Književne novine
—r—r— .
Ba A a O a OAK —3 AJ 7
BROI 19
bre KOI a KK
· RNJIŽEVNE NOVINE
LIK: VEVELINAZMASLESE
U mladom naraštaju intelektualaca koji šu aktivno ušli u život u periodu između dva rata i svojom delatnošću pomogli nazodnim masama da se snađu u složenim uslovima karađordđevi!ćevske Jugoslavije, lik Veselina Ma&leše, marksističkog publiciste i političkog radnika, vidno se ističe kako ličnim osobinama: sv»flim karag*erora i mpronicljivom misaonošću, tako i onom opštom osobinom napredne inteligencije: neumomim radom za po= bedu ideja naučnog soeijalizma.
Veselin Masleša bio je čovea nenobi= čne privlačnosti. Duhovit misliaz i pouzdan analitičar, oštre i D-e reči, začinjene meumoljivom „duhovitošću, koja je bila u živoj suprotnosti sa nešto tromim i nezgrapnim pokretimn i nmonšalantskim izgledom boema, on je svaki razgovor u društvu brzo zao= štravao u principijelnu prepirku: bio je neumoran u traženju smisla i zna=
' čaja svakoj pojavi, svakom događaju,
svakoj ličnosti, Koliko je, u razgovo= rima, plodnu misao sagovornika shva-=
' tao brzo i razvijao je dalje, do pune
reljefnosti, „toliko je, ne 8 manjom okretnošću, svaku slabost u wtavu ili logici izlaganja brzo primećivao i odmah je, s neumoljivom oštrinom, iž= vrgavao ruglu. Njegov smeh nije bio smeh inteligenta nagriženog skepsom, koji u svemu traži povod za iska!ljivanje nezadovoljstva ili bolesnog egoeentrizma, Bio je to smeh pun zdravlja i vedrine, smeh borca koji vemije u pobedu razumno8, lepog, životnog, Ukoliko mu je noko bio bliži i prisniji, utoliko ga je više i dublje stavljao na svoje »probe«, Od tog zdravog, zaraznog smeha, koji je u tmurnim «zatvorskim ćelijama „ponekad stvarao urhebesa, Veselin Masleša nije štedđeo ni samog sebe. Njegova duhovitost bila je ustvari samo jcdan vid njegovog kritičkog odnosa prema žŽivotu, ji
Sećam ga se, takvog, još uvek živo, iz prvog susreta u Sarajevu, u leto 1935. godine, kada je, progonjen od »čuvara poretka«, morao privremeno da napusti Beograd. Strastan politički radnik, širokog interesovanja ža sve oblike „društvenog Života, on se, za
svog kratkog boravka u Sarajevu, za~-.
nimao za političke prilike, za raspoloženje radničkih masa, za veze Partije sa selom, za kulturni front napredne orijenfisane inteligencije. Pun oplimizma i intelektualne vedrine, koje imaju samo intelektualci povezani s radničkim pokretom, on se šalio na svoj sopstveni račun:
— Kažete da je vaš upravnik policije pronašao da su reči »policija« i »politesse« istoga korena, To nije dovoljno, Zar ne bi Miloš Crnjanski, Ve]mar Janković ili Mladen Horvat mogli dokazati da su u istoj porodici i sa »poetique«? Što se mene tiče, ja u toliciji vidim, agodnu ustanovu: ona mi nikako ne da da se intelektualno zapustim, Svake godine, kao po nekom planu, ona me traži. Ako me nađe, onda na Adi Ciganliji imam prilike, čekajući na suđenje, da proučim pDnešto u čemu sam zaostao, Ako me prisili na ilegalnost, onda mi stvara
»višak vremena« za čitanje i pisanje!
Ustyari, ceo život, Veselina Masleše, ako bi se posmatrao po spoljnim okolnostima, bio je ispunjen neprekidnom igrom s policijom: majbolje godine svoga života, ispunjenog neumornim političkim i intelektualnim radom, on je provodio ili u delatnosti za koju se išlo u zatvor ili u delatnosti u samom zatvoru.
Rođen 1906 godine, u Banja Luci, Veselin Maškleša je još kao srednjoškolac pristupio radničkom pokretu. Svoju prvu političku delatnost razVio je u Bosanskoj Mrajini, meću reljacima radnicima i intelektualeima, U tim svojim političkim nastupima Veselin Masleša je pokazivao izvesne.osobine, koje će tek u docnžjem životu, kad sazre i kao mislilac i kao javni radnik, postati. jednom od njegovih osnovnih karakternih crta: to ie intelektualna smelost da hrabro i uporno traži istinu, da čestito i ubedljivo razvija sVOju sopstvenu misao, bez obzira na sve
ustaljene sudove, Čak i onda kada do-
francuski, i tek kad je on pogledao na moj karton on je video da sam JuBosloven i da zna moie ime „knO što sam i ja tada video da je Om Poljak čije mi je ime iz naučno i knjižov-
nog života poznato. Kada 5mo, znaju“
ći već ko smo, prešli na ruski jezik, naš razgovor — koji nije trajao dugo zbog toga što smo bili pozvati da pođemo na svečanu sednicu, Dije postao mahje prijateljski zbož Informbiroa, kao što su se u Njujorku dolegali 12 zemalja socijalističkoš fronta ponašali korektno prema delegatima Jugoslavije. Karton s imenom doneo mi je jedno prijatno iznenađenje. Kada su se okupljali inoslrani delegati po sekcijama, neke goPpođe iz organizacionoB odbora uvele su me u jednu dvoranu gde je jedna ljubazna starlja žena okupljala delegate za sekciju književnosti 1 publicistike. Pošto sam bio jedan od prvih koji je ušao, ona je počela, da razgovara sa mnom. Nisam mogao da vidim njen karton ,a u mnoštvu imena i lica zbunio sam se, Tek pošto je ona ljubazno dočekala druge delega– te, odjednom sam, razmišljajući ko može da bude ta starija proseda žena, plemenita lica S tragovima mnogih savladanih nedaća, i kratkovidih očiju iza naočara koje su i prodorne i blage, ugledao ime: ABnes Smedli. Morao sam joj odmah ispričati da je njena autobiografska knjiga »Sama« bila omiljena lektira naše RO Pi dine, da su kod nas poznata neka nje~, ma svedočanstva O oslobodilačkoj borbi kineskog naroda. Sedeći na malom otomanu „ona 8e smešila 8 nekim zamišljenim izrazom mnogih iskustava, i samo rekla »Napisala sam Ra knjigu o Kini. Dvadeset pet godina delila sam sudbinu 5 KOV borcima. Ja ih osećam kao svoje: RC
Brolo. mojih reči O dejstvu hjentb knjiga na predratnu naprednu om % dinu Jugoslavije ona je preš i a : : ne kao da im ne daje značaja ili 9 da smatra prirodnim ŠiO njeni EJ imaju dejstva, nego & izrazom
Eli FINCI
laze od takvih velikana misli od kojih je i on sam učio kako treba živeti i raditi, Tako je još u šestom razređu gimnazije, razvijajući svoju misao
“ slobodno i kritički, izradiO jedan pi-
smeni referat, čije su čitanje zabranile školske vlasti, jer je u njemu mladi marksišta poštavljao teze i razvijao misli koje nisu bile u skladu sa
Petar Dobrović:
neprikosnovenim istinama zvanične misli, Tada se Veselin Masleša nalazi u jednoj grupi napredne srednjoškolske omladine, koja izučava marksističku literaturu i odlazi u okolna sela, da svoja iskustva i svoja ubeđenja prenese u široke slojeve trudbenika. Po završenoj srednjoj školi, 1925 godine, Masleša se upisao na pravni fakultet u Zagrebu, ali je još iste godine otputovao u Frankfurt, gde je studirao političke nauke, izučavao marksizam i učestvovao u političkom životu. Kada se, posle godinu dana, vra=ća u otadžbinu, u Zagreb, to je već zreo i izgrađen marksist, koji prenosi svoja iskustva stečena u razvijenijoj sredini. Kao aktivan komunista, on radi u Studentskom marksističkom klubu i ističe se praktičnim političkim, smislom i zrelim marhksističkim rasuđivanjem, Jedno kratko vrefne boravio je u Parizu, ali je otuda, zbog Svoje političke delatnosti, bio proteran, Na granici ga dočekuje policija i hapsi. Od tada ona će mu stalno biti za pe tama, sve do narodnog ustanka u leto 1941 godine – Pored svoje aktivnosti u ilegalnom pokretu kojim je rukovodila Komunistička partija Jugoslavije, Veselin Masleša razvija plodnu i široku publicističku, književnu i naučnu delatnost. On piše najrazličitije članke, studije i recenzije u časopisima i listovima, bavi se političkim, društvenim i knji= ževnim pitanjima. Njegovo široko interesovahje za sve oblasti društvenog života, od poezije do ekonomije, nije plod površnog i brzopletog ulaženja u trenuino privlačnu i aktuelnu proble= 'matiku. Solidnog znanja i široke erudicije, Veselin Masleša je imao onu živu &lvaralačku fantaziju ljudi od velikog formata, koji ne mogu da se ne interesuju svim problemima ljudskog života. U »Trgovihskom iglasniku«, beogradskim »Novostima« i dru» gim listovima, kao i u naprednom »Ninu«, zagrebačkom »Pregledu« itd.
kao da kazuje: Ja prosto vršim svoju dužnost, koliko mogu. _
Agnes Smedli vratila se iz Kine u Ameriku 1940. Početkom ove godine protiv nje su imperijalistički eksponenti poveli pravu hanjku, nju s upleli u neli proces protiv tobožnjih špijuna koji su radili na štetu Japana a u korist Sovjetskog Saveza, »Inkriminisano« delo s kojim je dovode u vezu odigralo se uoči rata s Japanom u kome je Japan bio neprijatelj Amerike, Lažna optužba utoliko je apsurd= nija, što je Agnes Smedli proglašena neprijateljem Amerike zato što je tobože bila »sovjetski špijun«, »špijun« savezhika u ratu protiv zajedničkog neprijatelja. Ustvari čitava optužba bila je toliko konstruisana, da je reakcioharna hajka ipak kao glavnu krivicu Agnese Smedli uzela to da je oha svojim knjigama. o Kini »obmanjivala američku javnost«, jer je komunističku borbu Kineza prikazivala kao humanistišku, demokratsku.
Na jednom prijateljskom sastanku kod ILilijan Helman, koja je pozvala sovjetske i jugoslovenske delegate i nekoliko američkih prijatelja u svoj dom, Aghes Smedli je, kad je jedan deo gostiju otišao, zaželela da neko peva. Naš drug, Kočko Bogdanov, bojestan i promukao, rešio se da zapoeva nekoliko makedonskih i srpskih partizanskih pesama, Agnes Smedli je sklopila oči s iztazom mnogih sećanja, a dok su ostali gošti glasno izražavali svoje mišljenje o pesmama, ona je tiho govorila: Bila sam dvađeset pet godina u Kinl. Ja mhoge stvari osećam i razumem...
* *"*
U osobenošti američkih ljudi spada i način njihovih predavanja, I najozbiljniji predavač, i kad govori o najsudbonosnijoj temi — na primer o miru i saradnji među narodima — Uunosi u svoje i laganje neke anegdote, šale i aluzije na koje publika reaguje smehom ili odobravanjem, I istaknuti
on je razvio plodnu publicističku. aktivnost: pisao je o problemima trgovine, seljačkih dugova, komunalnoj
'politici itd, itd. U književnim revija-
ma »Nova đ}literatura«, »Stožer«, »Književnik«, »Danas« »Pregled«, »Naša stvarnost« i drugim naprednim časopisima daje seriju članaka iz oblasti ekonomije, prava, politike, književnosti.., Njegovi članci i stuđije, bilo đa se rađi o povišenju radničkih mnadnića,
Veselin Masleša,
raskrinkavanju komoraških socijalista, korporativizmu ili romanu Milice Janković, odlikuju se orginalnošću misli, smelošću da u zahvaćenu materiju uđe sa originalne tačke gledišta, sVOjim osobenim, živim i duhovitim metođom analize i ocenjivanja. Zato je sve ono što je Veselin Masleša pisao uvek od izvanrednog značaja, čak i onda kada su ponegđe razultati do kojih je došao za diskusiju bili ospor= ljivi. Njihova glavna snaga je baš u toj originalnosti i novini analize i za-= ključaka, u smelosti nastojanja da se u sve probleme uđe slobodno, na osnovu činjenica i njihovog fumačenja, bez predubeđenja i s unapred stvorenim teoretskim zaključcima,
Veselin Masleša razvio je takođe i znatnu ređaktorsku i prevodilačku delainost. On je bio u redakciji »Nove literature« i »Naše stvarnosti« i blizak mnogim drugim naprednim časopisima u kojima je sarađivao, Kao glavmi njegov redaktorski posao može se smatrati redakcija druge sveske Marksovog »Kapitala« u prevodu Moše Pijade, koji se tada nalazio na robiji u Sremskoj Mitrovici. U Maslešinom prevodu objavljena je knjiga Levinzona Morusa »Kako su nastaJa velika bogatstva« i neka dela u izdanju »Nolita«, koja nije potpisao. Za preduzeće »Kosmos8«, za koje je rađio povremeno kao redaktor, napisao je, za knjigu »Ratni profiti«, poslednje poglavlje o ratnim finansiskim mahinacijama bankarske oligarhije u ratu, koji je već bio otpočeo...
Živ duh koji je reagirao na sve pojave javnog života, Masleša je pokazivao veliko teoretsko interesovanje za osnovne probleme iz kulturne i političke istorije naših naroda. Kao zreo i izgrađen marksist, na nekoliko godina pre ovoga rata, on se dao na proučavanje onih ličnosti i pokreta u na»
· Šoj prošlosti preko kojih je mislio da
će moći najbojje da pronikne u osnovne procese .-društvenog razvitka u pe-
astronom, pretsednik Nacionalnog Saveta i kongresa za mir, Harlou Šepli, unosio je u svoje govore neke anegdote, a u svoje konferanse neke šale. To je činio i biskup Artur Maulton, koji je jedno zasedanje, posle otpeva~– ne himne, otvorio kratkom molitvom, a svoje predavanje preplitao bezazlenim šalama ,kao na primer da je doveo svoje parohijane da ima ko da mu aplaudira, a ovi neka mu potvrde. Sem »animatora« ,kongres je imao jednog naročitog konferensijera, Herberta Devisa, koji je ispunjavao pričama i potlstrekavanjima akciju skupljanja priloga na licu mesta.
Drugu vrstu »šale« učinio je publicista Kuzins. On je, na svečanoj ve* čeri uoči otvaranja kongresa, prvo tražio da se srdačno rukuje sa Šostakovicem, čije reči su ga, kaže, dirnule u srce, a odmah zatim je u svom govoru napao američke komuniste i poŠeo da seje nepoverenje prema Sovjetskom Savezu. \
Na toj večeri učestvovalo je oko dve hiljade zvanica, među njima i šef progresivne stranke Henri Voles i istaknuta ličnost te stranke, sudija Roge koji je podneo ostavku zbog: načina suđenja nacističkim ratnim zločincima. Inostrani delegati i glavni organizatori kongresa šedeli su na DOzOrnici za tri stola poređana jedan za drugim 8# ogromnom antiratnom grafikom Viljema Gropera u pozadini. U ogromnoj sali, a i u mnogim 1ožama na galerijama ,sedelo je dve hiljade gostiju, a delegati za počasnim stolovima ha pozornici večerali &u kao u izlogu. Potoreporteri trčkali su celo vreme i snimali, a reporteri su stalno tražili imena i »spelovali«, na primer 'moje ime, koje je pogrešno bilo napisano na delegafskom kartonu sa tri »po« Pi-o, pi-o, pi-o, vi-aj--si, Jedna reporterka, umorna, gladna i žedna, pošto me je upitala za ime i za zemlju, sasvim neposredno me je upitala sme li da popije moje vino, a kađ sam joj "isto tako neposredno rekao da samo izvoli, učinila mi je čast da primi i
riođu pojave, rasta i borbe radničke klase, Tako je pristupio sakupljanju građe i izučavanju pokreta »Mlada Bosna«, o kome je ostala sačuvana jedna njegova knjiga u rukopisu, i delatnosti Svetozara Markovića i Vase Pelagića, Materijal o Vasi Pelagiću, na čijoj.·. monografiji je Masleša vredno radio nekoliko gođina, propao je zajedno s ostalim piščevim rukopisima, među kojima je bila i zaokružena studija o »Gospodarskoj slogi«. Njegove dve najbolje studije, plod zrelog maučnog rada, »Mlada Bosna« i »Svetozar Marković«, pojavile su se tek po oslobođenju, u izdanju »Kulture«, .
Od prvog đana oslobodilačke borbe, koju je organizovala Komunistička partija, Veselin Masleša našao se u redovima boraca. Za vreme oslobodilačkog rata obavljao je različite dužnosti i funkcije. Kao novinar i publicista javljao se svojim kraćim i dužim člancima u »Slobodi«, »Narodnoj borbi«, »Vojno-političkom pregledu«, »Borbi«, »Biltenu« itd, Bio je član Polit-odela Četvrte crnogorske brigade, šef Propagadnog otseka AVNOJ-a i vršio druge povremene dužnosti, Na prvom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja izabran je u Izvršni odbor, Neumoran radnik, popu= laran agitator i plemenit čovek, Veselin Masleša razvio je za vreme rata plodnu političku aktivnošt, i stekao simpatije svih boraca s kojima je dolazio u doticaj,
U živom sećanju mi je poslednji razgovor koji sam vodio s njim u Livnu, početkom 1943 g dine, uoči Četvrte ofanzive. Omršavio, podmlađen i »produhovljen«, s razbijenim naoča= lima na lepom krupnom nosu i s lulom u zubima, evocirao je uspomene iz Beograđa. U jednom trenutku, zbunjen svojom mišlju, nespretno je izvukao lulu iz zuba i počeo ponovo da je puni, iako se dimila. Onda je naElo presekao ćutnju i veštački hladno me upitao:
— Znaš da je stradao Jarac? Uvek se smejao na misao smrti. .Kao da je verovao da ne može poginuti,
— A ti? — upitao sam,
— Sad mi ne bi bilo teško poginuti. Siguran sam u našu pobedu,
Nepunih šest meseci posle toga, u Petoj ofanzivi, Veselin Masleša poginuo je kao borac, s puškom u ruci, U svom predgovoru »Mladoj Bosni« Milovan ·Đilas je opisao kako se to odigralo: »Za vreme Pete neprijateljske ofamzive Masleša je ostao ša poslednjom grupom, oko koje je bio potpuno sklopljen neprijateljski obruč. Četrnaestog juna uveče, Masleša je bio sa mnom i ostalim drugovima prilikom probijanja preko reke Sutjeske.. On je bio određen s prvom grupom koja je trebalo da izvrši proboj. Ja se sećami đa sam ga na reci video neposredno pre nego su s druge obale Nemci počeli da tuku iz mitraljeza. Bila je noć i šuma, tako da se skoro ništa nije videlo, Čuo sam da je jedno telo palo i nikako se nisam mogao oteti utisku da je to bio Masleša. Kada su se Nemcei s toga terena povukli, mi smo se vratili, obišli ta mesta, ali Maslešin leš nigde nismo mogli pronaći, Od te noći svaki trag o njamu se izgubio i sva pričanja pokazala: su se kao neosnovana. Te noći je poginuo i Veselin Mašleša, zapečativši time kao hiljade drugih širom naše Jugoslavije veliko delo za koje se borio.« :
Remizirajući, u istom predgovoru, svoju misao o vrednosti i značaju Veselina. Masleše kao publicista i naučnog radnika, Milovan Đilas je dao sledeću ocenu: »Veselin Masleša je primer neumornog kulturnog i političkog radnika, njegov život je u izvesnom smislu slika onih intelektualaca koji su ostali verni narodu i naprednoj društvenoj misli i koji su za taj svoj rad podneli najteža proganjanja, pa i Svoj život dali... Na osnovu celokupne Maslešine aktivnosti, može se reći da je s njime nestala jed-
na od najumnijih glava Jugoslavije, ·
jedna od najsvetlij:h i najznačajnijih figura? našeg javnog života.« .
moje kolače, U toj drskoi neposrednosti bilo Je nečeg vrlo komunikativnog i ljudskog, što je delovalo čak simpatično.
Po kartama pred priborom za jelo video sam da sedim između pesnika i antologičara Lujsa Antermejera i publiciste-urednika Kuzinsa, Antermejer uverivši se đa teško govorim engleski, pokušao je da digne ruke od mene, i upozorivši me na Kuzinsa kao na talentovanog publicista, počeo 8 njim nešto da raspravlja, Antermejer, koji je i u javnim govorima uvek bpočinjao s tim da je on pesnik Antermejer za koga neki smatraju da nije pesnik, ali da će njegova nova zbirka pesama to dokazati, utvrdio je slučajno da znam nemački, i razvezao se vrlo živ razgovor. On je prevodilac Hajnea i zna nemačku klasiku, te smo našli zajedničke poznanike. A onda smo našli zajedničke poznanike u američkoj · književnosti, i Antermejer je bio vrlo zađovoljan. Drugi sused, Kuzins „međutim, koji je sedeo između mene i poljskog delegata (za prvim stolom sedeli su najavljeni govornici), stalno se nešto vrpoljio, znojio, nervo> zno popravljao u rukopisu i izgledao vrlo deprimiran. Upitao sam ga sprema li 'govor. »Da, nažalost, moram da govorim«, — procedio je nekako zlovoljno, a onda dodao; »videćete, čim počnem da govorim, veliki deo sale vikaće u-a!« ı
Tek kad je, posle trika s pružaniem ruke Šoštakoviću, progovorio i kađ je veliki đeo publike zaista počeo da Vviče u-a, video sam da je to pripreman ispad wa koji ga. je možda neko iz zva– niščnih krugova i zađužio, Na njegove uvrede američkim komunistima i njegove sumnje prema Sovjetskom Savezu skočila je talentovana književnica Lilijan Helman i održala strastan govor pun gneva prema sejačima razdora i pun ljubavi prema Sovjetskom Savezu, ,
Isto tako je ma sednici sekcije za književnost i wpublicistiku Agneš Smedli, koja je održala referat o
LA
NOVI ČASOPISI —_— ,
„MEDJUNARODNI PROBLEMI da ekonomske pojave »ulepšava«, da + Sajt joj je cilj da naglašene protivrečnosti
Upoznavanje s ekonomskim i' političkim životom i razvojem u svetu, marksističko-lenjinistička analiza i proučavanje tog života i razvoja pret-
stavljaju preku potrebu za naše ka-· · drove, od velikog su interesa i. zha-
čaja za sve naše trudbenike,
Naši listovi i časopisi su tim proble- ·
mima i do sada posvećivali pažnju. Jasno je da se pri tretiranju međunarodne problematike u tim edicijama nije moglo uvek đa vodi računa o specifičnoj sjatematici i detaljima pojedinih pitanja.
Ovu prazninu treba da popuni časopis »Međunarodhi problemi«, koji izdaje Institut za međunarodnu politiku i privredu pri Ministarstvu inostranih poslova FNRJ. : j
Jačanje sooijalističkog fronta, stva= ranje zemalja narodne demokratije,
' razvoj oslobodilačke borbe porobljenih
naroda — otvaraju široko polje za rasmatranje međunarodnih problema. "To jačanje doprinosi novom produbljivanju opšte krize kapitalizma i daljem zaoštravanju odnosa između kapitalističkih zemaHa, Ova fakta treba pravilno uočiti, konkretizovati i analizirati. S druge strane, jačanje socijalističkog fronta zahteva rasma-– tranje i teoretsko razvijanje osnovnih lenjinskih postavki o odnosima između socijalističkih zemalja.
Tom še problemu kod naš pošvećivala velika pažnja i u više mahova je davana inicijativa za načelno prouča– vanje karaktera ekonomskih i političkih odnosa između zemalja socijalističkog fronta. To naročito važi za ekonomske odnose, Tako su na pr. naši rukovođioci u nekoliko mahova obrazlagali neodrživost sistema na kome se zasnivaju trgovinski odhosi između socijalističkih zemalja. Dovoljno je da se u tom pogledu naglasi da &e ti trgovinski odnosi zasnivaju i na fzv, svetskim cenama koje pretfstavljaju rezultat monopolističkih mahinacija i nose u sebi elemente imperijalističkog porobljavanja.
J % a
Prvi broj časopisa, u odlomcima iz političkog ·izveštaja druga Tita i referata druga Kardelja, održanim na V kongresu KPJ, kao i u članku druga Moše Pijade o pitanju Balkanske federacije, iznosi dosledan internaciona= listički ,demokratski i antiimperijalistički stav naše zemlje, izražen na delu, kako u odnosima sa zemljama socijalističkog fronta, tako i u odnosima s kapitalističkiun zeroljama.
Taj aosledan stav KPJ i Vlade PNRJ vidi se ne samo u opštim problemima međunarodnog života gde smo mi vazda, otvorenih očiju i 5opstvenim argumentima, zastupali interese mira i napretka, rame uz rame sa SSSR-om i zemljama narodne demolcratije. Taj, se naš dosledni stav ogleda i u odnosima prema zemljarna socijalizma i narodne demokratije gde smo faktima dokazali naš intemacio-
nalizam, pravilno shvatanje nacional-
nog pitanja itd.
'U prvom broju »Međunarodnih problema« nailazimo, među člancima, na tri napisa o privredi Rkapitalističkih zemalja, zatim jedan napis o planoviman zemalja narodne demokratije i jedan članak o zločinu genocida. Oni su rezultat ozbiljnih proučavanja, obuhvataju žanimljivu i aktuelnu tematiku i kao takvi zaslužuju da se po tezama iznetim u njima povede od strane ekonomista i pravnika temeljna diskusija.
Članak o »karakterističnim crtama današnje ekonomike SAD« koji iscrpno analizira ekonomsku situaciju u Americi zasnovan je, uglavnom, na zvaničnim američkim statističkim podacima. Nužno je bilo, kao što su to pisci kod jednog dela tog statističkog materijala urađili (statislički materijal o radnoj snazi), da te podatke kritički rasmotre. Poznato je, naime, da buržoaska statistika ima za zadatak
oslobodilačkoj borbi Kine i o američkoj intervenciji koja je nedopustiva, posle nekih provokacija koje su iz publike padale Fađejevu istupila strasno i gnevno protiv provokatora, ističući značaj Sovjetskog Saveza za mir i demokratiju, za pobeđu mad fašiz-
mom, i . **-*%
,
Da, na samom kongresu bilo je raznih nijansa, čak i disonantnih nijansa Neki od govornika, na primer Tekri i Šuman „govoreći o razlogu nepoverehja, straha i zategnutosti, skidali su deo odgovornosti s američke vlade i bacali je delimično na drugu stranu. Ali je na velikom mitingu na kraju kongresa publika od dvadeset hiljađa duša u Medizon-skver-garde-
nu bila škoro potpuno jednodušna u
osuđivanju imperijalističkih huškača protiv mira, za prijateljstvo među narođima, a naročito među narodima SAD i SSSR, i
U ogromnoj zatvorenoj areni, u kupoli načičkanoj ljudima i izukrštanoj reflektorskim svetlostima, održan je miting kojim se u Njujorku završavao kongres, pošto su rezolucije već donesene. Mizerni piket-lajni pokazali su se još mizerniji pred masama koje nisu mogle da stanu u najveću prostoriju Njujorka. Posle američke himne, koju je uz orkestar otpevala iedna poznata umetnica, spiker je otvorio miting jednim radio-trikom, pozivanjem radio-stanica raznih vemalja, koje su se*odazivale rečju »Mir« na roznim jezicima, Ova dosta naivna scena ipak je imala velikog dejstva na učesnike mitinga, a onda je spiker čitao poruke onih delegata kojima američka vlada nije dala vize za dolazak, kao i poru-
"ke istaknutih ličnosti koje nisu mo-
gle da dođu. Prisutni inostrani delegati mogli su da osete iskreno prijateljstvo učesnika mitinga i volju amcričkog naroda đa među narođima bude mir. O tome šu govorili i inostrani delegati, a to su čuli i oni koji nisu bili prisutni, i to je prodrlo kroz barijere
kapjitalističkog sistema »zataškavaa«, pogotovu kada se radi o tako osetlji-
vim problemima kao što su obim pro ,, izvodnje, nacionalni dohodak, realne
nadnice i sl, ATA
* V
Među prikazima koje objavljuje prvi broj »Međunarodnih problema poučan je i od osobitog je interesa Za nas prikaz diskusije o privrednim pitanjima u SSSR-u.
Časopis donosi odlomak iz članka Mizhjikova »Izvrtanje marksizma-lenjinizma u radovima akademika BH. Varge«, i to deo koji se odnosi na Vargin stav po pitanju karaktera privrede u zemljama narodne demokratije.
Kao što je poznato, Varga je — na= puštajući osnovne postavke marksizma-lenjinizma — prikazao privredu zemalja harodne. demokratije kao kapitalističku ,doduše ne »u običnom smislu reči« ali, konačno, kao kapita=
lističku. Državni· sektor u zemljama /
nnrodne demokratije ,takođe po Var-
gi, nije ništa drugo nego državni ka- ~
pitalizam, Miznjikov je ove Vargine gole tvrdnje, zasnovane na potpunom neshvatanju karaktera vlasti i karaktera privrede, pravilno ocenio kao antilenjinističke i reformističke,
Vargin „antilenjinistički stav po ovom pitanju došao je do izraza već 1945 godine i proteže se sve do 1947 godine. Miznjikov je svoj članak, čiji je odlomak objavljen u našem časopisu, publikovao 1948 godine,
Interesanino je napomenuti da je Varga, u diskusiji »o nedostacima i zadacima naučno-istraživačkih rado=va u oblasti ekonomike«, koju je organizovao Institut ekonomike pri Akedimiji nauke SSSR, kritikovan po pitanju karaktera privrede zemalja narodne demokratije, — delimično »priznao« svoju grešku, ali na čudan način, i to izvlačeći se informbirovskom smicalicom. Kao što se može čitati u br, 9 časopisa »Voprosi ekono= miki« iz 1948, osnov svoje greške Var= ga vidi u tome što je on smatrao da je narodna demokratija prelazni sistem koji se mora vrlo brzo razvijati u pravcu socijalizma. Izostane li takav razvoj, postoji opasnost prelaza ma kapitalističke pozicije. Takvu opasnost Varga vidi nigde drugde i ni manje ni više nego upravo u Jugoslaviji! Prema |ye kaže Varga, »možda je moje stašMovište u momeniu kada sam pisao knjigu, u 1945 godini, bilo pravilno, tokom godina ono je postalo duboko nepravilno.«”
Ovo u svakom pogledu apsurdno »priznanje«, koje nema veze ni s onim »rizikom« na koji naučni radnik, prema Vargi, ima prava da'ide, utoliko je ne samc nenaučnije nego i amoralnije, što je upravo u Jugoslaviji i stvorena prva narodna đemokratija sa socijalističkim kvalitetima od samoga početka, i što su definiciju i teoretsko obrazloženje narodne demokratije dali rukovodioci KP Jugoslavije, a tu definiciju, samo deformisanu i razvod–njenu, sada »kritičari« naše Partije prisvajaju sebi, Rukovodioci naše Partije upravo su i napadnuti zbog toga što su dali pravilno tumačenje narodne demokratije ,a sada su nekom »dijalektikom« postale socijalističke sve ostale zemlje narodne demokratije, a najnaprednija među ia Jugoslavija, postala u glavama o »kritičara« kapitalistička,
Kao drugi prikaz diskusije po privrednim pitanjima u SSSR-u, »Međunarodni problemi« objavljuju informaftivni članak M. Gavrića o antimarksističkim izvrtanjima i skretanjima u oblasti političke ekonomije u SSSR-u,
Prvi broj »Međunarodnih problema« 3
objavljuje još i rezultate izvršenja
plana za 1948 godinu u SSSR-u, prema podacima CSU pri Ministarskom savetu SSSR-a, a pod naslovom »Velika radna pobeda naroda SSSR«, Đ.
koje je američka reakcija postavila između američkog narođa i ostalih
naroda, | *..**
Glas afričkog Crnca doktora Armatoa imao je nečeg monotono tužnog u melođiji i teškog u rečima. On kao da je došao da se pred svetom požali za poniženja i tegobe koje podnose Crnci kako u Africi tako i u Americi. Dok je ovaj mladi naučnik tužnonasmešena lica uglavnom apelovao na pravdu, crnačka pesnikinja Širli Grehem strasnc je klicala zahteve Crnaca za mir i za ravnopravnost, 8 ugleđdni crnački književnik Diboa govorio je o problemima kulture u službu mira jednom misaonošću izraženom kroz vrlo prefinjen stil. iy
Na kongresu je učestvovao veći broj Crnaca iz, SAD i iz drugih zemalja. Ovde na kongresu oni su bili ravnopravni i imali simpatije. U američkoj društvenoj i političkoj stvarnosti oni to ni iz daleka nemaju.
Jeđan od najlepših susreta u Niujorku bio je u siromašnim prostorijama jednog crnačkog kluba, gde je Diboa priredio prijem u Šast Armatoa,
a ha kome šmo od stranih delegata slučajno bili samo mi Jugosloveni, Mala prostorija kluba·i pretsoblje bili su puni }judi, većinom aernih a manjinom belih, i odlazeći E njihovog
kruga osetili smo da srmo pebeli sa”
sobom stisak ruke jednog dela progresivne Amerike. | ı i U Americi „zemlji najrazvijem}ut} i
najsurovijeg kapitalizma, čije prave
odnose još jeđan veliki deo Amerikanaca nije spoznao, ima prijatelja koje čovek freba da želi za prijatelje. O tim naprednim., dobronamernim ljučt-
ma Ametike još treba govoriti njih i treba upoznati, a oni trel |još odo.
da saznaju, Kongres za mir tome je svakako doprineo,