonima i jedinicama Armije gde su dve vojne ekipe dale 106 pretstava koje je posetilo oko 45.000 gledalaca.
OOS DVA PUTUJUČĆA HIOSKOPA U CRNOJ GORI
U prvom polugodištu 1948 dato je u noj Gori 2.767 filmskih NSO ORO je prisustvovalo 626.24 gledaoca, Ovako velikom broju RIEGNJaČi za 50/ je doprineo rad putujućih bioskopa koji su imali veliki uspeh. Da bi se ta mogućnost još više iskoristila đobiće pokretne bioskope Solana u Ulcinju i vojna pošta u Hercegnovom. Ministarstvo prosvete, Crne Gore već je dodelilo ove dve aparature koje će uskoro početi s rađom.
BIBLIOGRAFIJA
Josip Broz Tito: Politički izveštaj ma Centralniot komitet na MKomunističkata partija ma dugoslavija. Izdavačko pređuzeće »Kultura« — Skoplje, \
Aleksandar Ranković:Izveštaj za organlzZacionata rabota na Centralniot komitet na Komunističkata partija na Jugoslavija. Tzdavačko pređuzeće »Kultura« — SHkoplje.
Milovan Gilas: Izveštaji za agitacionopropagandnata rabota na Centralniot Kkomitet na Komunističkata partija na Jugoslavija. Tzđavačko pređuzeće »Kultura« Skoplje. |:
»Dragovitskite bogomili«.
Uređio Blaže Koneski. Tekst sa srpskog preveo Jovan D. Kostovski. Izdaje Zemski odbor Narodnog fronta Makedonije. Skoplje. 1948 god.
Dančo Zografski: Kruševskata republika, Tzdđaje Zemski odbor Narodnog fronta Makedonije, Skoplje 1948 god.
i
! i” ı i '' | % n P ; ı
PITANJA ZA DISKUSIJU
bu s filmom — dali filmskom redatelju noveliziran scenario i tražili od njega da snimi film bez izgrađene knjige snimanja. Knjiga snimanja na filmu, to je radio-scenario na radiju. Svako se djelo, bilo adaplirano, bilo pisano za radio, mora potčiniti zakonima radiofonije. Stoga je radio-obradba posao dramaturga, a stvar je radio_dramskog redatelja đa u okviru mogućnosti u što većoj mjeri realizira zamisao aulora i dramaturga. Taj dramaturški posao, u pomanjkanju kadrova, može da izvrši i sam radiodramski redatelj, ali treba naglasiti da se nijedno djelo ne može »pretvo_ Titisc u radio-dramu „jednostavnim skraćivanjem i križanjem teksta.
! - e ViŽOR:KiU7A PO. f
U programu zagrebačkog radiodramskog studija daje se prednost radio_scenarijima, napisanim po. romanu ili noveli domaćeg ili stranog autora. Navest ćemo djelo Ivana Canka-
ra »Sluga Jernej«, koje je obišlo sve
pozornice naše domovine i sada če i kao radio-drama moći da djeluje na Slušaoca. ,
Našlilenjiževnici su se u sasvim. maloj mjeri zainteresirali za našu radiodramu, što naravno nmogo šteli njenom razvitku. Stoga bi ovoj diskusiji preko »Književnih novina« trebalo đa priđu naši književnici u što većem broju. i
Ivan HETRIH
POZORIŠTE
Obnovliena izvedba „Diogeneša“ T. Brezovačkog
Jedna neuspjela predstava
u zagrebačkom Malom
kazalištu
Predstava »Matijaš dijak grabancijaša«, koja je pred dvije godine izvedena u mođernizaciji T. Strocija, pokazala je, da su komedije Tituša Brezovačkog, najznačajnijeg kajkavskog književnika XVIII vijeka pogodne da se još i danas postave na scenu. Na-: ravno, uz znatni redateliski i eventualno dramaturški zahvat, koji će očistiti tekst od glomaznih didaktičkih elemenata i prilagoditi ga potrebama suvremene pozornice.
Svježinu i izvornost djelima Brezovačkog, koja po motivu nisu originalna, daje atmosfera starog Zagreba i plastični tipovi tog cehovskog-feudalnog ambijenta, kojemu se komediograf vješto izruguje· Sama pak scenska realizacija tih komedija prilično je primitivna i labava.
Unatoč tome, što je »Diogeneš« književno zrelije djelo od »Grabancijaša« ova komedija u mnogome zaostaje za vragolijama putujućeg skolasta. Ni motiv Matijaševih pustolovina, doduše nije izvoram, no ličnost prefriganog studenta vandrokaša — jednako popularnog u srednjovjekovnoj, talijanskoj i njemačkoj pučkoj Kmjiževnosti — mnogo se skladnije dade lokalizirati u zagrebačkoj sredini nego fabula i ličnosti »Diogeneša«. Stilski i fabulistički utjecaj Goldonijeve varijacije na poznatu temuo dvojiciizgubljene braće odviše se osjeća, a da bi se u tom okviru harmonički mogli slikati tipovi i prilike starog Zagreba.
»Diogoneš« ima i niz komediografskih nedostataka, koje je trebalo ukloniti: razvučenosšt, nakalemljenu edukativnost, a što je najvažnije, komika
ne raste iz same radnje (izuzevši neke epizode, nego je usređotočena u burlesknim ličnostima. No niti karak-
terne slabosti ovih ne otkrivaju se u
samoj radnji nego defilirajući pređ Diogenešom, koji ih razgolićuje. I sama ličnost Diogeneša (solidno i bez karikiranja kreirao ju je B. Šembera) nije bez prigovora. U oblikovanju glavne ličnosti komedije jasno se odrazuje političko moralizatorski stav Brezovačkog: Taj Pavlin, dovoljno smion da sablažnjuje svoju okolini hodajući u »Curte veste« i posjećujući »spectacula publica«, dao je kao ogorčen protivnik antiklerikalnog jozefini= zma svojim prosvjetiteljskim nastojanjima puritansko-moralizatorsko obilježje, Zbog toga i sluga Diogeneš dobiva neke crte moraliste koje
mnogo razbijaju neposrednosti komi-=
ke.
Redatelj Hinko Nučić, koji je vrlo uspješno bio režirao »Grabancijaša«, nije dovoljno uočio ove slabosti »Diogeneša« i potrebu radikalnog zahvata u tekst. On je sve polagao na vanjske efekte: komičnost pojave Svetloglasa, Sebirada, i drugih karikiranih lica, i na one komične epizode, kole je A. Cilić u ulozi »kelnera« svojim karikiranjem potencirao do lakrdijaštva Igra ostalih glumaca bila je uglavnom prasječna· Predstava, kao cjelina, bila je bez dinamike i razvučena• Ono što je gledalac po tekstu kazažnog programa mogao očekivati, =me da će vidjeti satiričku sliku društvenih prilika baroknog Zagreba, to je 1 Sučpjela predstava najmanje ispunia. Đuro TAMARIN
%NGO7 ČMSGPISE | USTYOME
UOvobro:' časopisa „Novi svet“
Brojevi treće godine »Novoga sveta«, glavne slovenačke književne re. vije, odlikuju se stalnim napretkom, Ne samo da je revija ove godine počela izlaziti uredno, što je takođe nesumnjiv preduslov da može vršiti one funkcije koje joj kao glavnoj reviji pripadaju, već se pobolišao i izbor sadržaja, raširilo se područje rasprave, povečao broj pisaca. Poređenje u ovom pogledu sa ranijim godinama pokazuje očigledan napredak u tom pravcu. Ipak je u reviji ostala još nerešena problematika na polju kritičke i recenzentske delatnosti na ročito u Sfvaranju sve savršenije analize slovenačkih umetničkih i kulturnih pojava kako sa idejnog tako i Sša estetskog stanovišta. Jer uskipeli i burni kulturni život, u kome talasaju pozitivne i negativne sfrane, zahteva i goni da seogleda i u kritici pozorište, muzički život, njegova pro duktivna i reprođuktivnn strana, likovna umetnost, hmjiževnost, film, OOGROO Tuki kulturno-prosvetni rad itd,
Sve ove primedbe opštega i okvirnoga značaja važe i za dvobroj 7—8 »Novoga sveta« koji sadrži 2i tekst dvađesetine autora. U književnom delu su objavljene dve pesme Mateje Bora (Odgovor zapadnjačkim klevetnicima i »Kraj mora u 'rraniu«) pa pesma Mihe Remca (»Pruga je sagprađena«). Prozu su priložili Ignac Koprivec, Jadran, Jože Pahor, Vladimir Kralj i Skender Kulenović (»Mitrov juriš«) dvard Kocbek objavljuje fragmenat »Smrt u suhoj krajini« iz Svog partizanskog dnevnika. Koprivčeva »Osamnaesta godina« „odlomak je neobjavljenog romana »Mi smo protiv«, isto tako J. Pahora »Ratno leto 1860« je iz istorisko-biografskog romana o slovenačkom HKnjiževniku Jošipu Jurčiću (1844-1881). Pored o-
vih dvaju odlomaka skreće pažnju još do kraja neobjavljena . movela Vladimira Kralja »Poslednja ·vazne-
senska komanda« s temom iz nemačkih koncentracionih logora.
Na uvodnom mestu revije je članak Josipa Vidmara o V. G. Bjelinskom. Dr. Anton Melnik a članku »Pogled natrag i napred« na živ ı dolkumentovan način svodi savremeni bilans i položaj slovenačkog naroda s geografsko-političkih i efničkih per-. spektiva. U rubrici refleksije objavljeni su prilozi dr. Metoda „Muliča »Članovi Saveza boraca« i Miška Kranjca »Dužnost slovenačke književnosti« prilikom Nedelie boraca. Važan je člansk u rubrici Problemi pod naslovom »Borba za slovenačku kulturu u Tršćanskoj oblasti pod angloameričkom ~ vojnom | wupravom«, koji je napisao Vladimir Bartol. Pisac se uglavnom dotiče školskoga pitanja rada Slovenačko.hrvatskop pro Ssvetnog saveza, Slovenačkog narodnog: pozorišta u Trstu i rada SIAU dok još nije posegla u kulturni život
Odgovorni urednik: Jovan Ponović, Beograd, Francuska broj ? — Štamparija »Borba#, Beograd, Dečanska 31, | |
M i 1 ij
IL Ako) JA, AA. (0 00 kT JehNe“ rata
yaya
demokratskih masa Trsta razbijačka ruka agenta i frakcionaša Vidalija i njegove bratije neposredno poslije o-
bjavljivanja famozne rezolucije In-
formbiroa.
Prance Brenk prilaže kritički članak o prošlogođišnjoj sezoni slovenačke drame, Edo Ravnihar o izložbi sovjetske arhitekture u Ljubljani. Manje je uspela recenzija o knjizi »Istorija muzike«, koju je napisao Lucijan Marija Škerjanec koja je doduše pišana sa prilično velikom erudicijom, ali ostaje na nizu mesta i problema (naročito u uvodu) uv neraščišćenim i multnim pozitivističkim vođama francuske muzikološke škole »Zapisi o današnjoj francuskoj Rknjiževnosti« od J. Brejca takođe sadrže pored doSta široke informativnosti napregnutog i afektiranog stila, koji treba da podvuče piščeve napredne pozigije, niz raznih priznanja izvesnim dekadenfima i razmatranjia o njihovoj objektivnoj nužnosti i vrednosti.
Dotaklo se takođe problema omla=-
dinske ilustracije na nekim oprema= ma i slikama po knjigama u OmlađinSkom izdanju (Mladinska žzaložba). Članak je napisao Karel Dobida. Pored Mirenburgovog Mritičko-polemičkog članka »Kultura je neđeljiva« u kronici se nalazi i beleška »O prvoj konferenciji mlađih Kknjiževnika-početnika« koji zbog površnosti i done. kle plitkog i formalističkog pisanja o tako važnom problemu, kao što je
vaspitanje mladih pisaca i početnika,
nikako ne odgovara reviji.
Takav je u kratkim potezima izgled dvobroja 7—8 »Novoga sveta. Šteta što nema književne kritike, iako na ocenu čeka znatan broj romana, dramn i novela, koje su bile objavljene u posljednje doba, a isto
tako i dela iz prošlosti (kao Pugelj, · Milčinski, Sabrana dela slovenačkih ·
klasika), koja bi savremena književna kritika već morala pravilno postaviti i oceniti posle foliko godina pogrešnoga i čak namermmoga degradiranja i odricanja. A taj posao je nesumnjivo ozbiljna dužnost prema prošlošti i prema savremenosti. Isto tako je osetna nestašica informativne rubrike ili kronike koja bi ukratko a sadržajno-principijelno beležila razne pojave i zbivanja na kulturnom polju, kako u Sloveniji tako i u ostaloj državi.
)
| th ML NON KAĆU O O 1 Ua VE UREDNICI:
Jovan Popović, Čeđomir Minđerović i Marijan JTurković
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE
Za našu zemlju na 3 meseca 35 đinara,
na 6 meseci 70 dinara i na gođinu đana : 140 dinara.
Za inostranstvo: ma 3 meseca 50 dinara,
na 6 meseci 100 dinara i na godinu dana —
200 dinara. Rukopisi se ne vraćaju.
Broj čekovnog računa 1-9060049 Poštanski fah 617.
-