Književne novine

1 POVEĆANJEKVALIETA KNJIŽEVNO-UMETNIČKIH DELA,

ei caye Ga

~Blih „godina,.. Takvo „odugcvlačcnj.

i .. J i

i y- / 21% , ı |

JEJNCI 3 Oe „3 OI | | - PBNm# YABIZMU — BLOBODa fARODUI

}

BROJ 1 GODINA IT

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUG

Adresa uredništ li .b 1 vai admijistracije: | je LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

Francuska 7 — lefon:)8-098

BBOGRAD, UTORAK,

4 TANUARA 1949

7% TEORHSKO UDEANJE KULTURNIH KADROVA

Godina 1948, godina najvećih napo- bedonosno završitihašu teku borbu

ra u ostvarivanju zadataka Petogodi-, jeg ı. socijalizma u. mašoj zemlji, presudna po stvaranju. materijalnih uslova za dalje ostvariva– nje Plana, završena je velikim Tadpobedama nas trudbenika u svima Oblasti, ibored nepredviđenih teškoća nastalih usled neshvakljive kampanje protiv naše zemlje koju vode neki rukovodioci zemalja socijalizma i narodne demokratije, i uza sve naše greške i Slabosti na koje neprekidno ukazuju naši mukovodioci, pomažući nam da ih nadvladamo. Predviđen m teškoćama pridružile su se potpuno nepredviđene, a ipak su u ovoj godini postignuti rezultati koji često premašuju planski predviđene norme — koje su i bez veteškoćama šsmane nerealnim. O velikim pobedama i o mnogim našim

šnjeg plana izgradnje

mim i stvaralačkim

ze s nepredviđenim žrane s raznih strana

slabostima govorili su naši rukovodioci povodom pretresanja i izglasavanja Opštedržavnog budžeta za 1949 godinu na zasedanju Narodme skupštine uoči nove godine. Postignuti regultati ispunjavaju ponosom svakog radnog građanina nove Jugoslavije, koji kroz Narodni front učestvuje u preobražaju naše zemlje, otkrivanje grešaka, propusta i slabosti povećava svest i budnosi pri ispunjavanju daljih zadataka, a perspektive su jasne i svetle, jer je dokazana nejscrpna i nesalomljiva stvaralačka volja naših radnih masa pod rukovodstvom monolitne Komunističke partije sa rukovodstvom koje užva najveće poverenje i ljubav naroda.

Drug Tito je u svom ekspozeu istakao značaj toga d. je Opštedržavni budžet za 1949 godinu donesen na vreme, uoči početka nove planske godine. »Ove godine mi prvi put donosimo naš budžet tačno na vrijeme, ne odlažući njegovo donošenje za nekoliko mjeseci, kao što je to bio slučaj pro"SB. e_“SR. za

donošenjem. budžeta povlačil sobom čitav miz Šteinih posljedi:

našu privredu, a naxočito u vezi 5 )

gućiće nam da izvršimo na vrijeme i planiranj za iduću, 1949 godinu. Sve to pretstavlja za nas veliki uspjeh, koMi pokazuje da smo mi već, uglavnom, savladali osnovne teškoće u piaDSkKOJ privredi, iJ., da smo uspjeli u CSnoVii O” vladati načinom planske socijalističke izgradnje«. Drug Tito je istakao da predlog Opštedržavnog budžeta za 1949 godinu jasno ilustrira brzi porast naše ekonomske snage,

Novi budžet, koji se zasniva na dosadašnjim postignućima a određuje finansiska sredstva za noVa postignuća u socijalističkoj izgradnji privrede, u podizanju Životnog standarda radnih ljudi i u razvijanju naše kulture, pokazuje i porast narodnog dohotka. Drug Kidrič kaže: »Kao što je poznato, visina budžeta je funkcionalno zavisna od visine narodnog dohotka. Ovo pogotovo važi za zemlju koja izgrađuje socijalizam, u Rkojoj osnovna sredstva za proizvodnju obuhvata 5Ocijalistički sektor i u kojoj budžet zaista već pretstavlja opštenarodni žfinansiski plan«.

Drug "Tito, koji je u svom ekspozeu ulcazao ma greške i slabosti u svim Oblastima našeg života i istakao kao jednu od osnovnih dužnosti brigu o liudima, i poboljšanje života trudbenika, rekao je: »Ako pogledamo strukturu našeg zakonskog prijedloga budžeta za 1949 godinu, saveznog i Tepubličkih, vidimo da je taj budžet Veći od prošlogodišnjeg za preko 37 milijardi dinara, da je ove godine određeno za investicije u konist društvenog standarda u republičkim i saveZnom budžetu 26 milijardi i 205 miliona dinara, dok je prošle godine u tu svrhu bilo određeno nešto preko 13 milijardi dinara; za prosvjetu i kulturu OVe godine je određeno 8.625,809.000 dinara, što znači oko 2 milijarde dinara više nego 1948 godine; za socijalno staranje i zdravlje ove godine je predviđeno 22.305.338.000 dinara, dakle preko 4 milijarđe više mego prošle godine. Evo, već same te cifre najbolje po kazuju kuda mi idemo, pokazuju da mi idemo u socijalizam. Cifra od 5l milijarde i 195 miliona dinara Za investicije za kapitalnu izgradnju, tj. za

· ostvarenje našeg Petogodišnjeg plana,

takođe jasno obilježava maš socijalistički put. Sve to govori da su napori maših radnih ljudi prošle godine krunisani velikim uspjehom«.

'Po su sume koje država određuje za izvršenje zadataka u trećoj godini Petogodišnjeg plana. A ono što še ne može jzraziti u sumama io su stvaralačka volja i radni elan naših trudbenika, koji ostvaruju sve uslove da naša privreda postane mapredna, da se za bolji život naših wadnih masa iskoTiste sva bogalstva maše zemlje koja dosad nisu bila iskorišćena ili su ih doskora iskorišćavahi inostrani kapitalisti, da se obezbedi materijalna baza za visok životni standard trudbenika i za puni rascvat naše kulture. Garan=tija toga da ćemao savladati sve teš-

. koće, koliko god.'velike one bile, i po-

a niranjem, Donošenje našeg Opštedr= žavnog budžeta u pravo vrijeme omo-

e. ; 63 AN) j ui a ; a oi ; : NIVO vos (VI LA ayr,WihOsR 0, i

za ostvarenje socijlizma u našoj zemilji, jeste »jedinstD i visdka svijest . naših radnih građaB i jednstvo naše Komunističke paklije« (Tito),

| Rezultati svake ape oslvarivanja Petogodišnjeg plana?ojačavkju materijalnu, osnovu za ricvat niše kulture. No isto tako su z ostvarivanje zadataka u oblasti priede, administracije, rekonstrukcije la, trgovine itd. neophodni rezultati | prosvetno-kulburnoj oblasti. Potrebo je što više uzllizati kadrove, O | sve nove i noye visokoobrazovane jtručne kadrove |posobne da savlađujusve teškoće, porebno je povečavali Mlhnno naših jadnih građana, uzdišti kulturni nilo našeg društva, Te livari su neraz\vojne, A tome dopMose ne samo kole, kojih iz godine ı godinu imamo bvih, i stručni vaspihči, nego i na\nici, književnici, uminici koji 8VOjm radom ut.ču na sWst radnih ljuG& pomažu stručnim kadrovima u šolama od najnižih dohajviših, Knjižvnici i umetnici, da, ći umetnički jrku istinitu sliku našg društvenog peobražaja i izražavajići Ono nOVO unašem društvu, ono herojsko i Veiko u njemu, ukazujući unapred tunačenjem razvojnih temlencija i mogičnosti našeg društva, velikoj rneri u{ču na formiranje mohlno-političke i tetske svesti našihradnih ljudi, okrivaju im njihov herojski lik i njihiye stvaralačke potendje, daju im pdsticaj i primer ako ušeju da daju isinite likove i bitne pjave u našen socijalističkom preobražaju, ne izbgavajući da u pravilnoj razmeri prikau i greške i nedostale — borbu olje staroga i novogaju društvu i u )ojedincima, Visokokvalitetnim delina iz naše narodne revblucije, iz Oslobodilačke borbe i izgradnje socijaizma, naši književnici i umetnici utiču ina stvaranje onih Wadrova za škole, tije je pitanje drug Tito postavio kao važno, a naročito, 4 0retski pramb književnom Hkeitikom i esSejisliki znatno doprinese nastavi književnosti i umetnosti u našim školama, čijenedostatke kao i nedostatke raza OM idžbenika ističu svi naši rukovose da u bi 4 : On ne mogu da se * i 1 no e, že d se stara HrI BEO ZOO po Pa knjiživnih i umetničkih ded\a i oštva ji renja\odlučuje kvalitet, a ne kvantitet, i \aže jedino ona dela u kojima je

autor uspeo da značajan sadržaj da u

relativno savišenom obliku, Može da. postojii veci kvantitet, a da on ne va-

zi ako\nije postignut kvalitec, za koji. su potrbbni i talenat, i teoretska svest, i vaadahje zanatom, i naporam rad — · a pre švega sposobnost da se ade-

kvantno izrazi ono što je u društvenom životu bitno, što je kao bitno ızvade-

no iz Siene društvene stvarnosti čije pojave \rena poznavati, Norma u knjiiževnosti i umetnosti —, to je kvalitet, a visoki kvalitet pojedinih ostva-– renja utiče na razvoj čitavog književnog i umetničkoB života, na čitavo . društvo., '

Za ovć tri godine U novoj narodnoj državi dobili smo U oblasti književnosti i drugih umetnosti ostvarenja kojih. nemamo razloga da se stidimo. I u protekloj godini bilo je značajnih knji ževnih i umetničkih dela i ostvarenja u svim tim oblastima. No ne možemo biti zadovoljni, jer upravo 0 nekim od najbithijih pojava i momenata naše nove Gruštvene stvarnosti još nemamo većih dela — još je u neznatnoj meri ikražen. naš Socijalistlčki razvoj sa svim svojim dramatičnim momentima problemima, sa 8 im novim odnosima i likovima, sa reobra– žajem psihologije ljudi koji menjaju zemlju i žvot, sa lepotom napornog stvaralačkog rada. JOŠ uvek jt umetničkom ruhom jedva dotaknut elan u izgradnji 50cijalizma, rast naše industrije u kojoj radnici i stručnjaci biju bitku za plan, proces preobražaja sela, To su ludaci teški za obrađivanje, jer sU pojave nove a pr ene na-

le, a kritenj prema i ničkog dela i realizmu prikaza dosta visok i treba da bude Visok. No koliko god ti zadaci ne bili laki, upravo to su glavni zadaci naših savremenih književnika i umetnika. |

Ako se naštanak novih ] dela s novom tematikom i socijalističkom idejnošću ne može određivati. planski i normativno, može se i treba planski raditi na pripremanju takvih dela, Država i Partija ostvaruju materijalne i moralne ulove, Stvar je književnika i umetnika da. više i plan ski porade na podizanju teoretskog nivoa naših kadrova Uu toj oblasti, da porade na povećavanju profesionalnog znanja širiva~

kvalitetnih

i radnih navika, na pro nju kulturnih Yidika, na upozna anju pojava naše žive društvene stvarnosti u svoj njioVoj konkretnosti i složemosti. Bez Slalnog rada na Bodinivoa i upoznavanju pojava koje trdba prikazati, kakb iz visine opšteg pregleda našeg društva tako iz blizme heposrednog doživjjavanja pojedinih pojava, bez savlađivanja M majstorstva i (E Njch M

zanju OOOPAOE

„ki kadrovi i toliko vremena

| ravmopravnosti naših naroda,

ar Gaza

brižljivog rad# na delu — teško na-

staju visokokvalitetna umefnička de- · la. Dobra je stvar da književnici od-

laze u pojedina mesta i na poprišta

izgradnje da čitaju svoja dela — uko=-

liko ih te književne priredbe i puto-

vanja ne ometaju u književnom radu

za koji većinom otimaju vreme. No

mnogo je bolje i važnije ako književ-

nici odlaze na poprišta izgradnje i u

sela ne da pročitaju svoje radove i

vrate se utrošivši vreme a ne videvši

ništa naročito, nego da sami nešto vi-

de i dožive, kako bi im ti utisci po-' služili za stvaralačku obradu.

Drug Tito je u svom eskpozeu pomenuo jednu oblast koja je tesno povezana s planom Uu industriji, a upućena je ma književnost. To je film. »Naša mlada filmska industrija ima pred sobom velike zadaće i mora nastojati da čim prije savlada postojeće slabosti, naročito što se tiče stručnih kadrova i umjetnika«, kaže drug 'Tito pošto te osvrnuo na naše uspehe u filmskoj proizvodnji. Reč je ne samo o rediteljima, glumcima, muzičarima, scenografima i tebničkim s'ručnjacima, nego i o piscima scenarija, jer bez dobrog književnog scenarija nema dobrog filma. Kapacitet naše filmske industrije već je znatan, i on jako raste, No proizvodnja filmova zavisi od toga na kakve će se. scenarije primeniti tolika materijalna sredstva, tolikoliko treba za izradu jednog filma, koji kasnije gledaju stotine hiljada ljudi. U ovoj oblasti direktno še postavlja pitanje Kkvantiteta kvalitetnih književnih dela — scenarija. ,

Drug Rodoljub .·Colaković, ministar za nauku i kulturu, osvrnuo se u svom skupštinskom govoru povodom budžeta na niz pitanja iz oblasti naše prosvete i kulture. Osvrnuvši se na uspehe u našem školstvu, oh je istakao značaj kadrova, programa i udžbenika u nastavi. Na kraju svoga govora dotakao se jednog pitanja koje je od naročite: važnosti za književnike, Nadovezujući na reči druga Đilasa koji je u svom govoru prilikom pretresa saveznog budžeta za 1948 godinu istakao značaj novog jugoslovenskog patriotizma i ukazao na nedovoljan rad na njegovom razvijanju, drug Čolaković je insistirao na tome pitanju. „Karakterišući novi jugoslovenski patriotizam, koji je zasnovan na zajedmičkoj borbi za novu otadžbinu i na drug 'Čclaković je naglasio da »razvijati takav patriotizam nemoguće je bez postojanih, čvrstih veza, bez bratske saradnje i pomoći na naučnom i kulturnom polju«. I on konstatuje da takve saradnje nema u dcvoljnoj meri, da čak ima težnje za začaurivanjem lu

svojoj republici, On ukazuje na to da su naši književni časopisi prilično ogra

n čoni na saradnju iz jedne republike

i da se ta jednostranost vidi i u dru-

gim oblastima umeinosti, i analizira” razloge te začaurenosti, 'kritikujući strah od umanjenja prava pojedine”

nacije da samostalno izgrađuje svoju ~

macionalnu kulturu i razotkrivajući uticaj silno-buržoaskih elemenata. »Niko ne misli da guši stvaralačku inicijativu koja potiče odozdo, iz repu-. blika, niko ne misli da 'multurni život nacija Jugoslavije treba da se razvija po nekom kalupu, niko ne misli da kljaštri ono osobeno u nacionalnoj

Iz mape »Za slobodu« Di. | i Ž naroda,

i u drugim listovima,

A. Kuna, posvećene borbi španslog Be ograd 1938, |

kulturi pojedinih naših naroda. Ono za čim težimo jeste više uzajamnog upoznavanja, više jedinstvenosti svih naših radnika nauke i kulture u teškoj upornoj borbi na ideološkom frontu, više zajednički izrađenih i složno sprovođenih planova za kulturno podiza= nje narodnih masa, za klesanje novog, socijalističkog lika našeg čovjeka koji se stvara kroz borb.i za izgradnju socijalizma u ovoj velikoj bici za bolji i srećniji život naših trudbenika koja ·se, pod rukovodstvom maše Partije i druga Tita, pobjedo” 5no vodi u našoj zajedničkoj otadžbini«, završio je drug Čolaković svoj goOVoOT.

U tom ostajanju nekih naših kulturnih radnika u užim republičkim okvirima ima i uskog prakticizma (zadovoljavanje republičkih potreba u prvom redu), no pri tome se. gube širi vidici i osiromašuje.U novoj Jugoslaviji potpuno su ostvareni uslovi za razvoj svake nacionalne kulture, rođena je i raste jedna nova, makedonska, prvi put u istoriji. No ne samo što je razvoj pojedinih nacionalnih kultura omogućen tek pobedom zajedničke borbe svih naroda Jugoslavije, nego nijedna od tih kultura ne bi mogla da se razvija bez povezanosti's opštejugoslovenskom kulturom koja se formira u duhu socijalizma, i nijedna bitna pojava i ni jedam bitni problem ne može se izraziti bez tog pogleda na celinu, na izgradnju socijalizma u Jugoslaviji. Zađatak je naših književnih časopisa i udruženja da više porade na učvršćivanju saradnje, na produbljivanju novog jugoslovenskog patriotizma, koji je prožet đuhom gocijalizma i internacionalizma na proširivanju vidika u jugoslovenskim razmerima,. koji obogaćuju svaki od književnosti pojedinih naših naroda,

J. PP.

o __-__--__ __— -— – _–-- —-- ACA

ISPRAVKA

U odgovoru jugoslovenskih književnika sovjetskim kn jiževnicima PF. Glatkovu, N. Tihonovu i drugima koji je 98 decembra objavljen u »Književnim novinama« i koji su preneli ostali listovi, štamparskom greškom izostavljen je potpis Radovana Zogovića.

POVODOM ODGOVORA JUGOSLOVENSKMIH KNJIŽEVNIKA SOVJETSKIM KNJIŽEVNICIMA FP. GLATKOVU, N. TIHONOVU I DRUGIMA

Po izlasku »Odgovora jugosloven= skih književnika sovjetskim književnisima F, Glatkovu, N. Tihonovu i drugima+ u prošlom broju našeg lista a 1 javio se veći broj književnika koji su izrazili ža:jeaja što i njima Odgovor nije pred_ ložen za potpis, i izrazili svoju solidarnost s odgovorom, Pošto književnicikomunisti koji su dali inicijativu za

odgovor i sarađivali na tekstu nisu

išli za tim da broj potpi PB um d potpisa bude što veči, tekst odgovora nije predlagan

| svima članovima Saveza književnika

Jugoslavije, Među književnicima, č

x Kea NSA V ma, članovima Saveza, koji su se soliđarisali s odgovorom i izrazili želju da se to objavi, nalazi se i Isidora Sekulić,

OSLAVIJE

UTORKOM

O PITANJIMA NAŠEG DOKUMENTARNOG FILMA

Osnovno u zadacima koji su postavljeni pred trudbenike našeg dokumentarnog filma bilo je prikazivanje istine o našim narodima koji sa neviđenim zalaganjem i požrtvovanjem vode borbu za bolji i čoveka dostojniji život, menjajući gotovo na očigled lik naše zemlje, pri čemu se i sami menja ju i uzdižu. Ispunjavajući takve zadatke, naš dokumentarni film je prošao kroz nekoliko faza, on se usavIšavao i usavnšava se kroz borbu sa raznim nepyYavilnostima i slabostima koje su se ispoljile i još uvek se ispoljavaju, kako pri izboru tema, tako i u procesu odabiranja materijala za tu temu, pa najzad i pri formalnoj obradi toga materijala. Ovde bismo izneli neka zapažanja u vezi sa procesom odabiranja materijala za temu koja je već određena.

Dokumentarni film obično prikažuje, pored jednog centralnog događaja ili pojave (koji su tematska osnova filma), i više sporednih događaja ili pojava, Svaki od njih pretstavlja po jedan filmski dokumenat. Dokumentarni film ih ne ređa prosto, kao filmska hronika, sa ciljem da nešto jednostavno konstatuje. U dokumentarnom filmu oni se prikazuju kroz složenu uzajamnu vezu, kao niz dokumenata, tj. fakata, koji treba da dokažu što je mogućno ubedljivije jednu određenu istinu. To praktično znači da će autor dokumentarnog filma, pri obradi jedne sadržine, izabrati iz naše stvarnosti, bogate velikim događajima

i ljudima, one elemente koji će je najpotpunije tumačiti, Uspeh „dokumentarnog filma u mnogome je zavisan

od procesa odabiranja činjenica, od izbora onoga što je bitno, najbitnije, najpotpunije.

Ovo se ne odnosi samo na scenariski izbor elemenata, — proces odabiranja nastavlja se i kada raspolažemo sa već snimljenim materijalom. Osim toga filmskim kadrovima-dokumentima mora se naći pravo mesto i tačno odrediti njihov odnos sa ostalim ka drovima (slikama), da bi dobili svoj puni smisao, jer svaki filmski dokumenat, koji za razvijanje izvesne ide=je pretstavlja jedan fakat, ima svoju specifičnu vrednost.

Postoje kadrovi koji imaju šsamostalnu vrednost, koji sami po sebi nešto znače, nešto govore: trkač X prošao je prvi kroz cilj. Taj kadar pretstavlja i bez ikakvog tumačenja jedan dovoljno određen fakat. Međutim kadar koji prikazuje masu radnika okupljenih prilikom puštanja u pogon jedne mašine, iako izgleda da ima apsolutnu vrednost kao kadar sa izvesnom sadržinom, može tu vrednost da promeni. Ako su ispred njega kađrovi koji krikazuju iste radnike na radu, u borbi za ostvarenje zadataka, ako se vidi neki izvanredan podvig tih radnika, onda naš kadar neće prikazivati samo masu radnika oko jedne mašine koja se pušta u pogon, već radnikeborce, junake rada, koji su savladali teškoče, ostvarili plan i sađa puštaju u pogon mašinu koju su izvojevali. Sam kadar koji prikazuje radnike oko mašine ima relativnu, uslovljenu vrednost. Njegov puni sadržaj definisaće se tek pošto ga na određeni način umontiramo u niz drugih kadrova.

Postoje kadrovi koji takođe imaju vrednost fakata, ali su još više uslovljeni drugim faktima neso kadar iz prethodnog primera. Slika, na primeT, pokazuje jeđan dugačak, moderan

. drum, Pred nama je besumnje filmski dokumenat. Ali gde se drum nalazi, ko ga je napravio, za kakve svrhe, pod

| hakvim uslovima, — šta konkretno znači taj drum (ili drugim rečima, kakva je vrednost toga kadra kao fak-

| ta), moći će da se određi tek kroz od-

nos sa većim brojem drugih fakata drugih istina. »Eakate po ba MalkOg, »nije gotov | i O OR. DOBRO ORO 0 Više delimično utvrđenih istina k. sadrže izvesni kadrovi, mogu da 2. ; jednu potpuniju istinu, ako se kadrovi pravilno odaberu i pravilno reši njihov uzajamni odnos, :

Stojimo sada pred novim proble= mom: ako pomoću izvesnog broja činjenica možemo da osvetlimo jednu određenu, važnu istinu, onda koje iz toga broja činjenica da uzmemo u obzir da bismo to postigli? Jasno je da nećemo ići linijom formalističke obrade, ma kakve efekte ona obećavala. Kadrove takođe nećemo birati ni sa gledišta bilo kakve tehničke, na Pr. montažne funkcionalnosti. Iskustvo je pokazalo da treba uzeti one kadrovečinjenice koji u sebi već nose karakter glavne ideje. Potrebno je na primer, izvršiti izbor mnajsadržajnijih elemenata iz materijala koji je već snimljen, za temu: »prosveta u novoj Jugoslaviji«. U obzir će doći samo ona slika iz koje se vide, makar i delimično, bilo novi odnosi, recimo, u našim školama, opštenarodni karakter prosvete ili masovnost stanovništva obuhvaćenog prosvetnim merama, — a slika sama po sebi omogućava da se stvori jedna određena pretstava o prosveti u našoj zemlji danas i sama od sebe sugerira onakav zaključak, ka~ najviše odgovara osnovnoj iđeji

Tebor materijala ima veze 5a jednim problemom na koji su naši dokumen= taristi često nailazili, Naime, dešava se ” da autor raščlanjuje jednu činjenicu (koja je samo jeđan elemenat u filmu), na njene posebne elemente, bilo

NA ONI

dy OV ONA 190, MMA Ma i»

zbog toga što su fotogenični, zato što raščlanjavanje omogućuje izvestan montažni kontinuitet, ili što, najčešće, autor ne ume da odredi vrednost jednog elementa. u sklopu čitavog filma. Tako, na primer, film treba da prikaže život fabričkih radnika ili rudara, uslove pod kojima oni rade, kulturno-prosvetnu delatnost kod njih itd. Autor je došao, recimo, do obrađe kulturmo-prosvetnog rada i, — umesto da sa nekoliko kadrova osvetli i taj elemenat u izlaganju istine da radnici u našoj zemlji imaju sve uslove za rad i kulturno uzdizanje, — autor raščlanjuje i analizira taj rad, pokazujući tako čitav proces kojim se on odvija. Pretpostavimo da tekst govori OVO: »... kulturno-prosvetna delatnost u toj fabrici je živa i njoj se poklanja velika pažnja... Radnici imaju svoju biblioteku, čitaonicu, svoje pozorište...« Vizuelni deo,koji bi mogao da bude otprilike ovakav: jedan do dva kadra biblioteke, jedan kadar cele čitaonice i jedan kadar sa radnicima koji čitaju, pozorišna dvorana itd., rešavan je na ovaj način: kadar biblioteke, kadar grupe radnika oko bibliote= kara, kadar razgovora, klimanja glavom, ruke koja traži knjigu po polici, kadar ruke koja uzima knjigu, radnika koji je dobija, koji odlazi, seda za sto u čitaonici, otvara knjigu, zadubljuje se u čitanje... 'Uxwmesto jedne činjenice, mi dobijamo jedan proces, koji istina, sadrži u sebi tu činjenicu, ali joj svojom opsežnošću oduzima mneposrednost. Dokumentarnom filmu je strano takvo prikazivanje stvari; tako nepravilno gledanje na izbor materijala najčešće je glavni uzrok razvučenosti naših dokumentar– nih filmova, njihove nesrazmerno velike metraže prema temama koje obrađuje. Međutim, nekiput je zbilja potrebno prikazati ne samo to, đa se na jednom određenom mestu radi, već i kako se radi, — potrebno je prikazati jedan radni proces. U takvim slučajevima on ima vrednost činjenice koja, zajedno sa ostalim činjenicama, treba da afirmiše jednu visoku istinu. Ako na Dprimer prikažemo jedan od procesa izgradnje nekog objekta u zaostalom kraju, gde se ljudi dovijaju na razne načine i ulažu izuzetne napoTe da bi postigli svoj cilj, onda taj proces nije važan kao proces jednog rada, već kao tumač radnog oduševljenja tih ljudi, njihove upornosti, političke 8Vesti, osećanja za kolektivnost itd.

Takav deo u filmu pretstavlja, s druge strane, jednu filmsku radnju.

Prikazivanje radnje u dokumentarnom filmu, (ukoliko je ima), tretira se prema postojećim načelima koja važe za film uopšte, pri čemu izuzetnu važnost ima montažni kontinuitet. On omogućava da se kroz pokrete u slikama i opštim odnosom samih slika jasno prikaže tok radnje. Međutim, takvi elementi su retki u dokumentar– nom filmu. Izuzev Uu slučaju kada se prikazuju procesi koje smo pomenu!l!, ovaj metod može da pomogne ili je čak i neophodan onda, kada treba da se naglasi karakteristika kakvog terena ili kakve građevine. Moglo bi se, dakle, reći da je pravilo da se dokumentarni film razvija na taj način, što je jednoj istini podređen izvestan broj najsadržajnijih činjenica, čiji je uzajamni odnos dijalektički rešen i tumačen najsadržajnijim komentarom. Svi elementi, prema tome, imaju vrednost činjenica i organizuju se kao celina na principu diskontinuirane montaže.

U nekim našim dokumentarnim filmovima ispoljila se tendencija ka jednom naročitom stilizatorstvu. U nedostatku filmskih dokumenata koji bi prikazali neki događaj iz istorije, au tori su pribegavali inscenacijama, koje simbolički pretstavljaju taj događaj. Na primer, dolazak Turaka na

Balkan prikazan je kadrom u kome se

vidi turska zastava koja se vetru, rušilački bes okupatorskih kaznenih ekspedicija u našoj zemlji prikazan je slikama dima koji 5e kovitla ili slikama upaljenih kuča po io:

se vidi da su to slike Oe (tj. iz mekog stranog ŽU

Te slike nisu delovale kao dokumen" ti, njih u filmu nismo doživeli kao pretstave jedne stvarnosti. One ostavljaju utisak simbola, koji je jači, ukoliko je drugi materijal stvarno dokumentaran. Zato su takve sim boličke konstrukcije u većini slučajeva štetno delovale na realističnost filma kao celine. Neki trudbenici našeg dokumentarnog filma našli su za takve momente bolja rešenja. Oni su, da ostanemo pri istim poimerima, E tursku najezdu prikazali vešto iž . branim elementima koji se danas mogu snimiti, kao što su ostaci turskih građevina ili spomenika, oružja, službenih akata, gravira i sl. a

doskoro zadržale u našoj Gleđalac na taj način nije dilemu oko toga da li je samo simbolička petstava tentičan materijal, dok strane, tako izabran materija mnogo direktnije ngocijacije., doprinosi i gledaočeva aaa: KK e u takvim slučajevima mob | eventualno gledaočevo znanje O ja se je. i

(Nastavak na drugoj strani)

eee.