Književne novine

STRANA 4

| ___NOVA SLOVENAČKA DRAMA TEMOM IZ SELJAČKOG ŽIVOTA.

| - SA

ST Mariborsko pozorište je 12 marta dalo premijeru Ingoličeve drame u tri čina »Likof«. O Likof« znači svečanost koju neka radna zajednica priređuje . prilikom završetka nekog rada; u ovom :Blučaju to je proslava završetka berbe u vinograđima). Ingolič se posle dramskog pokušaja ·»Krapi« ponovo vratio radu na drami, ali sada ne više malograđanske kome· dije, već savremene drame sa predmetom iz seljačkog života. Izabrao je "vrlo aktuelan predmet, koji u isto vre·' me. pruža mnogo mogućnosti za dra·matičnu obradu: osnivanje i početak rada vinogradarske zadruge, kao i borbu protiv eksploatatorskih elemenata, koji se uvlače u zadrugu i poku„Šavaju čak da preuzmu njeno voćs{vo. — Oko tog motiva on je mogao dati ceo red tipičnih motiva slovenačkog sela u vreme kad se na selu počinje vršiti konačna klasna diferencijacija i kad se i među onima koji su po svom socijalnom položaju nužno najprogrešivniji elemenat počinju lomiti sve naslage nekadašnjeg načina shvatanja. — U Ingoličevoj drami se onda postavljaju dva problema: borba protiv štetnih elemenata i borba sa starim društvenim predrasudama i psihološkim preprekama kod onih seljaka, koji su u suštini pozitivno usmereni, : PFabula je ova: Na Rodnom Vrhu (negde u Halozama), gde je narodna vlast agrarnom reformom razdelila 'vinogradarima velike manastirske vinograde osniva se vinogradarska za„druga, Bivši upravitelj — koji je nekada služio kod kaluđera. a za vreme rata kod Nemaca, pa pred sam kraj rata sračunato počeo potpomagati Narodno-oslobodilačku borbu dugo vremena je radio protiv osnivanja zadruge, ali kad je video da je njegova agitacija uzaludna, on se menja i pokušava da celu stvar uzme sam u ruke. I to mu uspeva, zato što je veliki deo vinogradara još nedovoljno politički svestan da bi ga umeli prozreti i zato što je u mnogima još ukorenjeno služinsko osećanje pokornosti., Tako Fijačko postaje pretsednik zadruge — Njegov glavni protivnik je vinograđar Štefan, koji se tep pre kratkog vremena vratio Tz Armije (cela radnja se odvija od proleća do jeseni 1946), Štefan je pre rata bio lakomišleni veseljak, ženskaroš (bio je u vezama i sa sadašnjom Fijačkovom žemom Zofijom, kćerkom odbeglog poluponemčenog bogatog trgovca). Posle okupacije postao je Hitlerov vojnik, pa je tek na Istočnom frontu uvideo svoju pogrešku, dezertirao na sovjetBku stranu i posle raznih peripetija — koje u pojedinostima i ne znamo — dospeo sa svojim tenkom do Trsta. Bio je tada i partizan — to se poznaje po njegovom načinu mišljenja, ali se još nije potpuno oslobodio . Bvoje ranije lakomislenosti, Ponovni šusret sa Zofijom silno .ga uznemiri, a sem toga, kad je video da Fijačko gospodari potpuno po svojoj volji i da mu se zadrugari ne umeju usprotiviti, on počinje gubiti mnogo od one vere koju je sa sobom doneo iz Armije. Štefan, doduše, vidi da u Fijačkovom radu štošta nije u redu, ali ne ume ništa: naročito da preduzme što bi Fijačkovu moć oslabilo, Tek omladinka Margetka, sestra njegove pokojne žene, svojim zdravim uticajem otvara mu oči. Potstiče ga da počne istraživati zločin, koji se desio još onda kad je Štefan bio kao nemački vojnik na istočnom frontu. Neko od domaćih ne mn se ko — izdao je Nemcima da se u Lozinškovoj kući (tj. u kući Štefanmovog tasta) skrivaju dva partizana. Nemci su kuću opkolili i zapalili. Posledice tog zločina su bile tri smrtne žrtve — među njims i Štefanova žena. — Istraživanje zločina dosad je ostalo bezuspešno, ali ga se pod Margetkinim uticajem Štefan ponovo prihvata — i posle dugog traganja njemu polazi za rukom da naiđe na trag, koji jasno ukazuje na Fijačka. Ali je potvrđu za to Štefan dobio tek ·onog dana kad je Fijačko hteo da svima zadrugarima priredi bogatu svečanost, LOLROMOJ bi podneo izveštaj o svom »odličnom« poslovanju i na kojoj bi ljude, koje namerava najpre napiti, ponovo na taj način zadobio, pošto mu se već ljulja tle pod nogama, Tom prilikom kad su se okupili svi zadrugari, činilo se u početku da će Fijačko pobediti, jer je umeo da svoj izveštaj tako podesi da je izgledalo kao đa je sve. u odličnom redu, i da tako sakrije sve svoje prevare. Ali Štefan na kraju uspeva da dokaže najpre Fijačkove prevare i da zatim, unakrsnim pitanjima dokaže još i to da je njegova sumnja bila opravdana: svi saznaju da je glavni izdajnik bio Fi-

jačko. Drama se završava time što Fi-

jačko i njegovi pomagači odlaze u zatv dok zadrugari proslavljaju svoj »liKof«, »kakav na Rodnom Vrhu još nismo poznavali«. Sutra dan držaće se opšti zbor.

·! Ingoličeva,. drama koja ima po svojoj osnovnoj koncepciji izrazito ka-

rakter narodne igre — ima bez svake

sumnje svoje stvarne i značajne kvalitete. Radosna pojava u slovenačkom dramskom stvaranju je već sama činjenica što se pisac prihvatio narodne igre koja je i pored izvesnih scenskih tehničkih teškoća (prilično veliki ansambl, drugi čin u eksterijeru, neophodno potrebna tačno označena lokalna boja u dekoru) ipak pogodna za amatersku pozornicu, kojoj u tolikoj meri nedostaju podesni i aktuelni tekstovi.

! Ingolič je uspeo da iznese na scenu ceo niz realistički zahvaćenih figura, tipičnih za našu savremenu seosku sredinu. To je spretno pokazao već J. Dolar u »Pozorišnom listu«, gde je dao niz citata iz pojedinih uloga, čime je uspešno pokazao da «e tu radi o »de-

get lica, koja su sva naši dobr: i JOŠ

kako dobri znanci«. Tir seoskog špekulanta koji je umeo da se prilagodi

kako predratnoi kapitalističkoj gOspo- · di tako i nemačkim okupatorima, a ~

le oslobođenja pokušao da opet tha u ruke vočstvo seoske politike,

seosku”

ANTON.INGOLIČ: »LIKOP« kako bi mogao sabotirati obnovu (1945) i socijalističku izgradnju (1947, 1948), nama je dobro poznat..Ista stvar je i s priprostim šeljakom, koji počinje uviđati da je za njega zadruga najbolji put, ali je ipak još ispunjen. uticajima iz prošlosti, još ispunjen strahom pred hekadašnjim gospodarima; isto je te i sa ženom, koja još veruje bivšim fratrima i popovima i župnicima, ali u odlučnom trenutku i sama kaže: »Istina, gun= đam, zanovetam, ali ne želim da se vrate ranija vremena«. Tipična je Margetka, zdrava, vesela seljačka devojka, prava nova omladinka, koja prva uviđa sve prljave mahinacije ljuđi

Fijačkova kova. — Sa tim tipičnim ~

figurama Ingoliču je prilično pošlo za rukom da naslika društveno i psihološki uverljivo motivišane karaktere, koji, i pored svojih tipičnih osobina, ipak nisu bezlične sheme, nego, bar u grubim crtama, živi, individualni karakteri. Realistika Ingoličeve drame obuhva-– ta i slikanje sredine. Naročito drugi čin (koji se zbiva za vreme rada u vinogradu) pretstavlja vernu, možda unekoliko lirski obojenu i po akciji ne suviše dramatski napetu žann-sliku, gde se radnja, istina, ne pomera bitno napred, ali se ipak jasno otkrivaju odnosi među tim ljudima, (Od

6va tri čina drugi je najbolji!)., Poje-

dinosti iz svakodnevnog rada u vinogradu, karakteristične misli i reči, sve to doprinosi tome da naročito taj drugi čin, iako miran i neuzbudljiv ipak bude živ i istinit,

Ta realistika, za kojom Ingolič teži, zasada se još nedovoljno oseća u samom govorom stilu njegovih dijaloga, koji su srazmerno još malo individualno diferencirani, tako da ne postoji bogzna kakve. velike razlike između govora starag seljaka, upola građanskog upravitelja, seljačke omladine i seljačkoga mladića, koji je više godina proveo daleko po svetu. S druge strane međutim treba priznati da dijalog u »Likofu« pretstavlja veliki korak napred u poređenju sa ranijim Ingoličevim dramskim radom, gde se po svakom pojedinom stavu još uvek suviše videlo da je Ingolič pripovedač, koji ne poznaje pozornicu, niti živi nepapirnati način pozorišnog govora. Ovde su. stavovi, iako još ne do kraja diferencirani prema karakterima dramskih ličnosti, ipak već lako govorljivi i sa mogućnostima da im se glumački dadne izvesna živa boja.

Na osnovu ftih kvaliteta ponovna prerada teksta (na 'kojoj autor sada radi) moći će dati đobru narodnu igru, ako autor ukloni nedostatke, koje de= lo zaista ima. Treba naglasiti! pre svega dve greške u samoj kompoziciji, koje bitno štete i idejnoj jasnosti i doslednosti. drame. Prvo pitanje tiče se podele snaga u glavnom konfliktu i karaktera jedne od dveju glavnih ličnosti; drugo pitanje tiče se raspleta konflikta (i time i odgovora na postavljeni problem) i karaktera druge glavne ličnosti, 2 M

Glavni konflikt se odigrava između Fijačka i njegovih pomoćnika (Zofija, Žerak, Potočnik), s jedne strane, i Štefana i porodice Lozinšek, s druge strane. Iako Štefan pretstavlja dramski zanimljivu figuru, dostojnu piščeve pažnje; iako možemo biti uvereni da ćemo tipičnu figuru kolebljivca, čove= ka koji još nije načisto sa*samim sobom, ali koji ipak u revolucionarnom dobu naginje na progresivnu stranu, moći još mmogoputa pratiti u našoj novoj literaturi — ipak ide ma štetu dramske ravnoteže to što se u tako postavljenom: konfliktu sva težnja revolucionamo usmerene borbe oslanja skoro isključivo na ramena takvog ka-

—-

raktera. Štefan je u »Likofu« skoro jedini Fijačkov protivnik. Jedino Šte-

fan pobeđuje njegove spletke, razot. kriva njegovu sabotažu, raskrinkava

ga kao gestapovskog špijuna. U tom slučaju Štefan u našoj drami treba da pretstavlja figuru pozitivnog junaka. Međutim on taj zadatak ne može baš u punoj meri da izvrši, jer mu za to nedostaje potrebna idejna snaga. Štefan je još i suviše Fijačkov protivnik prosto iz lične antipatije i u velikoj meri pak i zbog toga što između njih stoji Zofija. Čovek koji još ni sam nije našao jasan, nesumnjiv put ne može biti nosilac idejne borbe; on može doprineti toj borbi, ali je voditi u prvom redu mora čovek s jasnom peršpektivom, Takav karakter u kompoziciji ove drame mogla je biti Margetka; zato je šteta što je autor njoj dao jedino ulogu Štefanovog pomagača i ulogu prijatelja, koji ga potstiče na borbu. Bilo bi logično da baš Margetka bude motor cele borbe protiv Fijačka, ili pak stari Lozinšek, koga autor isto tako nije još dovolino obradio, iako osnovna kompozicija te figure obećava bogate „mogućnosti dramskog razvoja. — Drama bi se bogatije. razvila i dobila u svojoj idejnoj doslednosti kad bi autor težu borbe protiv Fijačka preneo u ruke klasnosvesnih karaktera, kao što je spomenuta Margetka, i kao što hi bilo moguće razvijati Lozinšeka, i kad bi Štefanovu prošlost (metodom analitičke kompozicije) podrobnije razvio kako bi gledaocu postali jasni motivi koji su nekadašnjega bonvivana doveli do polovine pravoga puta; naročito bi bilo zanimljivo i značajno pokazati gde leži uzrok što je Štefan i pcred surove škole borbe ostao samo na toj polovini puta, zašto se tek po povratku u rodni kraj, u dodiru sa Margetkom i borbom protiv PFijačka, u potpunosti razvio u pravog čoveka. Ovako kroz dramu nije dat tipični lik našeg novog čoveka.

Drugi bitni nedostatak u kompoziciji je u razrešenju konflikta. — Istina je da je karakteristično i tipično to da su bivši gestapovci najrevnosniji privredni saboteri i obratno, ali bi ipak ideja društveme borbe na selu, ideja dubokog dramatičnog procesa klasne diferencijacije na selu jasnije došla do izraza da se autor u razrešavanju konflikta nije oslanjao na Fijačkove ranije grehove. Štefan, da bi pobedio Fijačka, mora nužno pribeći dokazivanju njegovih zločina iz vremena okupacije. Sve što ima da mu prebaci o sadašnjem neurednom poslovanju suviše je slabo, Pa i poslednji dokaz, da je Fijačko ukrao dva suda zadružnog vina, dolazi skoro u potpunosti slučajno. Društveno borbena oštrica drame je zbog toga otupljena. Ta borbena tendencija bila bi mnogo jasnije i doslednije izražena da je Štefan (odnosno Margetka) odneo pobedu nad PFijačkom na osnovu jasno razotkrivenih sadašnjih zločina, a ne da se moralo zvati u pomoć Ppismo, koje je došlo slučajno u pravi čas, da ono raskrinka njegovo nekadašnje izdajstvo. Takva bi slika klasne borbe na selu bila tačnija — a isto tako i dramska kompozicija doslednija, jer bi se rešila bez »slučajnoga« kraja.

Dobro bi bilo, takođe, da autor _prilikom prerade povede računa o tehničkim mogućnostima amaterskih pozornica i da zahteve scenske tehnike unekoliko uprosti, kako bi delo po= stalo što pristupačnije seoskim glumačkim grupama; a »Likof« ima u sebi već osnovne uslove da to postane,

Herbert GRIN

U PRIŠTINI JE PRVOG MAJA OTVORENO OBLASNO

NARODNO

Prvog maja otvoreno je u novoj pozorišnoj zgradi Oblasno narodno pozrište u Prištini — prvo narodno pozorište na Kosovu i Metohiji.

„Narodno pozorište u Prištini osnova=– no je početkom. ovogodišnje pozorišne sezone i ima srpski.i šiptarski glumački ansambl. Srpski ansambl sastavljen je od 17 članova iz raznih pozorišta Narodne Rebublike Srbije, a u šiptarskom je okupljeno 10 talentovanih amatera, uglavnom članova raznih. šiptarsksih kulturno-umetničkih društava, Tako zgrađa pozorišta još nije bila

POZORIŠTE

dovršena, oba ansambla su već u početku pripremala repertoar, Srpska grupa spremila je pozorišne komade »Most«• od M. Božića, »Prst pred nosom« od Jože Horvata i »Vodu sa pla

nine« od Plaovića i Đokovića, koje će prikazivati u toku maja. Pored ovih pripremaju se komadi »Za one na moru« od Lavrentijeva i »Duboki su koreni« od Guoa i d'Isoa, koji će se prikazivati početkom juna. Šiptarski ansambl prikazivaće Nušićevo »Sumnjivo lce«, koje ie nedavno prevedeno na šiptarski jezik.

| OTVARANJE MAJSTORSKIH RADIONICA

w{ Ti ||| 50 |

|} MI (I}||||| 089

~. =3C

a} 00| |IIIIJIJ}

i BA

„Ji ae

i a. jpROM AN ON

| O aa Jinx y- | 233000} ,yai \

ia Fasada. miajstorske radionice slikara: Đ. Andrejevića-Kuna

Da bi se najboljim učenicima koji“

su završili, likovne: akademije -omogu– ćio pravilan razvitak, Ministarstvo za

. nauku: i kulturu đalo je inicijativu za

osnivanje majstorskih radionica, koji- · | 2: ) L "vajara Augustinčića i Radauša i maj-

ma “e rukovoditi naši ma;ijstori-slikari i vajari, Svaka radionica primiće 2—8 učenika-saradnika,, a “Školovanje e” trajati četiri. gođine.. Učenici u ovim radionicama biće državni. stipendisti. Planom je predviđeno da se svake

druge godine priređuju izložbe majštorskih radionica,

Majstorske radionice đobiće osmorica naših majstora-slikara i vajara. U Zagrebu se grade radionice majstora

stora slikara Hegedušića, u Ljubljani majstora-vajara Borisa Kalina, a u Beogradu ma;jstora-vajara Rosandića i majstora-slikara Andrejevića-Kuna i Mila Milunovića.

'KNJIŽEVNE:NOVINE.

MILE KLOPČIČ

Komandanfovo vprašanje a

Na konju nekdo priđivja ko vihar. o »KRemandant Sfane!« najavi stražar,

Poveljnik brigade se predenj postavi, s pestjo ob ćelu vzravnan ga pozdravi,

Razgrneta karto pod mračno svečavo., »Tu ste zdaj vi, in tu glej Dobravo! l

Sovražnik nasilno v njej gospodari. Psa) ; Se to noč brigada naj vaša udari, j · i

Preden jutri odbije deset, mora biti ta kraj zavzet!« —

»Tovariš komandant, prišli smo s poti. Še davi bitka, dim, ogenj in kri...

Od marša izmučeni, s smrtjo v očehb, ko da bi požel jih, so padli po tleh.,

Naj moštvo počije še jutrišnji dan, pojutrišnjem bo sovražnik pregnan.«

Komandant za spoznanje zoži oči, trenutek počaka, trenutek muolči:

V bitki vspo noč, na maršu ves dan, to je hudo, poznam to, poznam..,

»Sovražnik pripravlja iz mesta izpad. Zato mora vaša brigada v napad.

S tem razbremenjte sosedne brigade. Uxwkaz: že jutri Dobrava naj pade!«

A oni pred njim še v zadregi molči, sam truden na smrt od bitk in skrbi,

Yiromandant za hip preleti drget, a že upre kvišku vanj svoj bogled,

pogled, ki je strog, pogled, ki je čist. In vpraša natihoma: »Si komunist?«

Tedaj se poveljnik brigađe vzravna, izmučenost zgine in dvom iz srca,

»Sem!« reče odločno, s pestjo v pozdrav. Komandant ga še gleda: Potem je prav!

»Še preden deseta bo jutrišnji dan, naj kraj bo svoboden, sovražnik pregnan!«:·

In plane iz sobe, na konja se vzpne in v diru zgine v gostiti temč,

A še pred deveto prihodnji dan bil kraj je svoboden, sovražnik pregnan.

Komandantu prineso raporthni list, Komandant se nasmehne: »Je komunist!«

POVODOM PRVE GODINE RADA PIONIRSKOG KAZALISTA U ZAGREBU

Prije godinu dana sastalo se u Zagrebu nekoliko kazališnih stručnjaka, umjetnika i pisaca, da se posavjetuju kako da ostvare pionirsko kazalište i tako pruže djeci lijepu, plemenitu zabavu, koja će ujedno biti važan odgojni faktor u njihovom kulturnom razvitku. Od vijećanja prešlo se odmah na djelo; izrađen je plan rada 1 29. ožujka 1948. godine počelo je kazalište radom,

Počelo se s najskromnijim sredstvima, u skučenim prostorijama, u kojima se cijeli inventar sastojao od dviju malih crnih ploča i jedne kutije krede. Ali bilo je tu mnogo volje i poleta za rad. Već nakon dva i pol mjeseca obuke, koja je morala započeti s najosnovnijim „pojmovima kretanja i govora na pozornici, pioniri su dokazali s uspjelom kazališnom priredbom, da je rad krenuo najboljim putem. Ministarstvo prosvjete, Gradski narodni odbor, te Gradski komitet Narodne omladine Hrvatske, uvidjeli su važnost i vrijednost ovog dječjeg kazališta, te su mu pružili obilnu mater:jalnu i moralnu pomoć. Kazalište radi sada pod daleko boljim okolnostima. Ono sada dobiva svoj vlastiti studio s potpunim inventarom. a danas već pos]eduje vlastitu garderobu s ukusnim kostimima. Kazalište se brzo razvija i tokom prve godine daje 35 priredbi s dvadeset dvije hiljade posietnika, od kojih su četiri petine bila djeca.

Pionirsko kazalište broji danas oko 180 članova, a članom može biti samo odličan đak, Ono je organizirano po pravilima pionirske _ organizacije, Grupni predvodnici pionira sačinjava– ju Savjet predvodnika, kojim rukovodi omladinac D. Bartulović, a pomažu mu još četiri omladinca, koji pružaju najveću pomoć kazalištu i pionirima u svim organizacionim pitanjima. Pionir sko kazalište ima tri sekcije: dramsku baletnu i scenografsku. Svaka je sekcija pod stručnim vodstvom naših istakxnutih umjetnika. Nastavnički rad u dječjem kazalištu nije lak. Uz pedagošku spremu potrebno je mnogo strpljivosti, ljubavi i shvaćanja, te uživljavanja u dječju psihu. Naši umjetnici, koji su radili s pionirima unatoč drugih brojnih zaduženja, ispunili su ove uvjete. U početku je bilo poteškoća, jer nije postojao stalni redatelj, no dolaskom Đurđica MDevićeve, koja posjeduje sve odlike redatelja dječjeg kazališta, riješeno je sretno i ovo pitanje. Petog aprila ove godine, na proslavi prve godišnjice rada, vidjeli smo na ukusno iskićenoj pozornici cjelokupni kolektiv pionirskog kazališta sa svim njegovim suradnicima, počev od tebničkcg osoblia do ravnafelia kazališta drugarice Božene Begović, koja je i njegov glavni osnivač i pokretač. Nakon njenog opširnog referata o radu kazališta, podijelio je pretstavnik Narodne omladine najvrednijim članovima kazališta nagrade, pohvale, knjige i članske iskaznice, a cijeli kolektiv nagrađen je malom bibliotekom. Nakon mrecitacije Begovićkine pjesme »Odgovor Titovih pionira«, izvela je dramska sekcija nekoliko zanimljivih vježbi, scena i improvizacija, te pružila gledaocima uvid u način rada pionirskog dramskog studija. Ove su vje-

žbe zapravo uživljavanja u razne Situacije i raspoloženja, iz kojih se razvija sposobnost izražavanja i scenskog prikazivanja.

Nakon ovih uspješnih vježbi dramskog studija, nastupila je baletna sekcija sa nekoliko dobrih plesova. Plesna poduka vrši se na temelju klasičnog baleta; njeguje se i folklor, a samo kod vrlo nadarene i fizički razvijene djece primjenjuje se obuka na vršcima prstiju.

Povodom proslave priređena je u studiju izložba Sscenografskih crteža, koje izrađuju sami pioniri nakon prethodnog upoznavanja s komadom koji će glumiti. Oni crtaju po vlastitoj zamisli scenu i kostime, koji po njihovom sudu najbolje odgovaraju koma= du. Stručnjak scenograf odabira između njihovih crteža najbolje, te se po njima izrađuju dekoracije i kostimi. Među tim dječjim radovima ima dobrih crteža i maketa. Bilo bi dobro, kad bi se uz pionirsko kazalište što pritie osnovalo i omladinsko kazalište, u kojem bi se najdarovitiji đaci T'da-

lje razvijali.

Najveći uspjeh postiglo je Pionirsko kazalište komadima »Bijeli se osamljeno jedro» od Katajeva i »Spašeno svijetlo« od Ivanke Laszowski,

Z. K.

PREKO ČETRDESETOSAM „„đMILIONA KNJIGA A. M. GORKOG U SOVJETSKOM SAVEZU

Prema podacima Saveznog bibliografskog instituta tiraž dela A. M. Gorkog u godinama sovjetske vlasti popeo se na preko 48 miliona primeraka. ,

Od pojedinih njegovih dela najveći broj izdanja doživeo je roman

'»Mati« sa brojem od 2,287.000 prime-

raka u 118 izdanja, zatim „»Detinjstvo« — 92,213.000. primeraka, 91 izdanje i »Moji univerziteti« (štampano 66 puta na dvadeset i pet jezika.)

Knjige Gorkog prevedene su na 68 jezika naroda SSSR, a među njima i na jezike onih naroda koji do Velike oktobarske revolucije nisu imali svoje književnosti. Samo na ruskom jeziku dela velikog pisća doživela su 789 izdanja.

POZORIŠNI UMETNICI SARAJEVA POSETILI FRONTOVSKE BRIGADE NA ŠUMSKIM RADILIRBTIMA

Bkipa članova sindikalne podružnice Narodnog pozorišta Narodne · Republike Bosne i Hercegovine posetila je radilište šumske eksploatacije u Sokolcu i Mališu. U Sokolcu su članovi ekipe dopunili program koji su u bioskopskoj dvorani davali kulturno-umetničko društvo »Valter Peric« i tamburaški orkestar društva »Mladen Stojanović« iz Sarajeva. Po po vratku frontovskih brigada sa radilišta, ekipa je pred zgrađom Uprave manipulacije u Mališu dala priređbu za tri frontovske brigađe, Oko 400 brigadđista toplo su pozdravili goste iz Sarajeva. } OE r ?

Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj 7? —= Btamparija »Borba« Beograd, Dečanska 31.

LOOP cri Oe a

> BROJ 18

NAGRADE MLADIM CRNOGORSKIM PISCIMA

Centralni komitet Narodne omladine Crne Gore dodelio je nagrade mladim književnicima-počeftnicima, u okviru konkursa koji je raspisan pre dva me. seca. | vie Za poeziju prvu nagradu od-4000 dinara dobio je Milo Kralj, učenik Srednje poljoprivredne škole, za pesmu »Blektrika u selu« Drugu nagradu od 2500 dinara dobio je Radoslav Ratković, student, za pesmu »Druže Tito mi ti se kunemo« i Kosta Konstantinović, učenik Pomorskog tehnikuma, za pesmu »Mom zavičaju«, a treću nagradu od 1000 dinara dobili su Dragutin Vujanović, učenik, za pesmu »Majka na njivi« i Jole Stanišić, za pesmu »Skadarsko jezero«,

Prva i druga nagrada za pripovetke nije dodeljena, dok su trećom nagradom od po 2000 dinara nagrađeni Aleksaridar Laković za pripovetku »Dva druga«, Milenko Latković za pripovetku »Promjena» i Jovan Jovićević za pripovetku »Tov«, Za najbolje eseje nije takođe dodeljena prva i druga nagrada, a freću nagradu od 1000 dinara dobio je Mihajlo Marković za esej »Lirsko pjesništvo Đure Jakšića«,

Kursevi za rukovodioce dramskih društava i pevačkih horova itali-

janske manjine

Ttalijanska unija za Istru i Rijeku, provodeći u život plan svog rada, organizovala je na Rijeci dva kursa za rukovodioce diletantskih „pozorišnih grupa i pevačkih horova. Nastavnici na kursu za rukovodioce pozorišnih družina bili su rukovodioci italijanske drame riječkog pozorišta Pietro Rizmondo, Osvaldo Ramous i Nereo Ska:· lja. Sem teoretskog rada, kursisti si učestvovali i u svakodnevnom rad italijanske drame na Rijeci. Ispit J položilo dvanaest drugova iz Pule, Si jeke, Rovinja, Opatije, Lošinja, Pazi!= na, Vodnjana, Labina, Poreča, Sišana, Bala i Galežana.,

Kurs za rukovodioce pevačkih horova održan je u Puli pod rukovodstvom Umberta Damiani. Učenici su, sem teoretskog rada, učestvovali tri puta nedeljino u radu pevačkog hora radničo kulturno-umetničkog društva u

Ovaj kurs završilo je sa uspehom 13 učenika iz Pule, Rijeke, Lošinja, Cresa, Rovinja, Pazina, Opatije, Fazana, Bale, Sišana, Vodnjana i Poreča.

Ovi kurševi, koje je organizovala Italijanska unija uz pomoć narodne vlasti, pretstavljaju značajnu pomoć u razvijanju kulturno-umetničkog rada društava italijanske manjine Istre i Rijeke.

Uskoro će biti organizovama još dva planom predviđena kursa.

Ljubica Sokić: Prelja

BIBLIOGRAFIJA

V. L Lenjin: Šta đa se rađi? »Biblioteka marksizma-lenjinizma«, izdanje »Kulture«, Beograd; 19%9. Ćirilicom, strana 212, cena 16 dinara.

J. V. Staljin: Anarhizam ili socijalizam? Biblioteka marksizma-Tenjinizma, izdanje »Kulture«, Beograd—Zagreb, 1949. Ćirilicom i latinicom, strana 67, cena 9 dinara.

·.Maksim Gorki: Dela knjiga XVII svetu«), Izdanje »Kulture« Beograd—Zagreb, 1949. Ćirilicom, strana 322, cena 45 dinara.

Poezije doktorja „Franceta „Prešerna.

Predgovor Josipa Vidmara. Izdanje Državne založbe Slovenije, Ljubljana, 1949. La=tinicom, strana 224. Jakov Ignjatović: Ođabrana dela. njiga I (»Večiti muladoženja«, »Vasa RešpPekt«). Predgovor Živojina Boškova. Izdanje »Matice Srpske« Novi Sad, 1%8. Ćiriljcom, strana 336.

Đura, Jakšić: Ođabrane pesme. Pređgovor Krešimira Geergijevića. »Mala knjiga«, Izdanje »Matice Srpske«, Novi Sad, 1948. Ćirilicom, strana 167.

Vjačeslav Siškov: Jemeljan Pugačov. Treći tom, Preveli Vojislav Antonijević i Đorđe Volkov. Izdanje »Novog Ppokolenja«, Beograd, 1948. Ćirilicom, strana 548.

K. N. Deržavin: Voltaire. Studija o velikom francuskom kKnjiževniku i misliocu XVIII veka. Preveo na slovenački Janko Moder. Izdanje Državne založbe Slovenije, Ljubljana, 1948. Latinicom, strana 515.

· Đovani Verga: Porođica Malavolja., Đovani Verga dao je u ovom romanu, i pored svojih fatalističkih pogleda na život 1 „sudbinu čoveka, umetnički jarku sliku nevolja i patnji malog čoveka talijanske provincije, koga pritiskujie jaram plemića-veleposednika. Preveo Henrik Barić. Izdanje »Prosvjete«, Zagreb, 1949. Ćirilicom, strana 249. Cena 7B dinara.

Bugarska pripovetka. Bmilija Anđelić, Milentije Stojiljković i Svetozar Rančić. Izdanje »NovogE pokolenja« Beograd, 1949. Ćirilicom, strana 633.

Warned kim Logika REDAKCIONI ODBOR:

. Jovan Popović, Čeđomir Minderović, Marijan „Jurković, Ivan Poltrč, Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, .Janko Đonović i Dmitar Mitrev

Zbornik. Preveli

PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci 7 dinara | ma gadirzm dana . 140 đinara : Za inostranstvo: na 3, meseca 50. đinara, na 6 meseci 100 đinara i na godimu dama 200 dinara, Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekovnog računa 1—9009318. Poštanski fah 61i7

a_i aa