Književne novine

'su traktori išarali

STRANA 4

————— _ kNJIžŽEVNE.NOVINE

Na zadružnim poljima

Atar kačarevskih zadruga golem je, na desetine kilametara protežu se oranice, na hiljadama hektara ustalio se pojaš koji brigade obrađuju,

Zadruzžari siju kukuruz, i oko tebe talasa se jednoobrazna boja oranja. To i brazde, i njihovi obrisi isprcpleli se kroz daljinu.

Jelica Stojakovska puca bičem i kobila Bula jakim zakoračajima olaka vuče branu, Za njom, poput trake umjetne magle, podigla se prašina i blješti na suncu. Gornji tanki sloj sa-= stavljen od najsićušnijih čestica zemljišta sljubio se u pokoricu, i sada ga zupci gvozdene brane plitko riju, tek toliko da se sjemenje prekrije. Do nedavno Stojakovska je u syom brdovitom selu nad Đevđelijom branala zemljište spregom sastavljenom od

_ krave — sitne buše Zekane i stričeva

magarca. I sprega je po kamenjarskoj mršavoj njivici lijeno i sporo odmicala vukući za sokom od pruća i šiblja sačinjenu primitivnu branu. Kao i njeni šukundjedi.

'Kobila Bula je dabro Uuhranjena, mlađa i vilena i s časa na čas poigra branom i Jelica je susteže i sa zadovoljnim osmejkom zadržava. Do nje, za sijačicom šutke stupa Risto Joveski, nadgleđava lulu po lulu sijačice i određuje količinu sjemenja. U rodnom *raju, u selu Donjodivjacima kod Kruševa Rista je drukčije sijao. Bacao je iz šake zrmo po zrno pod brazdu, i znao napa”.et koliko je zrnja u danu posijao, A kako sad da zapamti, kad Je samo njegova brigada »Makedonija« do podne zasijala nekoliko lanaca.

Iz sela smo se dovezli kolima. Čitava kolona. Samo »Crveni proleter« posjeduje oko pedes t zaprega. Konji nisu čistokrvni, već izmješani: i lipicaneri, i poluaraberi i nonjusi. Pomalo, ustaliće se i pasmina, glavno je da su dobro utimareni i radni. U trku promiču kola, „dak se trudiš da zbrojiš dužinu obrađenih oranica koje ostaju za nama, razabireš, opire jasno pjesma i uzvici: i makedonska i srbijanska i crnogorska i urvatska i slovenačka — sastao se ovdje \ı kolektivu seoski proletarijat iz svih krajeva domovine ı zadovoljan pozdravlja pjesmom s;oje domaćinstvo.

Dva zekasta lipicanera paradnim kasom grabe putanjom, dok bič Mile Bogdanovskog zafijukne tek ovlaš nad njihovim glavama, Samo na čas obojica poviju uši, zatreru grivom, ukača vratove i sileni žustrije potegnu. Mile ne pjeva. zaokupljen je uspomenama i jedan tnali djelić od njih priča meni:

...Poznato ti je da seoski momci vole crne i čile konje. Pletu im grive i u njih utkivaju šarene trake, Koliko je zadovoljstvo u tom kada selom u trku projezdiš, i dok se pjena 58 vrančeva vrata lagano preljeva, snajke i djevojke šapatom prenose: do li junaka, do li dobra sedlanika.

A u našem kraju oko Kruševa samo su Osmanlije imale pomamnce i vrsne

. sedlanike. Kupovali su ih čak po Ara-

biji. Sve sami mrki araberi širokih nozdrva. Nisi znao da li je skladnije građen trup, noge ili glava ovih plemenitih životinja. Držali su ih samo za jahanje, i posebni konjušari i se» izi morali su da ih timare. Po ızgle= du konja cjenio se gazda — ratnik.

Moje selo nije posjedovalo ni jed. nog arabera. Raja je orala svoje pjeskuljaste njivice. sijala raž, ı na maz= gama ili magarci dogonila u grad drva i ćumur, Tek toliso da se soli kupi, da se raženac ne jede neosoljen. Za zimskih noći, po prelima uz ognjište pjevane su pjesme o junaštvu, o jadnom životu, o zulumu. A koliko je mladića, kao i ja, priželjkivalo uz slobodu i dobra dorata...«

Desetine sijačica raspoređeme po ataru pišu sjemenjem kukuruza radni dan u zadruzi, i htio ne htio upoređivaš sliku pred sobom raznim upored. bama. Opija te zamah bitke kolonista — Dproletera na tradr.oj barikadi.

Mile je sekretar partijske ćelije »Crveni proleter«, rukovodi radom, i čim smo stigli na njive prestao je sa pripovjedanjem. Ostavio „e da doznam od drugoga kakav je život proveo u SsVvVOjoj Makedoniji kad su umjesto »bolesnika na Bosforu« »nove delije na gedlancima« preuzele vlast, o danima kad su domaćini nanovc. nastavili da dogone u grad na mazgama i magar= cima drvo i ćumur i jedu raženac.

— Davno, vrlo đavno, ad kako pamtim svoje rodno selo, sjećam se jednog našeg — sirotinjskog hercegovač=kog očekivanja, Znaš, još naši stari željeli su, a zatim je ta želja prešla i na mlađe, da se naselim» negdje gdje zemlja nije gladna mrsa. Za takvim krajem, gdje ne moraš iz: vjetrova i kiša da u vrećicama sakupljaš zemlju po :akloncima. Preko noći. za čas, ogole ti prokletnici njivice, tragaš za crnicom i šaku po šaku sakupljaš i donosiš i nanovo stvzraš oranicu. Tek toliko da ralica zaprljuža brazde, da sakriješ sjemenje... i nagađaš hoće li biljka da se zakonjen:i. >

— Pitaš kakve su nam kuće bile? Ta, jadan ne biv, dok nisam „krenuo

iz sela u svijet mičlio sam da su to , kuće, A one... ne možeš ih tako na-

zvati, : . ' Moje je selo Dramiševo, nevesinjski

' kraj. Stislo se između planina Crvnja

i Veleša. U kućama nigdje odaj” Ponegdje koja na tavan. Za dana, kada se magla podigne k planinama razaznaš po beku sa crvenim crijepom 'Proviri između krošanja drveća, tek toliko đa putniku najavi da se u njoj gazda smjestio. A kad nas — golaća sitne i *adne, Dpoasivjele crkavice ko stijenje planina, 1 isti je krov čuvao i ljude i blago

Davno, vrlo davno, od kako pamtim svoje rodno selo, moje Dramiše= vo u nevesinjskom kraju u Hercegodni, |

Raspričao se tako Jovo Glagovac o svom življenju. i ređa tegobu za te= gobom kojima je “vot sve njegove doskorašnje bitisanje .podobro začinio,

Od srdžbe nz prošlost Javanovo lice

Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Prancuska broj

potamnilo, dok oči iskre čudnim oporim sja'em i povlače se u duplje. I obrve se nakostriješile razjarene kao i dlake na ruci, dok se grudi nadima-– ju, rekao bi žele da raskinu polužuta puca koja se bezobrazno ukočila na košulji smetaju mu da bez aduška iskaže sav prezir i bijes. na prošlost. Sa svakom novom riječju skupljaju mu se ruke u šaku, dok se nokti pokunjeno previjaju pred snagom dlana, I u času, kad mu psov'a podignu brk, Jovo promjeni temu rezgovora i odmah se izmjeni,

— Neka se čude oni koji.ne vjeruju u današnje vrijeme, a ti, pogledaj, reci, zar nije divota vidjeti: Cjeli grad podižemo. Naša zadruga »Crveni proleter« biće jedna od najboljih u zemlji. Lani smo bili prvi u Srbiji, a sada ćemo u cijeloj Jugoslaviji. A gradimo, nije da se hvališem, ali, eto, preka četrđeset zgrada. Dvadeset hektara zapremaće naše ekonomsko dvorište., Govorili su mi: Jovane, star si i nije za tebe rad, Misliš da sam pobenavio te ću poslušati. Ja sam tesar i ne zaostajem za mlađima. pogotovo poslije one rezolucij?-. E

Reci, zar bih mogaa drukčije, Imam četiri sina i sva četiri partijci. Kako bi to bilo da ja dokončim, uvijek -se hvalim kako ću nigdje drugo već u polju ili negdje na pradilištu i smrt dočekati. To je, sinkoviću si moj, ko nekad naši stari Hercegovci. Sjedi za ognjištem i s tobom priča, i ti se odjednom začudiš; zave fe polako ı ptiibrano moli: de, sinko, zapali svijeću, valja mrijet. Misliš u prvi mah šali se, kad tamo prekrsti se i umre bez jauka.

Oko Jovana uzhodali su zadrugari, posluju na podizanju novih staja i drugih najpotrebnijih zgrada, a Jovsn pripovijeda i stalno udara bradvom po gredi, teše je i promjerava.

U zadruzi »Crveni proleter« ujedinjeno je preko 200 domaćinstava, sa više od 1.100 članova, Pored »Crvenog proletera« u Kačarevu posluju i druge zadruge, »Pobjeda«, »Jedinstvo« i »Socijalizam«, Većina zadrugara je učestvovala u narodnooslobodilačkoj borbi, to su ljudi kaji su po prvi. put sagledali banatsku ravnicu i uhvatili se u koštac sa prirodom u novom kraju 'kako bi život načinili što boljim. Oni su svjesni činjenice da im je novi život omogućila Partija i zato prednjače u izvršavanju obaveza prema Partiji i narodu.

— Po ratu, s njima sam radio tri godine u istoj partijskoj ćeliji. Pune tri godine proživjeli smo u zajedničkom radu, učili smo skupa, polagali ispite, izvršavali svakodnevne zadatke. Listam »Zbornik driu?tva za naučno uzdizanjie studenata zagrebačkog sveučilišta — sekcije prirodnih nauka«, pa i pored činjenice da radovi sadržani u njemu, razumljivo, dobrim dielom imaju literarno-kompilatorski karakter, osječam velika zadovoljstvo, jer je on nešto novo, naše — još jedan dokaz rovog duha koji vlada u socijalističkim učionama.

Ivo Matić je obrađio temu pod naslovom »promjenom uslova vanjske sredine mjenja se priroda organizma«. U primjedbi kojom se literaturom slu= žio kod obrade on navodi: Darvina, Delaža. Goldsmita, Vičurina, Lamar–

Z. Džumbur: crtež

ka, Lisenka i Lalovića. Jože Sparning obradio je temu »o izrađavanju krompira u proizvodnji sjomenske robe«, Bogdan Šestan »o travopoljnom plodoredu« Josip Getlin »o plodoredu i borbi protiv korava«, Jan Čižek »o uzgoju Rrmnog bilia na oranicama«, Ratka Reljić »o ra" :izaciji konja i goveda u NRH« i Franc Bitenc »o primjeni sušenja infacrvenim zrakama u poljoprivredi«.

Njih sedmorica zu anajbolii studenti poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu, Uskoro će da završe studij. Svi su članavi KPJ, i dugo po završetku studija služiće za primjer novim generacijama studenata. Pored redovnog učenja, svak” od njih. radi u raznim sekcijama, svi su člannvi ruci lstva Narodne omladine, demonstranti na pojedinim katedram ı brigadisti sa radnih akcija. Njihov primjer. nije usamljen. Preko dvjesta novih apsolvenata takmiče» se da što prije završe

. studij i pomognu na poliu rekonstruk-

cije naše poljoprivrede

Od oslobođenja na ovamo niže se pravilan redosljed rada na fakultetu. Poslije ispita kreć p”va i druga godina na radne akcije. treća i četvrta na raktične radove. TI tako, svaki novi inženjer „woljoprivređc sa zagrebačkog fakulteta prolazi kroz redove brigadista »Jože Grandže«, brigade koja je učestvovala, na svim radnim akcijama diljom domovine. Njen prvi “omandant, pod čijim je rurovodstvom brigada odlikovana ordenom Bratstva i jedinstva, Boris Cepić, nedavno je diplomirao i Već stupio na novu du-

žnost u privredi. Kad brigađa krene na Autoput radovima će rukovoditi novi komandant,

Nedavno na sastanku Narodne omladine fakulteta bilo je ž:vlje no dosada. Među novim zadacima trebalo je da se riješi ko će ići u radne zadruge. Ođ rukovodstva je bila predloženo da ide 100 studenata, i to 50 čla._ nova KPJ i 50 vanpartijaca s tim da pomognu u organizaciji zadruge svaki po mjesec dana. A svi bi htjeli! I statističar Jože Sparning izbrojao je 100 najboljih studenata starijih godišta., Tih dana susreo sam pred fakulteftom jednog mog zemljaka studenta, člana KPJ, i jednog studenta iz Drniša, takođe člana Partije. Pravdali su se, Ovaj moj Knjinjanin stalno je ponavljao: .

— Dvadeset i pet! dvadeset i pet do sada! Jači smo od mnogih drugih kotareva. Za sada je već toliki broj re_ gistrovan, a biće ih još, zadnji nećemo biti.

— Pa i naš kotar nije zadnji, ako baš želiš da znaš, brani se Drnišanin. Pročitaj zadnji broj »Vijesnika« i vidjećeš što piše o mom kraju.

Nije to prvi put poslije značajnih odluka II Plenuma CK naše Partije kako čujem slične razgovore. Svugdje, gdje god stupaš u razgovor sa našim ljudima iste teme: u mojem kraju toliko i toliko radnih mojem kraju...

U velikoj smo utakmici — nije druge, Neslužbeni žiri, aktivisti raznoraznih struka, zvanja i položaja boduju svaku navu zadrugu i ne kriju, već otvoreno žele da njihov kraj ne bude madnji na lestvici ovog velikog savez=-

·nog takmičenja za socijalističko selo.

U rodnom sam kraju. pod Dinarom. Želim da svratim u Polaču prije nego ovce krenu na suvate na ljetnu ispašu. Pod planinom miriše trava, izbujala, prokrala se između kamenjara i mami k sebi mlađu jagnjad koju čobani odjeljen6 izjavljuiu., Kamenjar se u prvim ljetnim danima izmjenio i miriše svojom florom i čovjeku i blagu. Okolo, sa raznih strana seoskog pašnjaka, dopire ćurlik svirale. Čobančiči biraju najbolie mlade jaganjce i vrućim šilom provrćuim rogove i vilaše ih. Sad neće više rasti slobodno i bez forme, već će stršati uspravno i kolutovima pokazivati koliko je godina prazu. Jaganjci neće da miruju, igraju se u prchladnom jutru, fek s časa na čas udare praporci, ždrijebađ se izmješala s njima, mješaju se i klepše manje i veće, krš dobio nov izgled, kao da po njemu nisu nikada vršljale bande i palile i uništavale

sve ono što uz ljude daje prirođi život. Kućerci Polače smjestili su se uz

same tabane Dinare. Zaseoke ne možeš prepoznati ako nije vedro. Stisli se-už planinu kao pilići pod kvočkom, U zaseoku Maglova je. uprava zadruge »Partizanka«. Oko zaseoka malo je ziratne zemlje, a i ona išarana zakr=pama pregrada — osiguranja da voda ne odloče ornicu. Za nepun sat — dva sve bi zemljište dobar momak propje> šačio uzduž i poprijeko. Samo, teško bi se proveo onaj koga bi za kaznu natjerali da preskače pregrađe. Noge mu he bi izdržale.

Stado od preka 600 ovaca kreće na suvate, Na novim teljicima koji su o-

bavili vratove najjačih ovnova — vVila- ,

ša udaraju klepke.

— Kućimo se, nije druge — govore zadrugari. Rat smo avršili bez i jedne ovce. Sve su nam potamanili., A sada, milina kretati za blagom i sluša= ti zvon klepaka.

Njivice su još uvijek protkane zakrpama raznih usjeva. Tu ječam, tamo kukuruz, pa vinograd, pa krumpirište, i slična. Zadruga će prva otpočeti s primje.nom plodoreda. Glavno je težište stočna hrana. Podižu se nove velike « aje a umjesto šturih klasova ječma njive će prekriti mahunaste trave i luccrke. podići, će se prvi silosi za stošnu hramu i na paketićima maslaca i na kolutovima sira pisaće oznaka: »Partizanka~» — Polača.

Kad padnu magle vrh polja i poput maziva pYljavo musavoni bojom obviju oranice, desi se te stabljika ne donese zrnja. U narodu, za akav nepoželjan događaj postoji izreka »žito je magla pojela«. Ne znaš što ije gore, ili kad »magla „pojede žito« ili \k kada pa »sunce puzoblje«, kad zmje ni ne nikne, v»ć« svarenn istrune među gru-. dama zemlje — u brazdi.

Po oslabođenju Dalmacije, pojedini angloamerički vojni novinari nosili su sobom, uz ostali pribor, poveće platnene vrećice une bonbona,. Bonbonama su mamili djecu, nastojeći da ih njihove kolege snime kako »gladne Jvgoslavene« »humano« „hrane (i to bonbonaia!) vojnici zapadnih saveznika. Majke nisu „dozvoljavale dieci da primaiu bonbone. sječam se proljeća 1945. kako su djeca u šibenskom perivoju bježala od »saveznika« i dovikivala:

— Ne trebamo Čerčilovih darova otrovni su

Za rata, djeca po dalmatinsko} Zagori i gradovima jela su bobice smreke, a mlinski kamen mlivio je um)esto zrnia kočan Tawvim »hljebom« hranile si se i partizanske brigade.

Koliko bi se danas obradovali naši »kritičari« sa istoka, kad bi nas zahvatila elementarna nesreća, i kad naša polja ne bi dor:iijela roda.

Žele nam da pomremo od gladi, da naše vršalice zamuknu, i berač umjesto pjesme ategne bugarenjem, pa da nas ucjenjuju. T pitaš se u čuđu, tko bi to sada htio da bude snimljen »kako spasava' gladne „Jugoslovene«, Ko to želi da sa sličnim snimkom »obogati« riznicu marksizma-lenjinizma.

Vojin JELIĆ

zadruga... u.

Vi: & 7

„188

BROJ 38

MBBI PBSBPISE | LI5TOVE

- JETA E RE“ KNJIZEVNI DASOPIS NA SIPTARSKOM JEZIKU

„Izišao je iz štampe prvi broj književnog časopisa na šiptarskom jeziku »Jeta e Re« (Novi život), organa Saveza kulturno-prosvetnih društava Kosova i Metohije.

Časopis ima neobično veliki značaj za,dalji razvitak književnosti i kulturno-prosvenog života šiptarske ma

njine u Autonomnoj Kosovsko-meto= .

hijskoj oblasti. Njegova pojava pret stavlja dalji korak u rađu na pod'za nju kulture šiptarskog naroda na Kosovu i Metohiji, Pored otvaranja Velikog broja osnovnih škola. gimnazija i srednjih stručnih škola, u kojima se nastava obavlja na šiptarskom jeziku, i pokretanja većeg broja listova koji izlaze u ovoj oblasti, kao što su »Rilindija« (Preporod), organ Narodnog fronta Kosova i Metohije, »Zani i. Rinise (Glas omladine), organ Narodne omladine Kosmeta, zatim »Certusš'• (Građevinar), „organ građevinskih radnika, »Gazeta e Pionierve« (Pionirske novine) i više drugih, ukazala se potreba i za izdavanjem jednog časopisa, koji će se boriti za -čistotu šiptarskog jezika i samim tim pomoći svima koji pišu u ovim i drugim listovima, kao i čitaocima, da upoznaju književni jezik.

Časopis »Jeta e Re« pretstavlja još jedan dokaz više pune ravnopravnosti Šiptara u dSsocijalističkoj Jugoslaviji, u kojoj je zahvaljujući pravilnoj. politici Komunističke partije Jugoslavije i druga Tita po nacionalnom pitanju, i njegovim dosled nim - marksističko-lenjinističkim rešenjem, omogućen svim narodima, po red ekonomskog i političkog, i puni kulturni razvitak.

Časopis ima zadatak da preko književnik radova, pesama, pripovedaka, kao i prevoda naših najboljih književnika, zainteresuje sve intelektualne radnike Šiptare da pišu u časopisu o. najsvetlijim danima naše istorije, o Narodnooslobodilačkom ratu i Narodnoj revoluciji. da pišu o svetlim li kovima drugova koji su pali za izvojevanje pune slobode šiptarskog na-

· Naša njiva u Pančeva

Na malom skveru pored ulice Đure Đakovića okupljaju se {frontovci Odlazimo na šestodnevni rad u prostrani Pančevački Rit. Sunce osvetljava šareni skup žena, muškaraca i dece, a glasni pozdravi prekidaju gra ju razgovora:

— I ti si došla!. E, ovoga puta mi ćemo uzeti zastavicu!

Krećemo čvrstim ujednačenim korakom. Pokret ka istom cilju čini naš jakima, osećamo snagu kolektiva, moć drugarstva.

Voz već čeka. Uskačemo u vagone, smeštamo se, polazimo. Isprva osećamo jak miris svežih koža sa Klanice, ali pri prelazu preko mosta, zahvata svežina velike reke koja blješti na suncu. Udišemo njen hladoviti vazduh i stižemo na drugu stranu. Ptesecamo polja i livade prošarane cvećem raznolikih boja.

Sada u vagonu počinje „razgovoT.

Jedna do druge sede pored mene drugarice „Draga, Zorka, Darinka i Rada, poznate sa mnogih naših zajedničkih akcija. Draga je najveselija. Njeno okruglo lice sa malim prćastim nosom, njene vesele oči čine svaku njenu „primedbu “Ššaljivom. Mnoge žene bi rado pričale kako su se otrgle od kućevnog posla za čitavu nedelju dana, kako su sve udesile i spremile, kako su uspele da Uuproste ili bolje organizuju domaćinstvo, i kako će se njihovi snaći bez domačice, ali Dragine upadnice izazivaju svakog trenutka kikotanje. - Na stanici u. Kovilovu neko vreme traje gužva ali se ubrzo pofrontimo i slušamo. pozdravne reči našeg načelnika, Anđelka Bukvića,

'Drum nas vodi kroz sjajno zelenilo obnovljenih 'polja. Okruženi smo mirisom sveže zemlje, jasnom svetlošću neba, tihim žuborenjem miliona živih biljaka koje se neprekidno pokreću i rastu na ovoj dobroi, vernoj zemlji.

Prolazimo poređ niza novih obora za svinje, pored nepreglednih polja krompira, bundeva. luka i graška, pored sabirne stanice i lepih. belih kućica u baštama Susrećemo Sa radosnim usklicima zahuktale traktore, čiji visoki i debeli prednji gumeni toč kovi prelaze lako i sigurno preko svih prepreka, dok „upregnu'e prikolice kao ogromni skakavci poskakujući trče za nkim motorima.

BWvo .i našep prenoćišta! Ova nova tek sazidana velika zdanja sa VisOkim prozorima docnije će služiti kao

staje. U njima su po tri reda drve-'

nih kreveta sa prepunim slamaricama beli čaršavi i po dva topla vune-

na. ćebefa... * * *

Posle jednočasovnop hoda stižemo na njivu obraslu visokim i gusim kuuruzima Rosa je okitila niihovo lišće krupnim. sjaj nim kapljicama · Beličasti horizont odvaja se od dalekog tamnog zelenila. Sve što oko može sapledati samo je zelena ravnica. i nebo Zemlja je potpuno prekrivena teškim lelujavim ćilimom. te nema ni. traga siajnoli, masnoj crnici.

Stotine liudi zauzimaju svoja mesta. U redovima stotine motika već su u zamahu Ulazeći u brazde na svakom koraku nailazimo na bodljikavi korov, na visoku fravu i gusta izrasle stabljike kukuruza Ravnomernim udarcima krčimo put sve dublje i dublie, ošlobađamo najdeblje stabljike kukuruza njihove suvišne braće, kidamo i čistimo korov motikama i rukama. I, gle ubrzo proviruie crna zemlja između šstabljka. Sa kraja brazde gledamo iza nas dug red pravilno proređenih kukuruza i. ohra>

Prvi dan rada.

roda na Kosovu i Metohiji. U prvom broju časopisa mlađi pesnik Sat Nokšići opevao je junačku smrt Bora

Vukmirovića i Ramiza Sadika, narodnih „heroja Jugoslavije. Ovim stihovima o junaštvu dvojice he-

roja izraženo je poštovanje i duboka zahvalnost naroda. njihovoj borbi, ko ja im je pokazala put zajedničke borbe Šiptara, Srba i Crnogoraca na Ko sovu i Melohiji. U pesmi se takođe govori o čvrstom savezu radnika i seljaka za koji su se borila i poginula dva heroja. U ovoj pesmi o zajedničkoj pogibiji Bora (Crnogorca) i Ramiza (Šiptara) govori se o bratstvu i jedinstvu koje je njihovom krvlju zapečaćeno. A to je i osnovni zadatak časopisa: čuvanje bratstva i jedinstva Šiptara, Srba i Crnogoraca, te najveće tekovine, Narodnoos]obodilačkog rata.

Pišući o Narodnoj revoluciji i naporima radnih masa za izgradnju socijalizma, mladi književnici doprihe-

breni uspehom, osvajamo drugu braz du. Kopamo, kidamo, čistimo.. i već smo u trećoj, četvrtoj... Sve naše misli sažete su u upornu želju: da očistimo korov, pomognemo zemlji da 1akše diše, istrgnemo biljku iz zagrljaja parazita, pružimo joj slobodu, svotlost, sunce i čisto parče zemlje koje joj pripada, na kome će ona bujati.

Podne. Na drumu čekaju kola puma velikih kanti hrane, hleba, vode i posuđa, Lagano ostavljamo motike i prilazimo na ručak.

— Pogledajte, drugovi! — uzviknu Bukvić pokazujući široko polje sa 'sto tinama obrađenih brazdi. — Pa ova

je njiva progledala. kao da je oči otvorila! Ozbiljno lice našeg načelnika ozare mo je radosnim detinjim | osmehom. Omalen i hitar, sa krupnim pegama na belom licu i izrazom jake volje u crtama, Bukvić je osvojio sve brigadiste svojom vedrinom i istrajnom marljivošću. Stalno idući iz brazde u brazdu prilazio je svakome, uzimao motiku i znalački kopao, objašnjavajući kako se ovai posao obavlja lakše i bolje. Neumorno, uprkos svojoj hro moj nozi — rana iz Pete ofanzive, on sada, zajedno sa svima nama, VOdi upornu borbu protivu korova, isto onako kao što je u ratu sa svešću pravog komuniste, vodio borbu protiv fašista.

— Bila sam u istoj brigadi sa Bukvićem, — priča Jelena, vitka, crnomanjasta studentkinja iz Bosne, — uuvek je bio istrajan!

* * e

Već četiri dana radimo ha »našoj njivi«, praćeni na smenu toplom sit nom kišom i blještavim suncem, Sva-– ki od nas radi zaista kao na svojoj sopstvenoi njivi Najhitriji pomažu starijima da što pre završe brazdu, pa da zajedno krenemo stotinu metara napred Svakoga sata kolona se pomera, svakoga dana osvaja veliku teritoriju, a sve to uz priču i šalu, ra deći pređano i složno, šve bolje, sve umešnije.

Petoga dana prolazimo pored traktorske stanice, gde bi se naši koraci uvek usporili; sad krećemo udesno, drumom. Sitna kiša je prestala, nebo se razvedrilo i eto, odjednom smo po sle toliko dana ugledali u daljini naš Beograd, njegove kupole i tornjeve, zgradu »Borbe« i palatu »Albanija«.

Pored nas prolaze kamioni natovareni povrćem. a pored druma stoji drvena natstrešnica pod kojom sede mnogobrojne žene sa belim. poveza= čama i slažu luk u velike veze,

— Odakle sti vi, drugarice? —. pitaju žene iz naše brigade.

— Iz Valjeva! — dovikuju nam One. — Mi smo APFŽ iz Valjeva.

— Kada ste stigle?

— Pre dve nedelje. Ostaćemo još dve!

Htela bih da stanem i porazgovaram sa njima, ali moja brigada žuri na rad: treba da ispunimo naš dnevVni zadatak, Okrećem glavu u brzom hodu, mašem Valjevkama. a one otpozdravljaju. Pred nama je brdo dugačkih čamovih kočeva Brigadisti se brzo razvTstavaju. poneki dahvataju kočeve, dtavljaju na ramena i polaze u polje. gde smo mi već prionuli na rad, A polje je toliko široko da se tamo na kraju jedva i raspoznaje figura čoveka Prekriveno bujnim zelenilom, po negde prošarano lakim bojama poljskop cveća, ono odiše skoro opipljivom vlažnom svežinom Ali cveće naš sad ne privlači: mi ga nemilice kidamo i bacamo kao ostali korov, jer i ono davi korisne biljke, ometa razvoj nebrojenih sadnica paradajza

— Smrt korovu! — čuje se glas na-

ı — Stamp arija »Borba« Beograd, Dečanska 31,

će razvijanju socijalističkog patriotizma, Na stranicama časopisa kazi vaće istinu o novoj Jugoslaviji, o ne= viđenom poletu radnih masa, o .horbi za izvršenje prve Titove M efOlel a o svakodnevnim uspesima i rezulta= tima, što će ujedno poslužiti kao dalji potstrek našim radnim ljudima, a istina o izgradnji socijalizma, o radnom heroizmu, o krupnim rezultatima izvršenja plana i razvitku nacionalne kulture, biće najbolji odgovor svim klevetnicima naše Partije i zemlje.

Časopis će tretirati i probleme iz oblasti književnosti i pružiće dragocenu pomoć mladim „književnicima Šiptarima u njihovom izgrađivanju, što se najbolje vidi iz članka Esada Mekulia, objavljenog: u prvom bro<ju, i koji će svakako korisno poslužiti svim Šiptarima koji se bave pisanjem, U svome članku on pored ostalog ističe da je potrebno pristupiti smelije književnom radu jer je naša Narodna revolucija zbrisala sve smetnje koje su stajale na putu razvitka

književnosti. Časopis pruža široku mogućnost mladim književnicima~

Šiptarima da u njemu sarađuju i time doprinesu razvijanju nacionalne kulture.

Prikupljanju narodnih pesama i fol klora uopšte časopis poklanja znatan deo svojih stranica, Prikupljanje narodnih pesama doprineće u mnogo» me čuvanju i negovanju borbenih tradicija šiptarskog naroda.

Izdavanje ovog časopisa, sa čijih će se stranica mladi književnici Šiptari boriti za pobedu istine o našoj Partiji i našoj zemlji, ima poseban zna·čaj maročito danas, kada rukovodioci Sovjetskog Saveza i zemalja narodne demokratije „preko svog ogromnog propagandnog aparata, putem kleveta i laži, nastoje da ocrne sveflu bor bu našeg naroda, i da ometaju izgradnju socijalizma u našoj zemlji, služeći se podvalama, nepoštenjem i provokacijama. |

D. Mugoša

čkom ritu

šeg Bukvića. — Drugovi i drugarice, danas se naše iri čete takmiče!

I čete su već zauzele podjednake parcele. Komandiri raspoređuju brigadiste. Počinje takmičenje. Čupamo korov obema rukama, smeštamo biljku, sa još zelenim plodom paradajza na očišćenu crnu zemlju, otkidamo po neku: zaostalu travku, i, već smo brzo prešli u drugi red, pa u treći, četvrti... Trčećim korakom osvajamo navu parcelu, sve hitrije oslobađamo biljke nezdravog zagrljaja puzavica i boca, sve više otkrivamo žitku crnicu. Iza nas čuju se glasovi drugova i udarci čekića: drugovi pobijaju kočeve. Dok zagledamo red kočeva već je eno, prva četa zauzela novu parcelu!.. »Brže! Brže!« — dovikujemo jedan drugome, i smejući 'se, kao đeca, trčimo napred, da bi što dalje odmakli.

Podne. Visoki oblaci prckrili nebo. Sunce proviruje samo na trenutak, kao da je provirilo kroz uzani prozor i pogledalo dokle smo stigli, Ali ni o no ne može više prepoznati ovu njivu: Zar je to ona ista poljana, do pre nekoliko sati prekrivena gustim korovom, iz kojeg su se jedva izdvajali reckasti listići paradajza i svetlozelene loptice nezrelog ploda? Ne, ova njiva sada izgleda kao umivena i Očešljana. Na tamnom ćilimu zemlje uzdižu se pravilno raspoređene biljke.

— Ma, ovaj ti je korov pravi fašizam! Treba ga nemilice satirati! kaže drug Bukvić, I ponovo igra na njegovom licu onaj detinji osmejak.

Poslednji naš radni dan... Sitma kiša čas pada, čas prestaje. Vlažna zem lja lepi se za motike. Opet smo na »našoj« njivi kukuruza. Ali sad sve teže i sporije prolazimo kroz brazde, psujući nevreme. Skidđamo blato sa cipela, čistimo motike od nalepljene zemlje, Još pre podneva prekidamo rad i odlazimo u šumicu u dnu livade da sačekamo dok stane kiša. Poneko se žali na vlažne cipeli. Ali mi se Uubrzo snalazimo: skupljamo suvarke i suvu travu pod drvećem, palimo vatre. Isprva kulja. samo beličast dim, koji štipa oči, ali pod njim se već razgara plamen i zahvata suve gran čice, zagreva nas prijatnom toplotom. Bukvić je među nama. Gleđa u vatru ozbilino, mirno, kao neku dobru poz” nanicu. Odjednom iznenadnim po" kretom zatura kačket na potiljak i ve selo kaže: .

— Ma, ovo ti je prava partizanijal

* * *

Kiša sipi dok nas kola voze na stanicu. Ostavliamo naše njive, naša sve ža i rosna jutra.

— Zdravo! — dovikujemo opraštajući se od naših polja.

Kao da je ista misao prostrujila kroz redove brigadista odjednom #80 ori složan pozdrav:

— Doviđenja! a · Julija NAJMAN

——:–— o ––>”vitjiiKiCč'IRHm"I REDAKCIONI ODBOR:

Jovan Popović, Čedomir Minđerović, Marijan „dJurković, Ivan Potrč, Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko Đonović, i Dmitar Mitrev ı PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE Za wWašu zemlju na 3 meseca 35 dirfara, na 6 meseci 70 đinara i na gdinu dans 40 đinarš Za Inostranstvo: na 3 meseca 50 dđinhrm na 6 meseci IM) dinara ! OB gođinu dana 200 dinara Rukopisi se ne vraćaju. Broj čekhovnog računa 1—906078 Poštansk! fah 51%

——–%={ "T"|A}— – –––1 –––SG g S __a — — n——

— -