Književne novine

| iz mladosti nalaze se stihovi iž 1890=

„eo eroz -starinske

"GAA!

” ljubav smatrati ozbiljnom?

| OPOVRGAVANJE LEGENDI ~-

Među Ljermoniovljevim pesmama

1832 godine posvećeni ne Oopato. i Pesnik je zatajio - UBO Re) _ : Čnije, označavao ga Čas zve#dicam + inicijalima N. PF. L, čas slovom K. ju je Ljermoniov voleo. Možda hi ona prema njemu u prvo vreme nija ravnodušna, Ali docnije, ona še dala ža drugog. Skoro tri odine jermontov je izlivao kroz stihove Svoja ustreptala i tužna osećanja, _ Godine 1830 bilo mu je šestnaest godina, Može li se u·tim odinama 1 ) je li u stvarnosti dojšta postojala ova nePd= znata žena? Mnogi tumači Ljermon-

| ___tovljevog stvaralaštva nišu Veživalio= | Ve stihove u jedan ciklus,

Oni su smatrali da su to prepevi iz dela Bajrona i drugih stranih pesnika.

_TIraklije Andronjikov mije se zadđd0voljio nagađanjima istraživača iž 0blasti književnosti, koji su fa rafa Ljermontovljeva dela gledali safno kao na podražavanje stranih pešnika, i koji su se zato u svojim istraživanjima ograničili samo ha književne izvore, U tim stihovima ošeća se ži-

· Vo strujanje snažnog i isfinskoP za-

nosa, To proističe iz toga što je Ljermontov bio u to doba mladić — i to

neobičan mladić, Andronjikov je pristupio istraživasu iskrsle zanimljive okolno-

Si jer · tl. Nečija je ruka izbrisala ime ne-

BOKbATo. Bile su preduzete sve mere la ono iščezne iz svojih književnih spomenika i iz sećanja ljudi, Andronjikov je počeo da razmršuje niti zagonetke. U njemu se stapalo interesovanje poznavaoca književnošti ša upornošću istražnog sudije. U njegovim književnim ištraživanjima ima detektivskih elemenata u pozitiv nom smislu te reči, i ga pratimo

85 #:

Naslovna strana slovenačkog prevoda »Izmail-beja« objavljenog u Celoveu 1864

posedničke domove, kroz stare moskovske vile. Vidimo ga između humaka Vaganjskog groblja. On nas prenosi u Kursk i pred nama vaskrsava plemićka davna prošlost Sa gubernatorima i pretstavnićima Tlemstva, O svemu ovome priča nam Andronjikov sa zanosom i talentom koji on ima za Stvaranje književnog portreta.

I evo, pronađen je frag. N. M, Obreskov muž Nadežde PFjodorovne Ivanove u nastupu ljubomore spalio *e sva Ljermontovljeva pisma, sve ov\iginale njegovih pesama, — on je yreeduzeo sve mere, kako bi sačuvao u tajnosti ime žene koja je kod mladog pesnika probudila tako duboku i čistu strast. Pa ipak se sačuvso ı došao do nas starinski plemićki album, u kome se punim imenom spominje Ivanova, i u kome se nalaze Ljermontovljevi stihovi, zža koje se sto gođina nije znalo. .

Istraga je bila krunišana uspehom. Izbrisana je »bela mrlja« iz istorije Ljermontovljevog stvaralaštva, Ovo je važno i samo po sebi. Ali stvar Tiije samo u tome da se samo uštanovi ime ohe koja je dala povoda pesnikovom poefskom delu. Mi znamo u istoriji književnosti istraživače, koji su utrošili ogromne mapore rađi popunjavanja „»donžuanskih spiskova«. Književni rezultati ovih istraživača bili su sumnjivi. .

Andronjikov de rukovodio sasvim drugim motivima. Zbog čega su mu pošla ža rukom njegova traganja? Odgovor je jasan, On je polazio od

čivota — od života pesnika i od žiMota društvene sređine koja je pesni-

ću bila bliška. Tamo gdđe su drugi i-

_ Riativači nalazili „pozajmljivanje iž ee ih izvoća, Anđroni'kov ie video

o VarVOAE PON, (84

stinu ruškog života. Zbog toga su na ı ši način bili pročitani &tihovi. Zbog ioga drukčije izgleda lik Ljertova~mlađića. Put koji je istra= č bio izabrao pokazao se kao jepravilan but, i ut đoveo je đo novih otkriča. jermontovljevu dramu »Čudan

:, napisanu u mladosti, primali

podražavanje nemačkih ro-

nih dela Šilerove škole, Nije potrebn da e osporava uti-

_ Sas 4 Ljermontova vršili ve-

liki pesnici Nemačke i. Engleske, No kada se govori o velikom ruskom pesniku ne treba od toga poći, Metod upoređivanja je i W datom salu

pokdžao Bvoju besplodnost, Kao delo,

koje je tobože zašnovano na podfažBvanju, LjermontoVljeva drama »Čudan čoveh« nije privukla na sebe fiaročitu bažnju književfih pozhdValaca, |L

Nova istraživanja Andronjikova ot-

krila su u Osnovi drame oriFinalan

ruski materijal, Ono što je i»gledhlo kao kopiranje stranih likova, proučavanjem se pokazalo kao vrlo tačan prikaz naprednoš stuđehiškog Rružoka na „Moskovskom univerzietu, kome je pripađao i Ljermontov. ReVolt zbog robovlasničkog načina života nosio je u sebi revolucionarni karakter, Ne može biti ni govoFa o podražavanju Bajrona ih Šilefa, Njihov uticaj dolazi tek na drugo mesto, a pred nhma se halazi novi Ljermof= tov, onakav kakvoga ga je kašnije upožnao i protumačio Bjelinski.

A od »Čudnog čoveka« do »Vadima« samo je jeđan konak. TI tu su nova istraživanja Andronjikova obogatila literaturu o Ljermontovu.

Ako su »Čudnog čoveks« smatrali za »bojažljivu đačku kompilaciju prema stranim izvorima•, to su u »Vadimu« sledbenići metođa tipoređivanja videli samo čorbu iz dela Igoa, Valtera Skota, Šilera, Bajrona, Šatobrijana i dr, 1 ovi sledbenici su vršili istraživanja, ponekad vrlo složeha, I oni su bili uporni i u ponekom slučajiu poseđovali nesvakidašnju erudiciju, Oni su uspeli da otkriju da jedan redak iz »Vadima« odgovara jednom retku Valtera Skota, a drugi Šilorovom... Koliko je prazan, siromašan i besplođan ovaj metod u na= uci o književnosti!

Andronjikov je otkrio u Ljermontovljevoj pripoveci iz mladosti sasvim realnu sliku Pugačovljevog ustanka u Penzenskoj guberniji. Lijermontova su izbuđivali ne književni izvori iz stranih knjiga ,već pravi život, vrlo šarolika istorija seljačkog revolucionarnog pokreta.

Nema sumnje, u Ljermontovljevim delima iz rane mladđošti ima nezrelošti; tu je došlo do izfažaja njegovo poznavanje likova iz stranih književnosti. Ove uticajie Andronjikov stavlja na svoje mesto kada govori o prefetanomi romantizmu dela, o apstraktnom liku samog Vadima. Ali ono što je u pripoveci glavno, to je slika snažnog seljačkog pokreta, osećanje mržnje prema velikoposednicima-plemićima, mučiteljima naroda.

Tako wprolaži AndronjikovV kroz mrnoge straniće Ljermontovljevih dela, ı minoge stvari čita na nov nučih, dolazeći dd pravih otkrića,

Evo male pesme: »Veliki čoveče! Ovđe nema naprađe, koja bi bila dostojha tvoga junaštva!« Reč je o čoveku koji stvara ištoriiu a koga savremeni ci ne priznaju. Ali, kako tvrdi Ljermontov, njega će potomci umeti da ocene, O njemiu će reći: »On je VOleo otadžbinul«

Ko je on? Bihenbaum je, na ošnoVu svojih istraživanja, pretpostavijao đa je to Čaadajev. Pretpostavka bi izgledala ozbilina, kada bi bila tačna, ona bi utvrdila ideinu bliskost između Liermontova i filozofa riskog pesimizma. Ovo je u sBuprotnošti sa pretstavom o Ljiermontovu Rhao bišću koji je bio blizak krugu Bjelinskog. Čaadajev je voleo otadžbinu, ali on joj je odrieBo veliku budućnost, Bjelinski ig o budđućnosti Rusije sasvim drukčije mislio,

Andronjikovijeva istraživanja ubed ljivo opovrgavaju EKjhenbaumovu bret postavku. Ona hije potkrepljena materijalima iz pesnikovog života. Androhjikov auvodi odlomak 6 »Velikom čoveku« u cgiklus ILijemontovljevih patriotskih pesama o Otadžbinskom Tatu 1812 godine, Iza umethičkih li. kova poznate pesme »Borodinok otkrivaju se pravi učesnici ovog rata. To nije samo pesnički opis velike bit ke, koja je odlučila sudbinu Moskve i Rusije, = to je, tačnije, opis dej<e sštva ruske aratilerije u bici, = još tačnije — dejstva baterije Rijevskog-

Ovo je vrlo važno Andronjikovljevo otkriće, ier ono osvetljava značaj= nu stranu u književnom stvaralaštvu Ljermontova. U osnovi uopštenih pesničkih likova leže ili neposredna zapažanja iz života, ili tačno ustanovljene istoriske činjenice, Anonimni prikaz »Velikog čoveka pretstavlja umetnički portret vojskovođe Barklaja de Toli, ruskog patriota, koga savremenici nisu priznali ,ali koga su potomci umeli đa ocene. Niemu se, kao saborcu Kutuzova, danas uz=

diže spomenik na Borođinskom bolju.

Čitajuči u Ljermontovlievim delima povest njegovog Života i letopis njegovog doba, Andronjikov prati peshika kroz njegova kavkaska lutanja. Konačno se rasgsplinjuje magla »uporTeđivanja«, kojom su »Demona« 0bavili drugi istraživači iz oblasti književnosti, RazofkriVaju se Iijermoti tovljeve veze sa dekabristima. Sve hove i nove crte dopunjuju književnio-politički lik pesnika, i potpuno zašnovano Androniikov završava BVO-.

SB La rata

n :_

bvskog da je Ljermontov po svojim 'utičko šifpatijama | bio toliko lizak Mfugu Bjelinskog, »i samo #a« to što je poglednje godine BVOBa ži« Vota proveo ha Kavkazu, nije možao da vodi prijateljske razgovore sa Bje< skim i njegovim prijateljima«.

HEMOR

MIOJEMA

iiX.}EPMOHTOB& ·

Upere0j bbnAW Johiuohu'"3

i oo Da Ce —

y. Byamys wwekdpa KP. ččyavayliyWj 1903,

Na”fovna skrana srpskog prevoda »Demona« iz 1863 god,

Eto, do čega su Anđronjikova dovela nova istraživanja o Ljermontovu, koja su otpočela time što je u kući na Zubovskom bulevaru uspeo da nađe unuku nepoznate žene, kojoi je Ljermontov pošvećivao svoje prve stihove. Nije samo ljubav prema pesniku vođi la istraživača pravim putem. Važnije je to, što je istraživač od života išao prema hkhjiževnosti, što je ma poeziju gledao kao na ođraz realnih misli i osećanja, što je u umetnički uopštenim likovima gledao stvami istoriski život.

I oh je sašvim pravilno došao do žaključka: Dakle, nova ištraživanja o Ljermontovu omogućuju da se od. baci niz netačnih tvrđenja — a pre Bvepa ftvrđenje o pretežnom Uduticaju gcapadnoevropskih književnih izvora. Utwmešto Ovih netačnih Konštatačija, javljaju se nove, koje utvrđuju šamonikli i narodni karakter Ljermontov-

ljeve poegije#, (»Literaturnaja gazeta«)

D. ZABLAVSKI

Novi film po pripoveci Borisa Poljevoja

Nedavno je u studiju »Mošfilma« paVršeno snimanje novog S8Ovjetškog umdtničkog filma »PoVešt o ptavom čoveku«, za koji je, prema poznatoj istoimenoj pripoveci Borisa Poljevoja, scehario napisala M. Smimova

(autor &čenarija filma »Seosška učite> ljica«). Film je režirao A. Stolper. a

snimio M. Magidson: muziku je koui= Bonovao N. Krjukov.

Sovjetski filmski kritičar V. Sutirin ističe u »Sovjetskom iskuštvu« da je M. Smirnodva u potpunosti uspela da u svoj scenario prenese iz pripovet ke šve ili skofo šVe najbitnije i najizrazitije, Njoj je, po mišljenju kritičara, naročito uspelo da braviln6 i pot=e puno prikaže lik Meresjeva, lavnog junaka pripovelke. Sutin šmatra, takođe, da je režiser vrlo dobro ižvršio svoji zadatak. U kritici je dato visoko priznanje glumdćima koji tuinače glavtie uloge (Ohlopkov, Mefkurjov), a u prvom ređu P. Kadočnikovu, koji igra Meresjeva. Sutirin isto tako ističe odličnu igru DobronravVova, Babočkina, Bverđina, Makazove i Hohjakova, koji 86 javijaju u sasvim malim, epizodnim ulogama.

— ĐKNJŽEVNENOVINE

ja zanimljivu (knjigu rečima Čefni-

· svi

ČEHOSLOVAČKA BiH KULTURNO PODIZANJE SELA

Pre nekoliko meseci Sindikat če“ ških književnika predužeo je akciju #a osnivanje kulturnih patronata, koja im za cilj alttivhije uključe u rad na kulturnom podizanju sela. Danas škoro svaki stez u Čehoslovačkoj ima svog kulfurnog patrona koji u raznim formama šafađuje sa sfeskim i mesnim kulturno-prosvetnim ustanovama i brganizacijama i usmerava njihov rad. Ovih dana u Pragu je održana prva radna kohferefćija svih književnika i javnih radnika koji rađe na ovom šektoru, Na konferenciji su bpretrešeni problemi, kao i budući zadaci kulturnih patrona, Referat o tulturnom razvoju sela održao Je ministar poljoprivrede Julius Đuriš. On. je istakao đa mihistarstvo poljoprivrede, koje kulturno uzdizanje sela smatra kao jedan od svojih važnih zadataka,

ruža ovoj akciji svestranu podršku.

osada je, na primer, 21.000 sela dobilo besplatno preko 60.000 knjiga u vVređnošti od preko 99 miliona kruna. Ministar Đuriš je zatim istakao đa književnici i kultumi radmici moraju da prohađu hove forme preko kojih će kultura i umetnost što više đa prodru na selo, Njihov je žadđatak đa svojim rađom na kulturnom polju doprinesu soćijalističkom preobražaju sela.

Na konferenciji je odlučeno đa će ubuduće akcijom kulturnih patronata rukovođiti Centralni akcioni ođbor Narodnog fronta.

RUMUNIJA

Kulturno-umetnička delatnost sindikata

U okviru Generalne konfederacije rađa Rumunije postoji pet umetničkih ansambla koji aktivno rade na kulturnomi polju. Osinmi ovih većih umetničlih tela, u rumunskim predužećima i fabrikama poštoji danas 938 pozorišnih i 1107 muzičkih grupa. Pored toga sindikati imaju 705 pozorišnih i bioskopških sala i 300 klubova.

Smrt slikara Štefana Popeskua

U Rumuniji je nedavno preminuo poznati šlikar Štefan Popesku, član Rumunske akademije i nošilac Velike nagrade za slikarstvo, Njegova smrt pretstavlja veliki gubitak za rumunsku likovnu umetnost. Štefan Popesku bio je jedan od najznačajnijih rumuhskih umetnika koji su uzimali te. me za švoja dela iz švakidašnjeg Žživota naroda.

Reorganizacija rumunskih univerziteta

U Bumuniji je doneta uredba o reorganizaciji više nastave na =wbverzitetima i inštitutima. Četiri univerziteta, koja postoje u Rumuniji, imaće ukupno 39 fakulteta, a svaki fakultet može obuhvatiti više sekcija. Pored toga u toku 1948-4909 godine rađiće 41 institut za višu nastavu s ukupno 96 fakulteta. Studije traju fri do pet gEodina. MAĐARSKA

Početak bozofišne sezorič u a s Budimpešti Mađarsko narodno pozorište stavilo je nia repertoar u hovoj sezoni dramu »Majka« oda Karela Čapeka i »Lekar u nedoumiti« od Bernera Šoa. Od klašičnih pisaca obnoviće se »Tvrdica« od Molijera. Pored toga pripremaju se drame »Ubištveno selo« od Lope de Vege, »Lilulie 6d Rom” a Rolana i »Škola ogovaranjd« od Šeridana, kao i dva ruska klasična komada: »Vasja Železnova« od Gorkoga i »Šuma« od Ostrovskog. Najnoviiu sovjetsku khjiževnost preistavljaće na repertoaru Narodnog pozorišta komad od Ilje ĐBirehburga »Lav nia trgu«.

· Diskusije o pesmama Vere Inber i Konstantina Simonova

Ovih daha Organižovao je Savež šovjetskih pišaca diskusiju o novoj Doemi Vere Inber »Put vode«. Prvi deo poeme objavljen je u almanahu »Go> dinah XXXT«, a drigi će ižići u deceribafskom broju časopisa »NoOvi sveta.

U a&vojoj novoj poemi Vera Inber upofeđuje život sovjetskog Uzbekišta> na ša životom Polukolohijalnog Itana, tu kome uprkos istovetnih klimatskih uglova, jednake plodnosti zemlje i jednake RWoličine vođeme energije narod živi n& Reuporedivo nižem nivou živo+ ta i kulture.

U diskusiji Bu učestvovali P, Ahtokoljski, Hi. DolPiatovški, N. Tihonov i drugi. Neki od diskutanata nisu se 810šžili sa mišljenjem N. Tihonova, Moji je odrekao poemi kornpoziciono jeđinSštvo. Osvrćući se na primedbe iznete u diskusiji, u kojima se izfažavala bojazan da se savrermićna sovjetska poezija isuviše posvećuje međuharodrfiim motivima, S. Ščipačov je istakao da su takve pfimedbe pogrešne | nepta vilne, »Ne treba da se krug naše# ih+ teresovanja žatVori a našini unutra šnjifi motovima, žaključio je S, Ščipačov. Potrebno je da še pojavi Što više interesantnih, talentovano piša-

nih Sštihova O preimućatvima sovjet=

vB - skog uređenja nad kapitalističkim!«

| »Drugovi i neprijateljić .je hašlov nove vbifHe

ihova Konstantina Bi<

tonova, objavljenih i broju 11 časopiša »Novi svet,

Zbirka j- nastala na osnovu utisaka koje je pisac stekao ža Vreme S5Vog putovanja u inostranstvo. Ona je, po rečima autora, posebna vrsta dnevnika tih putovanja. Nedavno je Sekcija za poeziju Saveza Sovjetskih pisaca organizovaia diskusiju o novim pesmama K. Simonova. U diskusiji su učestvovali, između ostalih, Žž. Kedrina, A, Barto, V. Inber, 8. Ščipačov, M. Aligež i drugi. Oni su zbirku ocenili kao značajnu pojavu u sovjetskoj poeziji, Diškutariti 8u haročito istakli 8pošobnošt Bimonova da iz Velike mhožine materijala ižabere bitno, da jašno žapaži karakteristične pozitivne drie inostranih prijatelja Sovjetskog Saveza i negativne osobine njegovih neprijatelja. Jedna od glavnih prednošti nove zbirke pesama — to je snaga i ubedljivost, kojem še u njoj o to ne govoči. ;

Učešnići diskusije istakli su, među tim, i neke nedostatke hovih pesama. KK. Bimonova; oni &u primetili da pojedine pesme nišu umetnički doterane i gavršene i da &Vi delovi zbirke nisu jednake vrednosti,

Na kraju diskusije, Simonov se žadržao Ba nekim ivrdnjama iznetim u diskusiji i zahvalio na drugarskoj štvaralačkoj kritici.

(7% N „AJK ae "1.40 POP, o

đa se kBjiževnici Što.

Wej:2% WO:2N

Lojze Dolinar:

e M BROJ 43

Uzbuna,

POCETAK SEZONE U PARISKIM

POZORISTIMA .

Na početku nove sezone pariska pozorišta mahom su nastavila da prikazuju komađe iz starog repertoara Od četrdeset pozorišta, koja su u septembru počela da rade, trideset pet daiu iste Romade koje su prikaživali i prošle sezone.

Dela dekadentnih pisaca — -gFZistencijalisti zauzimaju vidno mgoslio u repertoaru i ove sezone. Tako se u pozorištu »Atelje« prikazuje i dalje »PoziV u dvoruca (Linvitation au =hateau) od egzistencijaliste Anuija. Pozorište »Antonan« daje »Prljave ruke«

(Les mains"sšales) od Žana 'ola"Bar=

tra, komad u kome je na kleveknički način prikazaha borba protiv fašizma·

U pozorištu »Liksambur« daje se »Mriva kraljics« (La reine rnorte) od Anri de Monteriana, vepriza komada, koji je prvi but prikazan 1949 godine U Francuskoj komediji. ionterlan, koji je za vreme rata bio Rkolaboracionista ne samo iz oportunizma, već i fašista iz ubeđenja, od kako se pre godinu dana ponovo pojavio u književ nom životu Sve se više afirmira u fTealtcionarnim književnim MWrugovima. On je jedan od najaktivnijih saradnika časopisa »La table ronde«, koji je pokrenuo poznati renegat Žan Polan sa ciljem da se popularišu i rehabilituju pisci-kolaboracionisti.

Uoči repftize SVog komada Anri de Monferlan održao je pređavahje, u kome je pokušao da prikaže sebe kao žrtvu okupščionogp režima. On je na+ stojao da dokdže kako je 1942 Hodine »sokupirana« štampa Vrlo Hladno primila njiegov komad, ier jie jedna od ličnosti u komadu imala, navodno, iz vesnhe sličnosti sd figurom Petena. Ovakva vrsta argumentacije, kojom se današ Bšluže u Francuskoj mnogi bivši Rkolaboracionisti i propagatori Hitlerovog »novog poretfka«, izazvala je potsmešliive komentare u redovima naprednih pisaca; „reakcionatna štampa, međutim, nastoji svim S8ila+ ia da pomogne rehabilitaciji Monterana· Moriterlanov kofnad »Mrtva kraljica« ima za siže jedan motiv iz srednjevekovne portugalske istorije, ·koji je u literaturi. obrađen već desetak puta. To je priča o ljubavi princa Pedra, naslednika portugalskog premad, i lepe Ines đe Kastro. Ovaj komad, u kome je na dekadentno-senzacionalistički način ·đate mistifikacija istoriške građe, završava se fipičnim melođramskim spektaklom: novi kralj Pedro stavlja svoju mritvu draganu na presto i kruniše je, dok su njene ubiće prisiljene da je poljube u ruku.

»Teatr Eduar VII« otvorio je sezonu Sipervielovim komadom »Šeherepada«, u kome je obrađena poznata bajka iz »Haljadu i jedne noći«. Takve i slične teme begstva u nnestvarne svetove fantazije i mistike, u mitološke ambijente i srednji vek, često še mogu naći u delima znatnog broja savremenih francuskih pisaca, | »Teatr Monparnase« prikazuje Mhomad »10? minuta« od Steva Pasera. To e Varijacija na staru temu o lju-

javnom trouglu: ličnosti đrame su oha, on i ona druga. Remi voli Almu, ali žethi se Hatelom, njenom šestrom, RIR očekuje dete. Mitela saznaje za njihovu ljubav: dolazi do žestokih Scena, hajzad se Almia povuče i prepušta Remia svojoj sestri. Kritika u listu »AkSdion« žali što Stev Pašer ·\iroši svoj talent« na takve bezhačajne atvari. To isto mišljenje iztažava i Wkritičar Gabriel Maršel i pita se »da li je to sve Što se može naći u svetu 104B godine da bi se potresla ptiblikaa,

»Buf Parizien« prikazuje komedihu »%MuUž se,ne računa« (Le mari mne compte pas) ođ Rože Ferdinanđa, ko-~

ja je u stvari varijacija na staru 1omu franćuskih farsa- Muž vara svoju ženu sa ženom Svoga hrijatelja:. kalla vidi kako še njegova metresa preivVa-– ra i vešto laže, počinje da veruje da je možda i njegova žena Slična i postaie ljubomoran na mju.

Takvi i slični banalni, frivolni 1 plitki dramski. proizvođi ispunjavaju dobar deo ovogodišnjeg epertonta pariskih pozorišta, Ukoliko se jave 1 druge teme. fo su većinom miorbidhe i antikumane pšjihologističke riistifikn-

_ Cija raznih pobornika _cgzigiencijnliz=;

ma | druših savremenih dekadćemtnih strujanja Repertoar francuskin bpožorišta u punoi rmieri odražava duhovnu Iwizu u kojoj se danas nalaz: građonsha ulnetnost na #B8padđu.

Protest francuski

intelektualaca protiv

suđenja američkim komunistirna

U vezi sa zasedanjem Guncralhe' skupštine Organizacije ujedinjenih naeija, napredni francuski intelektualci uputili su Skupštini protest pir:otiv suđenja prvacima Komunističke partli- . je SAD. »Demokraftsko javno mnenje -— kaže se u protestu — duboko jj uznemireno zbog suđenja dvapaesiv”, rici američkih građana, čija je »E'ivica« Što su komunisti. Ovi ljudi nu optuženi za neki prestup koji se niože kazniti na osnovu krivičnog zal'n-

na, njih proganjaju samo zoOio ŠLiO“ propovedaju naučmu drušlvenu koncćepciju koja je raširena po čitavom svetu još pre slo gotlina. Ovaj politi-

čki proces pretstavlja otvoreno pro ganianje misli. Mi, sinovi PMraticuske, u ime prava čoveka i gtađanina protestujemo protiv ove povtede svih demokratskih principa, koja, kako izgleda, hagoveštava fiovi bverSški rai«. u SAD i može so preneti i u drug zemlje čije su se vlade uključile! u Maršalov plan, Nastojeći da zaštitio osnovhe slobode iz Povelje OUN, mi potpisuiemo ovu deklaratiju i žahtievamo da američka vlada čini kaj proganjadnju Slobodne misli time Bto će prekinuti suđehje američkim komu, nistima«,

Ovogrođišnii »D.ocn knjizeć Nacionalnos komiteta franctuslcih književnika

Nacionalni komitet francuskih knji* ževnika, koji prema svome statutu ne prima u svoje redove nijednog bivšeg kolaboracionistu niti ma koga pisca čiji stav za vreme prala nije bio is. prayan, priredio je u »Domu misli. (Maison de la Pensće) svoj sodisnji Dan knjige. To je ustvari sajam knjiga na kome književnici, uz pomoć pozorišnih i filmskih plum:ica, prodaju knjige, stavljajući na njih svoj pot pis ili pošvefu.

JJ ovih priredaba je popularizacija dobre knjižše, koja u Prancuskoj ne raspolaže onakvim finansiskim sredštvima i reklamom kao što ih ima Jitetatura uvezena iz inostranstva. 7

Pošto se ovde radilo o manifestaciji naprednih književnika, francuska štam * Ba, osim naprednih listova, ćutlala jo Sve dok se na dan sajma hije Dokažao ogromni intefes publike. Tek tada su se listovi sa nekoliko šlurih komentara osvrinuli na ovaj dorčnđaj., Koliko je bilo nastojanja đa sc preko ove priredbe ćutke pređe, Vidi se i bo tome što radio nije preneo govor pretsednika „republike Vensana Oriola, koji je bio stenografisam i snimljen ma ploči, iako je to sam Vehsan Oriol dozvolio. ; 7