Književne novine

Me a NO aje

May goa 3 E uje „Tpotaj va

PORN TON Fi a Ae WM 2 OP OV MOST Sa PRRPOI VUNE „1

LO ga aa 2 b Ca dica {a aac, OM OANUMB a 0005". 4 NBA i i i

Ot Rai

J i

BTRANA » —

KNJIŽEVNE NOVINE

—

~ Taa a [0

IR;

* O OR O O O O O O O a ie a mima

U Moskvi je od 15 do 20 decembra 1948 godine zasedao XII plenum Uprave Saveza sovjetskih pisaca SSSR. Plenum je bio posvećen pitanjima raz– vitka jermenske, letonske i kazahstanskte sovjetske književnosti, kao i sovjetske dramske i filmske književmosti posle poznate odluke CK. SKP(b) o časopisima »Zvezđa« i »Lenjingrad« i Odluke CK SKP(b) o repertoaru dramskih pozorišta i filmu »Veliki život«. Plenumu, koji je pobudio ogromno interesovanje sovjetske javnosti prisustvovali su književnici svih saveznih republika, umetnički rukovodioci najvećih pozorišta i sovjetski filmski radnici. Među gostima iz inostranstva nalazio se i narodni brazilijanski književnik Žorž Amadu.

Otvarajući prvu sednicu Plenuma,

A. Fadejev dao je reč A. Sirasu, seKkretaru Saveza sovjetskih pisaca Jermenije, koji je održao referat o savremenoj jermenskoj literaturi, _ U svom referatu A. Siras izložio je karakteristike stanja u jermenskoj književnosti i zaustavio se na pitanjima razvitka jermenske sovjetske dramske književnosti. Podrobnoj a nalizi on je podvrgao pozorišni komad G. Borjana »Na visinama«, koji je posvećen podvizima sovjetskih boraca u teškim danima odbrane Kavkaza i koji se već u toku dve sezone 8 uspehom prikazuje na sceni republičkih dramskih teatara. Govorio je takođe i o pozonišnim delima «Devojka iz Araratske doline« i »Srećnici«; OVO poslednje nagrađeno je jednom od na> grada na konkursu za najbolja savre= mena dramska dela. Po mišljeniu referenta, ova dela jermenske kijiževnosti dokazuju da dramska književnost Jermenije beleži izvesne uspehe; ali uza sve fo ona, po rečima A. Sirasa, još uvek ne zadovoljava potrebe gledalaca u Jermenskoj Republici.

Konstantin Simonov, koji je održao Kkoreferat o razvitku jermenske književnosti, istakao je da jermenski književnici i dramski pisci još uvek nisu ostvarili odluke CK. SKP(b). Po njegovom mišljenju, nije slučajno što je A. Siras u svome referatu često navođio iste primere, koji su bili izneseni na prošlom plenumu, pre godinu i po dana, Zato pred književnicima i dramskim piscima Jermenije stoji, po rečima Simonova, zadatak — stvoriti dela od velikog, svesaveznog značaja.

U svom koreferatu Konstantin Simomov se posebno zadržao na pitanju klasičkog nasleđa u jermenskoj sov-

tskoj književnosti i podvrgavao Oo-

oj kritici pojavu nekritičnog prilaŠšenja njenim književnim tradicijama.

| »Jermenska sovjetska književnost rekao je Simonov — nasledila je sva bogatstva jermenske klasične književnosti i tu, naravno, treba spomenuti imena Ovanesa Tumanjana, Ovanesa Joanisijana i „Avetika isakjama.. Preuzimajući njihova dela u nasleđe mi smo dužni da u prvom redu odvojimo iz njih ono što je njima najdragocenije — progresivno, revolucionarno, ono što pretstavlja odjek revolucienarno-demokratskih težnji narodnih masa Jermenije a u isto vreme da trezveno budemo svesni toga da stvaralaštvo tih najvećih pesnika ni izdaJeka ne možemo da u celini preuzme> mo kao za nas prihvatljivu tradiciju, jer su oni — jedni u manjoj, drugi u većoj meri, a naročito u epohi reakcije koja je nastupila posle 1905 godine — đavali veliki danak tadašnjem simbolizmu i đekađansi, Tendencija đa se stvaralaštvo sve trojice tih pesnika izjednači, tendencija đa se oni prikažu kao potpuni istomišljenici — Dpogrešna je tendencija,«

Kao što se videlo iz referata 1. Mujšnijeka, sekretara Saveza sovjetskih pisaca Letonije, u poslednje vreme letonski sovjetski dramski pisci postigli su značajne uspehe, Istaknuti letonski dramski pisac A. Grigulis napisao je tri nova pozorišna komada. Njegova dela, koja su stekla veliku popularnost u republičkim pozorištima, ne samo što safirički razotkrivaju ostatke buržoaskog nacionalizma i reakcionarne kulačke nazore, nego, što je veoma važno, ističu likove savremenih heroja, Prvo pozorišno delo književnice Ane Brođele — komedija »Proleće u selu Rečnom«, posvećeno borbi protiv kulaka, prikazuje proceš nastajanja letonskog kolhoza. Znatno izrazitiji lik narodnog učitelja Ana Brodele stvorila je u svome drugom pozorišnom komadu »Učitelj Straume», u kome se prikazuje prevaspitavanje seoske inteligencije u našim danima. 'Tomad FE. Zalite-a »Ponovno nađena otadžbina« takođe je posvećen savremenoj temi —repatriaciji Bovjet skih građana, Letonaca, koji su še pošle rata našli daleko od svog rodnog kraja, u kencentracionim logorima američke okupacione zone. Komedija A, Upita »Svećice u vreći« živo prikazuje borbu protiv sitnoburžoa= skih tenđencija, koje se još vuku u zaostalim krugovima, Osim toga, A.

· Upit predao je Letonskom teatru dramatizaciju svog romana »Zemlja zelena«. } Pola

Osnovnim nedostatkom „savremene letonske dramske književnosti referent smatra još uvek nedovoljno oštro, često površno prikazivanje likova savremenika -— ljuđi nove sovjetske Letonije, koji ulažu sve svoje sile u iz· gradnju,

Tog problema dotakao se i koreferent A, Surkov, koji je između ostalog ukazao i na izvesne nedostatke drame A. Grigulisa »Glina i porcelan«, Surkov je istakao da je istimski prikazane ljudske karaktere u om. komadu autor stavio u konvencionalne, katkad veštački iskonstruisane Situacije, a životni konflikti rešavaju se na racionalistički, metafizički način.

S. Mukanov, pretšednik Preziđijuma Saveza sovjetskih pisaca · Kazahstana, konstatovao je u svom referatu o kazahstanskoj literaturi, da su rezultati pda dramskih pisaca Kazahštana pot”

mBapO nezadovoljavajući, Kazahstanski

dramski pisci ne mogu da se do dana današnjeg oslobođe neumerene sklonosti ka legendarnim sižeima i događajima daleke prošlosti. Poznati pisci Anezov, Musrepov i drugi nisu napisali ni jedan pozorišni komad od vrednosti koji bi bio posvećen savremenim problemima, Nezrela i umetnički slaba dela kazahstanskih dram=skih pisaca po pravilu se skidaju sa repertoara. Referent ipak smatra da treba izdvojiti relativno uspelu po njegovom mišljenju dramu A. Abiševa »Prijateljstvo i ljubav«.

'Koreferent — B. Gorbatov — izjavio je takođe da je kazahstanska dramska književnost jedno od najzaostalijih poglavlja sovjetske književnosti, To se objašnjava time što se kazahstanski dramski pisci nisu oslobodili tendencije da šematizuju životne procese, kao i pasivnošću u izučavanju i usvajanju tradicija velike ruske književnosti.

Drugog dana Plenuma, 16 decembra, otpočela je diskusija o releratima A, Sirasa, I. Mujžnijeka i S. Mukanova, u kojoj su između ostalih učestvovali M. Ibrahimov (Azerbejdžan), K. Zenski (UM: ava), HB. Kevbabajev (Purkmenija), N. Zolotarjev (Jakutija), M, Anezov (Kazahstan), J. Plandis (Letonija), I. Samjer (Estonija), A. Tokombajev (Kirgizija), A, Timonen (Karelo-Pinska SSR) i Amazaspjan (Armenija).

Trećeg dana Plenuma, 17 decembra, održao je A, Sofronov, sekretar Uprave Saveza sovjetskih pisaca SSSR, referat o razvitku sovjetske dramske književnosti posle odluke CK. SKP(b) »O repertoaru dramskih pozorišta i merama za njegovo poboljšanje«,

Pošto je izneo pregled novih pozorišnih dela, novih tema i junaka savremene sovjetske dramske književnosti, Sofronov se u svom nreferatu osvrnuo na njene nedostatke kao i na probleme pozorišne kritike. Govoreći o zađacima sovjetskih dramskih pisaca Sofronov je rekao: »Mi znamo da naša dramska Književnost još zaostaje za životom — stvarnost je mno= go lepša i punija nego što je prikazana u većini savremenih pozorišnih komada. Mi smo dužni da smelije priđemo prikazivanju na pozornici novih pojava sovjetskog života. Naši dramski pisci moraju da ovladaju prirodom novog dramskog konflikta. Još nisu iščezli neki teoretičari koji u svojim napisima govore da nas, toboše, ne interesuje problem stapanja ličnog: i društvenog, već da nas više uzbuđuje — kako ono lično dolazi u sukob sa društvenim. Uopšte, kažu oni, treba da se piše o ličnom. Da, naravno, o ličnom, samo o ličnom. Ali, nažalost, ti siromašni teoretičari ne

' shvataju jeđno, i to — đa za ogromnu

većinu ljudi naše otadžbine lično postaje i već je postalo — društveno, a društveno — duboko ličnim, Nova prinoda dramskog, konflikta leži u društvenim odnosima i kad se ona pojavi u ličnom, onda ona i tamo nosi društveni karakter, Da bi dramski pisac dobro sagledao te pojave, on ireba da dobro poznaje život i, što je glavno, đa se sam vrlo časno i vrlo igkremo odnosi prema našim ljudima i da ih upoznaje ne iz vagona kurirskog voza, ne iza kapaka svoga stana, već tamo gde više nego igde cveta duša čoveka, njegova šnaga, njegov intelekt — na radu,

Za vreme šovjetške vlasti izrasli su i formirali se potpuno novi karakteni. Mi sad tvrđimo, da temelj drame, komeđije i bilo kojeg dramskog dela treba da bude karakter sovjetskog čo-

veka, Tu i leži osnovna razlika između našeg dramskog pisca i slepih obožavalaca Kanona t. zv. »večnih« zako= na drame. Sada mi već možemo da ka= žemo da su sivorene iradicije sovjetske dramske književnosti. Naša sovjetska dramska književnost — to je partijna dramska književnost, Biti dram-

· ski pisac, graditelj nove sovjetske par-

tijne dramske književnosti — to znači biti truđbenik na državnom polju. Sovjetska dramska književnost, akttivno se upliće u život, visoko podiže novo, napredno. Ona bespoštedno raskrinkava sve što smeta našem pobmdonosnom kretanju ka komunizmu.«

Istog dana započela je po tom referatu diskusija, koja je trajala još i celog sledećeg dana, 18 decembra. U diskusiji, u kojoj je uzeo učešća velilti broj istaknutih sovjetskih dramskih pisaca, opširan govot o š8ovjetskoj dramskoj književnosti održao je i A. Fadejev. On je podvrgao oštroj kritici dzvesne nezdrave pojave, koje su u redovima nekih moskovskih dramskih pisaca i pozorišnih MKritičnra UZele maha u poslednje vreme. Fadejev s tim u vezi na.očiko kridiluje pogrešna mišljenja o sovjetskoj drami koja su u raznim diskusijama iskazali sovjetgki kritičari i pisci Maljugin, Holodov, Borščagovski, Nikolaj Pogodin i Bojadžijev. Govoreći o njihovim jstupima, Padejev kaže, da »pada u oči da se protiv skoro svakog novog dela savremene dramske književnosti vrši ataka pod uglom neke estetske kritike, kritike umetničkih nedostataka. Ali treba samo pažljivo zagledati u tu kritiku pa da postane jasno da je njena paljba uperena ne protiv doista štetnih i najgorih pojava u oblasti dramske književnosti, nego protiv naprednih i najboljih. Na taj način, pođ vidom kritike umetničkih nedostataka baca se u prah ono novo u životu što sa sobom nosi napredna đramska književnost... Naša se dramska književnost stvara u uslovima kađa ništa, apsoluino ništa umetnički kvalitetno ne može da stvori i ne stvara buržoaska umetnost, kađa se doista napredne snage zapadnoevropske i američke dramske književnosti uče kod soviet= ske dramske književnosti, A. kritičari tipa drugova Maljugina i Borščagovskog, umesto đa raskrinkavaju buržoasku ideologiju i metanisanje pređ buržoaskom zapadhom kulturom, isforsirana formalistička dela ili dela u kojima se grubo unakazuje sovjetski život i sovjetski čovek — nastoje da u prvom ređu podrežu noge onim SOV jefskim dramskim piscima koji odražavaju novo u sovjetskom životu«.

Na jutarnjem zaseđanju 19 decembra zamenik ministra kinematografije SSSR, V. Ščerbina održala je referat »Sovjetski filmski &cenario posle Odluke CK SKP(b) od: 4 septembra 1546 godine o filmu »Veliki živol«,

U diskusiii o tom referatu učesivovali su, osim književnika, sovjetski filmski radnici i rećitelji, među kojima i M. Donskoj, S. Gerasimov, M. Čiaureli, L. Armštam, 1. Prijev i drugi.

Opširam govor o zadacima sovjetske filmske umetnosti održao je u diskusiji i ministar kinematografije SSSR, I, Boljšakov.

Poslednjeg dana zageđanja, 20 đecem bra, donete su odluke XII plenuma Uprave Saveza &ovjetskih pisaca. Plenum je potvrdio kooptiranje A. Sofronova za &ekretara Uprave Saveza pigaca SSSR i uvrstio ga u sastav sekretarijata. S ogromnim oduševljenjem učesnici Plenuma uputili su pozdravno pismo drugu J. V. Staljinu.

Odjek knjide »Ljudi kolhoznih polja“

troktoristkinje

Beleške istaknute sovjetske traktoristkinje, heroja socijalističkog rada Paše Angeline »Ljudi kolhoznih polja«, koje su prvo objavljene u časopisu »Oktobar«, a zatim u posebnoj knjizi, izazvale su živo interesovanje po celom Sovjietskom Savezu, Ova knjiga, u kojoj se jarkim bojama opisuje novi život kolhoznog sela, uživa ogromnu populamost kod traktorista, kombajnera, brigadista i članova kolhoznih aktiva Sovjetskog Saveza. Na biljade pisama primila je Paša Angelina od svojih čitalaca iz raznih krajeva SSSR,

Početkom januara 1949 godine Odđeljenje za propaganđu i agitaciju CK KP(b) Ukrajine, zajedno s redakcijama časopisa »Oktobar«, »Literaturnaja gazeta«, i Ukrajinskim književnim izdavačkim preduzećem sazvaće u Sselu Staro-Beševu, rodnom mestu Paše Angeline, u Staljinskoj oblasti, kon ferenciju čitalaca posvećenu điskusiji

Paše KMndeline

o Knjizi »Lvjudi kolhoznih polja«.

Osim traktorista, kolhoznika i agronoma Staro-Beševa, na konferen= ciji će uzeti učešća i istaknuti ljudi kolhozne Ukrajine, kao i moskovski i kijevski pisci i kritičari. Na konferenciju je pozvana velika grupa heroja socijalističkog rada, majstori velikih žetvenih prinosa Mark Ozernoj, Marija Lisenko, Penčo Penčev i drugi, zatim brigadisti traktorskih brigada Šuliga i Gitalov, prvi stahanovci polioprivrede; Marija Demčenko, sadašnji agronom kolhoza i Marima Gnatenko, naučni saradnik jednog kijevskog instituta, kao i inicijatori kolhoznog pokreta u Ukrajini, pretsednik Rkolhoza »Buđoni« Makar Pošmitni i pretsednik kolhoza »Tekovime Oktobra« Pedor Dubkovecki.

Za konferenciju u Starc-Beševu priprema Se izložba knjiga koje su napisali istaknuti ljudi kolhozne Ukrajine, Nove lenjingradsle simfonij e,

kontate

| Povodom nedavnog plenuma Uprave saveza sovjetskih kompozitora, pret

sednik uprave lemjingradskog odelje- .

nja sovjetskih kompozitora, laureat Staljinove nagrađe V. P, SolovjevSjedoj izjavio je da su lenjingradski kompozitori tokom 1948 godine stvOrili niz novih muzičkih dela.. Krajem godine završio je rad na svojoj simfoniji »Praznička uvertira« V. V. Ščer bačov. Od ostalih dela ističu se Treći koncert za klavir i orkestar L. A. Hodža-Binatova i kantata za. isoliste, hor i simfoniski orkestar »Zastava nad seoskim sovjetom« (po istoimenoj poe mi Alekseja Neđogonova) od kompozitora O, S. Čiška. Kompozitor 1. I, Dzeržinski komponovao je poemu za simfoniski orkestar o narodnom junakm Jermaku. Svoj vokalno-simfoniski ciklus »Lenjingrad« sastavio je kompozitor F, A. Rubcov na tekst pesnikinje Olge Bergolje, Od novih ka-

i pesme

mernih dela ističe se koncerina svita za violinu od M. A. Gluha, — Nove pesme Rkomponovali su fokom 1948 godine lenjingradski kompozitori G. N Nosov, M. J. Ferkeliman i V. P. Solovjev-Sjedoj. NOVA DELA ZA MOSKOVSKI TRATAR OPERETE

| Sovjetski pozorišni pisci i kompozitori pripremaju za Moskovski teatar operete nova dela. E. Pomješčikov i V, Tipof zajedno sa I. Dunajevskim pišu operetu o ljudima sovjetskog cirkusa. V. Mas i M. Červinski u zajednici sa J. Miljistinom započeli su rad na opereti iz života Zapadne Ukrajine. V. Vinikov, K. Pin i O. Feljeman pišu operetu o mladim gra-

· đanima Moskve,

i kog narođa' rast. ONlobodiRa POTOR aa OHR od 450 milionn ljudi. Marodna revo

vogodišnjoj pomuci rukovodstvo narodnom TOOL CIJO mn Ta OSS kultunna revolucija sa VO, SO Oa oliuime

značajna za ceo svet upoznaju kako se u 'osobenim prilikama Kine re-

. Jako su ove

ritorija obuhvata sve veći deo na stupila je u novu fazu. U svojoj no revoluciju do kraja. Zajedno 5 Nnč jednu od najstarijih kultura sveta, što je kineska narodna revolucija radnike od velikog je interesa da

m, oslobođena fteaste iz dana u đahn, lidija Kine

u Kini, koja ima osobenostima. POoza naše

reči Mao Ce Tunga izgovorene

j kulture _ šavaju pitanja nove, narodne ta protiv Japana, one Bu za nas 1 danas značaine.

pre Šest i po godina, u uslovima ra

i j je iz uvodne reči ! Izvod koji objavljujemo uzet ag prilikom višenedeljnih sastanaka s najistaknutjjim

koju je pretsednik Komunističke

rž ELI Kine Mao Ce Tung održa ooju 1943 godine,

njiževnicima slobodne Kine u

Drugovi, pozvao sam vas da izmenimo danas naše misli, i da ispitamo problem pravilnog odnosa između pisaca i svih ostalih revolucionarnih radnika. Radi se o pravilnom razvoJu revolucionarne književnosti. Radi še o tome da naši revolucionarni pišci budu korisniji drugim preVolucionarnim radnicima, kako bismo uništili neprijatelje naše zemlje i oslobodili naš narod.

U našoj borbi za oslobođenje kineskog naroda postoje razni frontovi, a među njima kulturni front i borbeni front. Ako želimo da uništimo naše neprijatelje, na prvom mestu moramo se osloniti na naše borce. Mueđutim, to nije dovoljno. Mi moramo takođe imati i vojšku pisaca, jer je i ova vojska isto toliko važna kao i vojska na frontu, jer je to vojska koja jača naše jedinstvo u borbi protiv neprijatelja, Mi moramo da povežemo ove dve vojske u organsko Jedinstvo da bismo

ljaka i vojnika, kao i njihovih ruko-

vodilaca. Ove ljude ·treba upoznati i razumeti. Da bismo ih upoznali i ra-

zumeli, da bismo se srodili sa raznim

partigkim organizacijama, i sa životom ma selu, u fabrici i u vojsci, po-

treban je veoma naporan rad. Naši pi~

sci imaju svoje poslove, prirodno, ali.

njihovo upoznavanje sa različitim lju-

dima i različitim stvarima jeste onaj deo njihovog rada koji je od najveće važnosti. Do sada, naši pisci u tome nisu uspeli, i baš zbog toga oni ne mogu u potpunosti iskoristiti svoje književne sposobnosti. Po neki put oni su sasvim tuđi narođu, Njihov jezik je jezik intelektualaca i oni ne razumeju jezik naroda,

Ako želite da srastete s njim, morate proći kroz

dug i čak bolan period najodlučnijeg učenja, O Ma

MHfeo bih ovđe da vam ispričam nešto iz svoga ličnog iskustva. Bio sam

Jem MHau: Izbori na selu

i ja nekada student, pa sam. primio i , Ssludentske mavike. Izgledalo mi \je tada da su samo intelektualci čisti, a da su radnici, seljaci i vojnici prljavi,

potstakli naš revolucionarni rad. Mi pokušavamo da od književnosti učinimo nerazdvojni deo celolupnog mehanizma revolucije, kako bi zaista postala efikasno oruđe za ujedinjenje našega naroda, oruđe za vaspitavanje naroda i oružje za razbijanje i uništenje neprijatelja.

Da bismo postigli ovaj cilj, moramo rešiti sledeće probleme, odnosmo, moramo biti načisto kakvo je naše stanovište i kakav je naš stav; o čemu ćemo da pišemo i za koga ćemo da pišemo; kako ćemo izvršiti naš zadatak i šta moramo da učinimo da bismo ga izvršili, Naše stanovište i naš stav jesu stanovište i stav radničke klase, naroda i mase, i članovi „Komunističke partije moraju da pišu sa stanovišta Partije, sa stanovišta principa i politike naše Partije.

Sa pitahjem našega stanovišta usko je povezano i pitanje našega odnosa koji treba da zauzmemo prema konkretnim činjenicama, Hvaliti ili razobličavati? Oba su ova stava potrebna i povezana su sa ljudima na koje ćemo ih primeniti. Imaćemo posla sa tri vrste ljudi: sa našim neprijateljima, 6&a našim prijateljima i sa nama samima — odnosno sa proleterijatom i njegovim borcima u prvoj liniji fronta. Što se tiče naših neprijatelja, japanskih fašista i svih „mnmeprijatelja naroda, možemo li mi njih da hvalimo? Naravno nikada, jer su oni najomrznutiji reakcionari, Mogu oni imati nekih dobrih stvari u oblasti tehnike, na primer, mogu imati veoma dobre puške i tehniku, ali puške u njihovim rukama oružje su reakcije. Zadatak naših naoružanih drugova jeste, da otmu puške iz njihovih ruku da bi ih pobedili. Zadatak naše vojske pisaca jeste da pokažu surovost, tiraniju i dvoličnost neprijatelja, da učine nesumnjivo jasnim da su mapori naših neprijatelja osuđeni na propast, i da bodre narod u njegovoj borbi.

Što se tiče naših prijatelja i raznih saveznika, mi nastojimo da se zbližimo 8a njima i da im pomognemo kritikom. Način na koji ćemo izraziti naše prijateljstvo i kritiku odgovaraće konkretnim prilikarha. Moramo ·podupreti njihove napore u borbi protiv zavojevača a kada postignu dobre rezultate u toj borbi mi ćemo ih hvaliti. Ali, ako oni popuste u borbi, moraćemo ih kritikovati; ako neko od njih postane antikomunista, radi protiv naroda, i iz dana u dan postaje sve reakcionarniji, moramo ga kritikovati, moramo se suprotstaviti njegovim delima, Što se pak tiče naroda, njegovog rada i borbe, jasno je, da ćemo ga slaviti, I narod mima svojih nedostataka, i među

. proleterijatom još uvek ima onih koji

nisu uspeli da se oslobode „malograđanštine; i kod seljaka i kod taleg građana postoje još uvek izvesni ostaci nazadne ideologije, a ta nazadna ideologija ih vuče nazad u njihovoj

borbi, Strpljivo i uporno moramo ih'

prevaspitavati, moramo im pomoći da zbace laj teret sa svojih leđa, kako bi pošli napred bržim koracima, Ne smemo im se nikada rugati a kamoli zauzeli neprijateljski stav samo zato što čine greške, Ono što pišemo mora jačati njihovo jedinstvo, ubrzavati njihov napredak, otstranjivati nazadnu ideologiju, a razvijati revoluciju, Dalje, postavlja se pitanje naše buđuće čitalačke publike, pitanje koje se mora posmatrati na jedan način u pograničnoj oblasti i u antijapanskim bazama Severne i Contralne Kine, a na drugi u t. zv. »Slobodnoj Kini« koja Se nalazi pođ okupacijom Kuomintanga, a opet na treći način s obzirom na prilike kakve su postojale u predratnom Šangaju. Čitalačka „publika naših pisaca sastoji se od radnika, se=

Docnije, kada sam počeo da radim kao revolucionar i da živim „među radnicima i seljacima, srodio sam se 8 njima a oni sa mnom, Tađa, i samo fađa, iz korena sam isčupao buržoaska i malograđanska shvatanja koja sam stekao u buržoaskoj školi. Kada sam uporedio nepreporođenog inte= Jekctualca sa radnikom ili sa seljakom, osetio sam da mu svest nije čista i da mu telo nije čisto. Osetio sam da iako ruke radnika i seljaka mogu da budu erne od blata, a njihove noge umazane kravljom balegom, đa su radnik i seljak još uvek čistiji nego oni koji pripađaju buržoaskoj i malograđanskoj klasi,

Mi to zovemo izmenom „osećanja, prelazom iz jedne društveme klase u drugu. Alko oni pisci koji dolaze iz redova inteligencije žele da mase prihvate njihova dela, oni na prvom mestu moraju izmeniti sebe, jer inače nikađa neće moći da napišu nešto što valja i njihova dela će uvek ostati tuđa i nerazumljiva nanodu.

Najzad: problem učenja, mislim time da kažem učenja marksizma-le=njinizma i proučavanje društva. Svako ko smatra da je marlsigtičko-le= njinistički revolucionarni pisac, naročito pisac koji je i član Komunističke partije, mona Sšavladati osnove marksizma-lenjinizma, Istina, pisac mora đa zna više o umetnosti pisanja, Ali marksizam-lenjinizam je nauka koju svaki revolucionar mora da uči, pa ni radnici na književnom polju ne mo> gu biti tu izuzetak. Oni moraju da proučavaju društvo, da proučavaju razne društvene klase, odnose među njima, prilike pod kojima se razvijaju njihova gledišta i psihologiju. Samo ako naši pisci budu imali jasnu sliku po svim ovim pitanjima moći će i naša književnost da dobije svoj bogati saea i da sledi pravilnu političku li-

Mao Ce Tung je potom učestvovao u diskusiji i dao je nekoliko primedaba u kojima je rekao: »Kada raspravljamo neki problem, svoje argumente moramo zasnivati na činjenicama a ne na apstraktnim definicijama. Bio bi to pogrešan metod kada bismo prvo potražili definiciju književnosti i ume{nosti u nekom udžbeniku pa prema toj definiciji formuli> sali našu politiku i ocenili mišljenja iznesena na našem današnjem sastanku. Mi smo marksisti a marksizam nam kaže da nikada ne rasmatramo

XII PLENUM UPRAVE SAVEZA PISACA SSSR | RAZGOVOR MAO CE TUN

S KINESKIM KNJIŽEVNICIM,

da vas narođ razume, i

neko pitanje na OSNn ine definicije, VEĆ nav itivnih činjenica. Samo nalizu takvih činjenica 20 sati pravilnu politiki metode rađa«. Mao osvrnuo na Siluaciju stojala, pa je UDitao:| našeg problema? Po m. JE SUB" rekao je om, BUuština mišljenji sastoji seu tome da „Problema\i rod, i da še učimo hi MO za naza narod«. Zatim je bj Treba raditi na pitanja u Vezi sa na DOjeditikom. i problema | Prvo pitanje ša koj Tung pozabavio bilo SoaOOd Ce koga pišemo. »Među,Pitanje: za i .. Nipiti drugovi« ma, rekao je On, Ima uvek takvi koji misle da revoludna knijžan nost nije za narod, yk eye i za one koji tlače,|oj Nydiyač nost za iarabljivače jona NOV", če. Postoji književm

klasu, i to je feudali stoji književnost je kapitalistička stoji imperijalistič peva slavopojke p još jedna vrsta knji) tura tajna: policija, | že da IRI ia ma ali, ako je e Tag . je uvrstiti u jedm OBOHUMMH n ju kategorija. Našalževnost mo biti potpuno drul n mora da bu? knj Ko sačinjava na set procenata naš činjavaju radnici, lograđani. Zbog to falačkom publikom mestu da računam) sačinjavaju \vođeću Na drugom mesfu! niji i mnajrešen nicima; na treč radnici, seljaci, i nove Četvrte snage marođa · snaga; Da Čel srednja klasa, t sa kojom mož đugo. Ove četiri ljaju većinu narod blici, tako da njavaju narod, da se prijatelj cima feudalne i potpomažu naču b protiv Japana= ca, Ali, naša knji)st nije za njih, i oni ne ceme knnost za čiroke narodne mase, Mi ni u kom hh ne 8memo da pođipnemo nižujdnju klasu na prvo mesto, a (nvimo Yvadnike, seljake i vojnikeHrugo. Po ovom „pitanju mnogi Mdrugovi nemaju pravilno shvatan kva vršta ljudi frekba da” bi Jajihovu čitalačike publiku, Vrlo ) od naših drugova, posvećuje yremena prouča> vanju intelektuMi analizi njihove psihologije, njih} opisivanju i o“ pravđanju n pdostataka, Kada bi ovakvo pwpnje i opisivanje bilo dato Mhovišta proleterske klase, ondWo bilo pravilno.

Ali, ono nije da toga stanovišta.

i MW našim savez\lu su naoružani ) Osme armije

arađujemo još uđi pretstavineskoj Repu eči da oni sačis oga trebalo bi onim pripadni« e klase koji

Oni pišu sa gl miže i wrednje klase i kroz sy0ja igražavaju samozadovoljenji če srednje kla.

se. Nedostaje hodir sa madnici» ma, šeljacima |Hcima, imaju ma“ lo razumevanje"jih, retko ih pro= učavaju i imajP1o prijatelja među njima. A kih i opisuju, dbično se dobija ijkao da su to pri" padnici nižih e srednje klase u radničkom odeVi drugovi još uvek sede „yaljeni svojom zađ., njicom na majHanskoj strani, ili, da se izrazim U dubini duše o“ vih drugova jek vlađa carstvo malograđanš avi drugovi nisu pravilno i jedi za svagda rešili pitanje za oj u ljudi pišu. Ako stvarno želmo rešimo to pitanje, njegovo rešayvi će trajati najmanje osam dol godina, Bez obzira koliko će grajati, mi moramo da se bacim0| taj problem svim sredstvima aj raspolažemo, Naši il sebi u zadatak đa

pisci monaju 8 se Kroz proo08 ljavanja sa radni,

cima, sgeljacim vojnicima, kroz proces učenja” 'ksizma–-lenjinizma, proučavanja | a, postepeno 8ro-

eljacima i vojnici“ o moći đa sštvoria će stvarno ko.

ristiti, radni seljacima i vojni-

cima. eđećem broju)

| od" O 26%; Tr