Književne novine
urigaaya Me ! *uvaćem | (Nastavak sa e strane)
2« (strana 168). Izgleda da člaorganizatori informbiroovske nje i kleveta ne odlaze često u ioteke i ne zagledaju ranija godia sovjetskih časopisa. Inače moralo bi im biti jasno još od samog početka njihovog revizionističkog i kontrare-
n. g pošla da je drug Tito u osobinu preneo na čitavu i na vd Pa ro narod pesmi đao klasičnu formu-– jn a komuniste ___Pomaje se ko je komunista, | Gvaki ıılo i obraza čista:
aeđu ostalih vanredno dokumen= tovano obrađenih ptvari i stranica, svakako među najlepše u ovoj knjizi ( one koje govore o održavanju Drugog kongresa omlađine Jugoslavije u Drvaru. One izvanredno doku-
| ___mentovano pokazuju preko kakvih je |___Sve prepreka i teškoća morala preći ___svaka grupa, delegacije omladine za taj kongres, na kome je prisustvovalo _ 816:delegata iz svih zemalja Jugoslavije: Srba 378, Hrvata 218, Slovenaca 96, muslimana 47, Crnogorca 32, Makedonca 2, Italijana iz italijanskih _ jedinica u našoj vojsci 13, Jevreja 4, · Čeha 2 i po jedan Slovak, Poljak, Rus i Mađar. Interesantan je i po| datak o tome kako su održavane pri| premne konferencije na kojima se govorilo. o značaju kongresa i birani delegati za „kongres, 'jer on govori o sprovođenju demokratičnosti u radu omladine i u najtežim — ratnim | Muslovima. Tada su i našu omladđinu veličali biranim rečima. Onda je Saharov iz sovjetske vojne misije morao priznavati: »Prijatno je i rado. sno znati, da je u toj svetoj oslobo_| dilačkoj borbi profiv nemačkih poiji robljivača omladina Jugoslavije u prvim redovima«. On joj se onda Obeećnmo: »...vi ste izabrali jedino pravilan put. Ni vešala, ni streljanja, ni posorela sela, gradovi i čitave oblasti nisu mogli da zaustave i nisu zaustavili vašu borbu... Vi ste borbena avangarda omladine okupiranih zemalja Evrope. Vi dajete omladini Poljske i Čehoslovačke, Grčke i Albanije, Francuske i Belgije, Norveške i Danske primer kako se treba boriti za slobodu. Vi pokazujete zašto je sposoban narod, ako se ujedini u jedinstvenoj težnji da pobedi neprijatelja...« (strana 159-160). Onda je i Antifašistički komitet poručio našoj omladini: »Sovjetska omladina uvek je s budnom pažnjom i dubokim ushićenjem pratila ratne podvige svoje jugoslovenske braće po oružju.
Mi smo se ponosili vašim slavnim uspesima one teške godine, kad ste se vi tukli sa poživinčenim neprijateljem, u nizu razbacanih partizanskih odreda. Mi se ponosimo vama — Brčanim borcima Narodnooslobkodilačke vojske — kada pod rukovodstvom maršala Tita sada uspešno razbijate Nemce i njihove nedićevske, pavelićevske i ostale prirepke, kada je Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije očistila već oko 130.000 kvadrat-
m nih kilometara rodne grude, kada je iz fašističkog ropstva oslobođeno već više od 5 miliona. Jugoslovena, kada su se najšire narodne mase zbile oko Antifašističkog veća i Nacionalnog Komiteta« (strana 161—162).
Interesantno je u vezi sa navedđenim citatima istaći neke stvari, Doedijerova knjiga daje obilat materijal o tome kako se vodila borba za pri-
: znanje AVNOJ-a i NKOJ-a, kakav je stav po tom pitanju imala Moskva i kako je ona oprezno primenjivala svoju političku elastičnost počinjući sa formulacijom i stavom da smo joj odlukama AVNOJ-a zaboli nož u leđa, pa dolazeći do toga da kađ su ga priznali ostali saveznici meže to i ona učiniti, Karakteristično je napomenuti i to da je po osveštanom stavu Moskve da se poštuju njeni ugovorni odnosi sa jugoslovenskom vladom (izbegličkom) dugo izbegavano da se u izjavama, vestima i svemu onome što | se publikuje napadaju četnici, i sovjetski omladinci u ovim svojim izjavama »zaboravili« da pomenu četnike | ___kao neprijatelje protivu kojih se nji| hovi ratni drugovi, braća po oružju ___ (nije jasno zašto ne i po krvi!), omladinci Jugoslavije bore. A omulađinci Jugoslavije i tada, ne po prvi i ne po poslednji put „polagali su zakletvu drugu Titu koju su sa čašću i ne žaleći živote i krvi do kraja ispunja~
vali:. | »Za jemo ti se čašću, naporima, | _Žrtvama i buđućnošću naših naroda - __i naše omlađine, da nećemo žaliti ni ___Bvoje živote ni svoje snage u borbi _ za slobođu, u borbi za savest, čast i budućnost svakog omladinca i omladinke Jugoslavije. : Zaklinjemo ti se patnjama i nadama naših naroda i naše omlađine da nećemo žaliti ni svoje živote ni svoje nage u borbi protiv nemačkih džeı i svih domaćih neprijatelja jeinstva i slobođe naših naroda, — u | ___borbi za gvozdđeno i sveobuhvatno | __jedinstvo južnoslovenske omladine, za novu demokratsku, #feđerativnu Jugoslaviju... __ "Za delo i život druga Tita stoji či____tava omladina Jugoslavije kao jedan ___borac, (Strana 163—164.) | ___Omlađina Jugoslavije nikada nije | pogazila niti se odrekla ove svoje za| ___kletve, Ta njena zakletva jeste i da| nas njen životni put i delo, A nju Svi oni koji su je onda na rečima hvalili i slavili danas, proglašavaju | trockističkom omlađinom, omlađinom ___nekakve klike, isključuju je sa njene svete dužnosti da se u okviru meunarodne napredne omadine bori za ape bolji život čitavog čovečanstva. ada se danas kroz knjigu Vladimira Dedijera pregleda čitavi materijal o azdoblju koje ona obuhvata, kada' se dopuni i onim materijalom i do-
mentima koje je u svojoj brošuri Ba OSUE MOS Pijađe, onda se jasno viđi da u to vreme nisu bili neobaveo džinovskoj borbi koja se vodi
zeml ogromnim uspesima
0 U krvi slečenO
koji se postižu i žrtvama kojima se oni plaćaju, o teškoćama koje savlađuje čitavi naš narod, o njegovoj bezgraničnoj ljubavi prema slobođi, o njegovoj neiscrpljivoi želji da pruži pomoć bratskom Sovjetskom Savezu ne štedeći ni svoje snage ni imovinu ni život. Ali se iz tih dokumenata viđi izvor iz koga je potekla čitava današnja besomučna kampanja protivu naše zemlje, Partije i Tita. Vidi se kako nas na rečima i u frazama hvale, dok istovremeno šuruju i štaviše otvoreno uzimaju u zaštitu jugoslovensku izbegličku vlađu, a preko nje i »snage jugoslovenske vojske u otadžbini« pretpostavljajući đa je manji doprinos međunarodnoj revolucionarnoj borbi koji daje čitavi naš narođ i naša revolucionarna. pobeda, nego što je ugled jedne reakcionarne vlade bez zemlje i naroda, koja uživa podršku reakcionarnih krugova imperijalističkih zemalja.
Sem toga, Deđijerova III knjiga »Dnevnika« daje na mnogim stranicama izvanredne slike optimizma naših ljudi, njihove nežnosti, ljubavi prema drugu, bola nađ palim drugovima i ogromne snage sa kojom se svete pali drugovi.
Uz to ona je jedan od prvih obimnih dokumenata koji pokazuje naše ljude u borbi za istinu i pravdu naše zemlje van njenih granica, koji daje paralelu između načina borbe i &sredstava kojima se ona vodila u našoj zemlji i, recimo, na frontu u Italiji. Ona pokazuje vanredno uspelo kolika je visoka politička svest bila: u masama naših boraca i čitavih naših
zbegova i kolika je njihova ljubav i .
privrženost za našu zemlju u kojoj se onda široko razvijala oslobodilačka i revolucionarna borba, a danas borba za izgradnju socijalizma, kolika je bila njihova organizaciona i otporna snaga prema svim reakcionarnim naletima. Ova knjiga daje obiman uvid u veličinu naše borbe, njenog značaja i snage, onako kako je to u ovim svedočanstvima zabeleženo gledajući ne samo iz zemlje, nego i sa velikog poprišta, van granica naše zemlje na kome se morala voditi borba za priznanje herojskog dela koje je postizala naša zemlja i narod, u vreme Oslobodilačkog ·rata u vreme kada je bilo pravilo za svakog našeg borca:
Pjevaj, majko, kad u borbu pođem, Al ne plači ako ti ne dođem.
kve njihove tradicije, građi ga i peva:
Delo koje je postignuto pod takvim uslovima i iz koga se rođila naša socijalistička domovina jeste amanet ne samo našim generacijama, već i budućim da ga čuvaju kao zenicu svoga oka i da ga stalno jačaju na čast i Donos naših narođa, a na oOgromnu korist međunarodnog revolu= cionarnog pokreta. Dedijerova knjiga pokazuje kako se to delo rađalo baš u svojoj završnoj fazi, završnoj fazi oslobođilačke i revolucionarne borbe, i da ono nije rezultat napora nekih koji su nas oslobodili, već rezultat izvršenja naše borbene dužnosti i međusobne pomoći i nas drugima, a i drugih nama, ali da danas ti drugi nikako ne mere pravom ji istinitom merom ono šta su naši narodi dali i postigli, već sve kleveću i poriču, Karakteristično je da je godine. 1942.jugoslovenska emigrantska vlada proglašavala bivše jugoslovenske oficire, koji su u našoj oslobodilačkoj i revolucionarnoj armiji izvršavali svoju patriotsku dužnost prema „narodu, “za gestapovce, a danas to čini Informbiro, prema čitavoj našoj Partiji, Armiji i narodu. Trađicije se, izgleda, ne zaboravljaju. Ali naš narod gradi socijalizam ne obzirući se na te i takve njihove tradicije, gradi ga i peva
Heroj Tito, heroj narod s njime, Pa se skupa ponmosimo time.
Rudnik „Zletovo“ | dobija stalno pozorišB
Radni kolektiv ruđnika olova »Zletovo« u Makedoniji, nosilac prelazne zastave SaVezne vlade i niza visokih nagrađa za uspehe u borbi za plan, postigao je lepe rezultate i.na polju kulturno-umetničkog rada. Kulturno-umetničko društvo »Zletovski rudar«, koje u svojoj muzičkoj, folklomoi i dramskcoj sekciji obuhvata preko dve stotine ruđara– pretstavlja jedan od najboljih radničkih umetničkih kolektiva u Narodnoj Republici Makedoniji. Na svojim dosadašnjim istupanjima na samostalnim priredbama, smotrama i festivalima, pojedine sekcije društva postigle su lepe uspehe i zasluženo dobile niz nagrađa.
Naročito se ističe svojim umetničkim poMtAGISA dramska sekcija. Ona ima najveći broj članova — oko 70, broj kakvim ne raspolaže nijedno đrugo kulturno-umetničko društvo u republici. Opomim radom ı ljubavlju prema pozorišnoj „umetnosti,
članovi dramske sekcije »Zletovskog ruđara«, kopači iz rudničkih jama i ostali truđbenici, uspeli! su đa svoju umetnost uzdignu iznađ prosečnog amaterstva, što ih je stavilo u red najboljih radničkih dramskih ansambla ne samo u Makedoniji. već j u celoj zemlji, Dosađašnja dramska sekcija, koja će u toku ove godine prerasti u stalno pozorište, prvo 1 jeđino ove vrste u Narodnoj Republici Makeđoniji, pored aktovki ođ makedonskih i drugih domaćih piaca, prikazivala je i đela dramske literature kao što su »Sumnjivo lice« ođ Branislava Nušića, neke kraće komađe Čehova ı dr. Na oblasnoj smotri kulturno-umetničkih društava prošle gođine u Štipu, dramska sekcija »Zletovskog rudđara« zauzela je prvo mesto, a na prošlogodišnjim republičkim festivalima pođelila je prvu nagradu ga dramskom sekcilom Rkulturno-umetničkog društva »Koče Racin« iz Skoplja. Pored toga ona je reprezentovala Makedoniju na Saveznom festivalu sindikalnih kulturno-umetničkih društava, koji se heđaVno održao u Beograđu | postigla đobar uspeh. Dva njena člana nagrađena su Za najbolje kreacije sa po 10.00 dinara. Veliku pomoć u rađu dramske sekcije ukazao je član Drame MakeonskopP narodnog teatra Mirko Stefanovski. koji {je između pretstava, u svom slobodnom vremenu, ra
S | “
Pođ gornjim naslovom, u Književnim novinama od 4. IV., prof. Borivoje Nedić, prevodilac, nastavilo je svojim varijacijama OSM temu odnosa moje režije i njegovog prevođa Šekspirove komeđije »Kako vam drago«. Po mome mišljenju, tema je prilično prosta, pa i varijacije na nju postaju monotone. Ja ne mogu drugo nego ponovi-
ti, da sam u ovom slučaju proveo neke —
preinake u originalnom redosljeđu scena i
neke izmiene u đatom prevodu — što 5G
čini uvijek, kod svih redđateljskih postava. Ovaj moj postupak nikako nije izvršen u obimu da bi se na njega mogle primijeniti Nedđićeve riječi o »nepoštovanju kulturnog nasliijeđa, nasilju nađ spomenicima najplemenitije ljudske misli« itd. Dalje. da taj svoj postupak nisam proveo samovoljno i nekontrolisano, pa ne znam iz kojih mi motiva prof. Neđić sada čita lekcije, kad mi prije nije. nikad prijetio đa će »javno negodovati«, nego je zamolio e upravnika — što doznajem iz posl' *4njeg Članka — đa »naredi(!) da se to popravi«, što moj upravnik. koji ima takta u umjetničkim poslovima, naravski nije učinio. Prof. Neđić kaže u svom posljednjem članku da su »ova dva tvrđenja« — naime da je on sudjelovao »na nekim savjetovanjima, pa i na kontrolnim probama — »lišena svake osnove« da su njemu »nepojmljiva« da nile sudjelovao ni u kakvim savjetovanjiima ni diskusijama... »zato što me niko nije ni pozvao.« Meni su opet ova njegova tvrđenja nepojmljiva, jer sam ga ja lično zvao telefonom, jer smo u dva navrata u njegovoj prisutnosti pročitali čitavo djelo, davno prije kontrolnih proba, od Kojih sam kaže da je prisustvovao »trima«. Kod čitania teksta mi smo mnoge riječi ispravili na njegov zahtiev i savjet (u početku rada na Ovoj predstavi prof. Neđić je iz-
davao novo izdanje prevođa, ispravlienog u odnosu prema starom). Istina je, đa se nismo pokorili svim Nedićevim zahtjevima
isko vatijaecije
. Cije« 1 | osnovu Čega prof. Neđić tako s' visoka
— i to je sađ »nasilje nad spomenicima najplemenitije ljudske mišlic." |. 27 M,
~ remija nd3 ekspirove komeđije rukovodio sam se izvjesnom „jinscenatorskom koncepcijom, koju sam izložio, obrazložio i pokušao da je dosljedno proveđem kroz čitavu predstavu, Mislim da ovakav rađ ima mnogo RLOSEOČIE, sastavne komponente, nego što su jednostrane zamjerke koje varira prof. Neđić, Takav rad može imati i grešaka, no u umjetničkom poslu »naređivati« da se greške ispravljaju autoritetom ex cathedra, nikmdđ nije efikasno. ~
Za mene bi ova tema bila završena, Mo= ram ipak da se osvrnem na neke »varija-
Y\ posljednjeg Neđićevog članka: Na konstatira da »reditelj nije u mogućnosti da tekstove. uporedi s originalom«? Po čemu ja »netačno tvrdim: Što se pjesama fiče, uzeo sam Ježićev prevod, i lojalno to naveo na plakatu, jer je po mom mišljenju muzika komponirana na taj prevod mnogo kvalitetnija od krnje muzike koju mi je naknadno Poslao prof. Nedić«? Ja sam doduše počeo spremati komađ sa »Ježićevim prevodima« (jer sam novu muziku dobio naknadno), no to ne znači, da ne bih naknadno uzeo novu muziku, da je bila bolja. No zašto bih kvario štimunge, muzičke štimunge, Važne za predstavu, lošijom muzikom, samo da »gledalac ne zaključi da prevodilac nije umeo da obavi svoj posao do kraja i pao na svom najtežem ispitu«. Ne smatram da je scenska izvedba forum samo za polaganje ispita prevođioca, već da svi njeni realizatori treba da sarađuju na bazi usvajanja međusobnih savjeta, a na orincipu slijepe poslušnosti i »polagania ispita«. ...Mogao bih još »varirati« u beskraj, pa možda bi trebalo još i štošta »dođati« Neđićevem tekstu — ali bolje je ovu dosadnu »scenu završitl«. Jer takve varijacije razvodnjavaju stvar — takve, varijacije distoniraju. Marko FOTEZ
Još nekolikorečio „Stanoju Glavašu”
Na moje mišljenje o pretstavi »Stanoja
Glavaša«, odgovorio je reditelj Milan. Đo- ,
ković. Pristajem na diskusiju, jer ona pomaže u rešavanju problema, ali nisam za polemiku ove vrste, Ton Đokovićevog odgovora me ne bi obavezivao na diskusiju, ali kako pretpostavljam da je đo toga došlo nenamerno, a sam nemam razloga da stvar zaoštravam, želeo bih da kažem još nekoliko reči o pitanjima koja se mogu diskutovati. Izgleda đa Đoković smatra đa zbog autoriteta ustanove u kojoj on rađi, o njegovoj pretstavi ne bi trebalo da se diskutuje, naročito smatra za depla irano što to čimim ja iznoseći svoje mišljenje. Međutim, mislim đa kao književni i pozorišni radnik mogu đa učestvujem i u ovoj diskusiji,
Đoković ml zamera što đržim đa se sme izvršiti znatnije brisanje teksta kako bi piščeva ideja došla do boljeg izražaja, a
odmah đokazuje da je u istu svrhu i sam ·
izvršio znatno skraćenje teksta (1148 stihova). Tačno je da ja nisam brojao izbrisane stihove, jer sam ih cenio prema njihovoj „scenskoj vređnosti, ali razlike u shvatanju o brisanju piščevog teksta između Đokovića i mene nema. Đoković tvrdi da je slobodnije rukovanje tekstom protivno principima Narodnog pozorišta, a ipak je menjao mesto jedne pojave u posleđnjoj slici radi isticanja iđeje. Nema ni tu razmimoilaženja u gleđištu. Ja sam samo žalio što nije bilo više smelljih „poteza, smatrajući đa bi time pretstava dobila. Pređiagao sam da se smelije postupa »na
~ sano kako su izgleđale naše
osnovu đatog teksta«, kako sam i napisao, a nigdđe nisam pređiagao promenu teksta. Đokovićevo izlaganje o romantizmu Đure Jakšića, takođe, nije u suprotnosti sa onim što sam o Jakšiću napisao,
Đoković pita kako sam doznao đa je on rešio da prikaže komađ „onsko kako se igrao pre 70 gođina, i otkuđ znam kako su izgleđale takve pretfstave. Mislim đa se O ređiteljevim odlukama može jeđino uspešno suditi po njegovoj pretstavi. Moj tekst jasno govori đa nisam mislio ni na kakvo kopiranje. starih pretstava, Već na postavljanje »dosledno delu i vremenu« kako sam i napisao. Ako i nije đoslovce đetaljno oplretstave pre 70 gođina, ali se to zna našoj živoj i bogatoj pozorišnoj trađiciji, po mnogobrojnim đokumentima, pa 1 u starim kritikama se mogu naći značajni detalji, Istorija pozorišta zna kako su izgleđale antičke pozoriščne pretstave, zna to o pretstavama: u starom Dubrovniku, pa bismo, zacelo, lakše znali i mogli da rekonstruišemo jednu
našu pretstavu iz tako bliske prošlosti.
Suština mogu mapisa, međutim, nije u ovim pitanjima, već u samoj kritici režije, kojoj sam zamerio što je postavila oštro razdvojeno romamtimŠme scene od realističkih, i bila neđosledna. Đoković na ovo nije odgovorio.
Bogđan ČIPLIĆ
_—-_-- SRCE I PESMA
Tebe ću, šrce, ipak poslušati, i poći stazom osećanja u život nov,
Toplinom tvojom misao ću zagrejati srce, ipak ću tvoj poslušati zov.
I neću da pevam kad mi se ne peva, da čupam reč iz sebe samo za irenutak.
Pesma krvlju nek se razgoreva, nek teče iz srca ko sunčani vrutak.
Kako i šta da pevam, srce, ti odluči.
Živu vezi pesmu i savetnik mi buđi! Strunama tvojim slobođan izraz nek zvuči. Srce, bez tebe mrtve su i pesme i ljudi!
'Nikola DRENOVAC
0: čoncettne Oootane
IIIIFIIIIIIIIIJIIJIIIIIMINIJJIIIĆAIIIIJIJIVIKIIIIXIIIIJIJIJIIJIIVJ,J/IJIJIIIVIJVIIIUAMIJII UIDIIIIII/MIMIĆIIJIIIIIIIJIMIIJĆIJI
Posle niza javnih nastupa, mlađi beogradski vioiončelista Mirko Domer razvio se u prvorazrednog reprođuktivnog umetnika. Danas posle višegodišnjeg koncerti-
'ranja i upornog, sistematskog rada na svom ~.
ličnom tehničkom usavršavanju, on ima
odlike majstora svoga instrumenta, premda .
bi bilo neprirođno tvrđiti đa je On Već sa-
da, tako reći na početku svoje umetničke delatnosti, potpuno oblikovao svoj izvođač- ,
ki stil, Istovremeno, kako je.to pokazao. na svom solističkom koncertu, Mirko Dorner se oslobodio nekih nestilskih preteranosti
u izvođenju i izveo je jedan stilski veoma ' raznorodan program upravo vjiurtuozno Si- ”
gurno i muzikalno, Tehnički su bila precizno izveđena baš najteža mesta: dvojne note, oktave, skokovi. Pri tome on je ostavio utisak potpunog vladanja materijom, sdBO u sviranju koja je ulivala povere-
e.
Pored đela Hajdna, Baha 1 Frranika, Dorner je prvi put u Beogradu izveo sonatu za violončelo i klavir zagrebačkog kompozitora Bruna Bjelinskog. Ovo najnovije. delo leno, ima IDO HBNĆ dpšavičšaodi; is•
enog lirizma, po e u. slušaocu ra loženja sredstvima izraza koja Pie. ni tina ni usiljena. Svež je naročito treći stav u kome impulsivni »baikanski« ritmovi nisu narušili osnovnu stisku atmosferu, nimalo srodmu duhom «muzike balkanskih naroda. Ovako diskretno korišćenje „stilskih elemenata balkamskog folklora „estetski je odje od POOR EUR manira „nasilnog orišćenja folklornih elememata i tamo gde muzičke misli ne izviru iz umetničke fantazije natopljene tim folklorom, I ovoga puta, kao i u ranijim svojim delima Bjelinski je ostao dosleđan svom umetničkom stavu: sadržajni izvor njegovih zvučnih pretstava ostaje njegov lični emocionalni život, čivot umetnika, neđovoljino sraslog sa 58 vremenim društvenim zbivanjem.
Od ostalih tačaka programa ističemo sOnatu Cezara Franka, koju je Dorner tumačio sa naporom u fraziranju i sa ukusno izvajanom rankovom melođikom, punom dulokih humanih osećania, misaonosti, ali ponekad i pesimizma. U Bahovoji sviti i Hajdnovoj sonati Dorner je pokazao kla
. sičarsku uzđržljivost i gracioznost u inter·
pretaci{1i.
Pijanista Alekse} Butakov smvesno je i muzikalno izradio klavirsku deonicu izvedenih dela i đoprineo umetničkom?” kvalitetu izvođenja.
f *
·'Na poslednjem koncertu simfoniskog Rađio-orkestra Krešimir Baranović je diripovao đela dosta retko slušana na našem koncertmom pođijumu: simfonisku poemu •Sunčana polja« poznatog hrvatskog kompozitors ! muzičkog pedagoga Blagojia Ber5e. svitu Iz baleta »Petruška« Igora Stravinsicog: | Dvoržakov koncert za violinu | orkestar u kome je kao solista nastupio beogradski violinista. Petar Toškov.
Simfonislca poema, »Sunčana oolja« Blago- :
la Berse data {ie na podlozi programskoF sadržala koji npisuje letnji sunčani dan
rađ seliaka u poliu pod toplim đalmatinskim suncem. WU jasnoi i preslednoi form! bez suvišnoe razvlačenia kompozitor nam le zaista | đočarao tu sliku. Muzički ilezik Blagoje Berse u nvom delu sadrži folklorne elemente. li oml nisu uvek u dovolinoi
ef-
kompozicije. To je s druge strane u mnogome nadoknađeno majstorskom „instrumentaciom, čije ·'je finese dirigent znao da jzvuče.
Balet »Petruška« spađa u najpoznatija dela Igora Stravinskog u kome 85e on još drži nacionalnog stila, karakterističnog za prvu etapu njegovog stvaralaštva, koju je kasnije napustio. Krešimir Baranović sigurno je vođio orkestar kroz komplikovani splet raznovrsnih ritmova u'šarenilo instrumentalnih glasova. On je reljefno izvukao osnovne linije dela dajući svežu i ubedljivu realizaciju ove baletske svite,
U Dvoržakovom koncertu za violinu i or-
| kestar kao solista je nastupio violinista Pe-
tar Toškov. On je koncert svirao malo uzdržano, bez dovoljnog temperametnog zamaha, ali je tehničku stranu solističke deo-
| nice ostvario precizno, virtuozno. Dirigent
je bio korektan saradnik u orkestarskoj pratnji. :
Ovđe bismo svakako morali đa spomenemo i malu, ali uspelu saradnju. mladog pijaniste Zđenka Marasovića, koji je klavirs#ži part. »Petruške«, i pored lošeg klavira, dao muzikalno i UČOSEŠ precizno.
Premđa je 3 aprila održao svoj prvi solistički koncert u Beogradu. pijanista Andrije Preger nije nepozna: beogradskoj publici, Još ođ prvih đana posle oslobođenja pa do danas on je veoma često nastupao
ao saradnik mnogih naših instrumentalista i pevača, delujući i razvijajući se pre svega kao kamerni muzičar.
Ovoga puta, međutim, Andrija Preger prikazao se kao solista: i dao je samostalan klavirski. koncert na kome je. izveo \dela različita po stilu i tehničkoj problematici. U programu su. bili zastupljeni skoro svi karakteristični majstori velikih epoha u razvoju muzike (Bah, Betoven, Šopen, Ravel, Skrjabin). Neposredni, utisak od realizacije ovog odgovornog pro-
grama bio je da.je Andrija Preger izvđđač
icoji đelu ne prilazi suviše racionalno i koji oseća unutrašnju logiku dela, ima temperamenta i muzikalnosti. Njegovo tumačenje dela je istovremeno bilo i individualno, što je u svakom slučaju odlika njegovog tumačenja, s obzirom đa on ne izlazi iz okvira stila i karaktera kompozicije. Što se tiče tehničke strane izvođenja, tu se još osjećaju tragovi »rutinerskog« odnosa. prema notnom tekstu, izvesne mestabilnosti u koncentraciji i memoriji (kao posleđica nedostataka estradnog iskustva ove. vrste). Tehnika Andrije Pregera.nije ujednačena: na mahove oduševi virtuoznošću i lakoćom (Betoven: Rondo, Bjelinsici, Skrjabin, Šopen), na mahove ne ostvari plastično sve linije dela (Bah, Betoven: sonata, Ravel), Ali ispod tog sloja tehničke neujednačenosti mogla se zapaziti jedna Mlavirska tehnika solidno školovana i postavljena na najsavremeniji način, no koja u toku poslednjih godina nije najpravilnije razvijana i negovana. Veoma je pozitivno što se Andrija Preger vratio samostalnoj reproduktivnoj delatnosti, jer ćemo u njemu, posle izvesnog vremena sistematskog rađa i koncertiranja, dobiti solistu, originalne umetničke fizionomije. Među domaćim delima Preger je izveo zvučno zanimljivu i duhovitu tokatu Bjelinskog, koja je bila i najbolje Izvedena
Sa dvobrojem za januar i februar 1950 makedonski književni časopis »Nov den« ulazi u šestu godinu svoga izlaženja..
070 uvodnom delu časopis premosi sa
Drugeg kongresa književnika Jugošla-
vije referat Petra Šegedina »O kriti- . 'ci«. Sleđeći prilog je priča Đorđi A-
badžieva »Pismo«. Malkedonskoj čitalačkoj publici Đorđi Abadžiev poznat je kao prozni pisac koji uglavnom obrađuje tematiku Ilmdenskog ustanka, Ovim i nekim drugim ,proznim prilozima on pristupa i temi,naše Narodno-oslobodilačke borbe.
Srbo Ivanovski objavljuje dve pesme iz zbirke stihova koja će uskoro izaći iz štampe u izdanju Nopoka Skoplje. Snažnim lirskim akcentima ističe se prva pesma »Dva rađanja«.
U članku »Upotreba relativnih zamenica što, koj što itđ«, Blaže Koneski govori o jednom važnom pitanju makedonskog književnog „jezika. Autor iznosi rezultate dosadašnje prakse u upotrebi ovih relativnih zamenica ističući pri tom primere velikog broja grešaka u našoj štampi. Ovo pitanje
je značajno i za stilistiku makedonskog
književnog jezika,
Altovka Jovana Boškovskog »Drugog puta nema, daje sliku iz gradskog života za.vreme poslednje godine okupacije, Suština ovog dramskog priloga je analiza psihologije jednog čoveka na njegovom putu od koleba= nja do aktivne borbe protiv okupatora. U slavištici naširoko je poznat i obimno iskorišćavan kao materijal za naučno ispitivanje mnogih pitanja sa mahkeđonskog terena značajni Zbormik makeđonsikih narodnih pesama, objavljen 1861 u Zagrebu, uz mecenatstvo Josipa J. Štrosmajera, Autoni OVvOg Zbomika u braća Milađinovci, preporođitelji makeđonskog naroda i naj&vetliji likovi u mjegovom kulturnom i društvenom životu XIX veka, Počevši ođ Rajka Žinzifova, poznatog ma= kedđonskog pesnika XIX veka i makedonskog Tfolkloriste Kuzmana Šapka~
/
reva, do obimnih monografija M. Arnaudova i I. Hadžova, pa Sve. do naj. novijih dana, o Životu i radu braće Miladinovaca napisana je bogata lite-
ratura, No i pored toga mnoga pitanja
iz njihove biografije i kulturno-književne delatnosti ostala su još nera svetljena, mnog” činjenica još nije utvrđeno, mnogi podaci šu hipoletični, Povodom 88-godišnjice od njihove smrtj (braća Milađinovci umrli su 1861 u carigradskom zatvoru) prof, H. Polenakovič u članku »Za bolje upoznavanje braće Miladinovaca« postavlja ta nerešena. pitanja, saopštava rezul. tate svojih istraživanja tokom poslednjih godina i ispravlja neke netačnosti u dosađašnjoj literaturi..
Počevši od 1947 »Nov den« je obja=" ' vio u rubrici »Beleške iz bliske pro-
šlosti« nekoliko interesantnih i književno napisanih uspomena, odlomaka iz dnevnika i slično, koji &e odnose ria period pred rat i na Narodno-oslobodilačku borbu. Ovog puta u prilogu Milisava Nikića, živo su ispričane uspomene na jednu od „mnogih herojskih borbi koje je vodila Prva proleterska brigada u Istočnoj Bosni, mesec dana nakon njenog formiranja, za vreme Druge ofanzive, u teškim januarskim damima 1942 godine,
U ovom dvobroju Blaže Koneski objavio je prevode četiri kratke lirske pesme Hajnriha Hajnea, a Gane Todorovski prevod pesme Sergija Jesenjina »Pismo majci«. Eu
Pozorišni komad Borisa Bojadžiskog »Dali smo reč«, objavljen 1948, jedini je dramski prilog makedonskoj književnosti za decu od oslobođenja do
danas, U prikazu na ovaj komad Đor-”
đi Abažiev uglavnom analizira sadržinu i idejnu zamisao autora. U pregledu, koji bi wopšte trebalo da buđe bogatiji i raznovrsniji, objavljen je kratki članak Priha Koša o »A=, tomsškoj Kknjiževnosti« u kome se prikazuje amtihumanost i bežanje od stvarnosti u poslednjim delima Pristlija i Hakslija. ; A. S.
Billen „Motkedonski jezik”
Svestrani razvitak makeđonskog Kknjiževnog jezika, njegova primena u svima obla> stima kulturnog, ekonomskog i političkog života, postavio je čitav niz pitahja, koja zahtevaju diskusiju i naučno objašnjenje. Dok makedonski jezik, kroz svakodnevnu praksu, doživljava upravo revolucionarni razvitak, njegovo naučno, teoretsko utvrđivanje znatno zaostaje. Zbog svega toga odavna se osećala potreba za jednom Ppublikacijom, koja bi se bavila pitanjima jezičke teorije i prakse, pitanjima koja se svakodnevno postavljaju, neorganizovano i od slučaja do slučaja, U redakvcijama, u ređovima kultumih radnilza i svugde gde je DĐoznavanje jezika važan i neophodan uslov za rađ.
Da bi se unekoliko popunila ova praznina, katedra za južnoslovenske jezike pri Filozofskom fakultetu u Skoplju, otpočela je početkom ove godine đa izdaje svoi mesečni bilten »Makedonski jezica. Zedaci biltena su formulisani u uvodnoj nspomeni prvog broja, 8 svođe se uglavnom na Poo u izradi solidne naučne gramatike
rečnika makeđonskog jezika i u vezi s tim u stvaranju ujeđnačsne terminolcgjje u svima oblastima života, zatim na borbu za čistoću jezika u Mnjiževnosti, štampi,
rađiju, pozorištu, a naročito u Škoiama, gde bi se vodila posebna ; iga za pravilno postavljanje makedonskož jezićo kao pred meta nastave, o metođu nastave i o izradi udžbenika no jeziku. Već prza dva broja biltena, za Januar i februar. donose zani:n. ljiv materijal i pobuđuju živ mmteres u re dovima kulturnih radnika, nastavnika i,u čitelja, kojima je zasada nam-njen. U U. žim, naučno argumentovanim člancima }85pravljaju se neka vaznms pitanja, koja 8u važila kao predmet diskusija, kac Što 16, naprimer, upotreba relativnih zamenica U ESmakedons}- m jeziku, za n o specifičnosti njegove akcentuacije i neka druga. Dosta pažnje je posvećeno pitanju praktične U• potrebe jezika i njegove čistote. Tako prvi broj, pored ostalog, donosi članak o jezi• ku u srednjim školama, a drugi broj o jeziku u lokalnoj štampi, ı kojima se izmose primeri nepravilne upotrebe rečnika, poHrešnih rečeničnih konstrukcija i lokalizama. Naročito su zanimljivi rečnički prilozi, koje bilten donosi u oba broja. ·
Za saradnju u biltenu •»Makedonski Jje-
zik«, poređ filologa, naročito interesovanje ~ V.
su pokazali makeđonski književnici, čiji su prilozi objavljeni već u prvim brojevima,
J. BOŠKOVSKI
Omladinska pozornica”
Krajem marta izašao je iz štampe prvi broj časopisa »Omlađinska pozormica«, koji izdaje Centralni komitet Narodne omlađine Jugoslavije.
Časopis »Omladđinska pozormica« na= menjen je isključivo omlađinskim kulturno-umetničkim društvima i grupama. »Omladđinska pozornica« izlazila je i ranije, ali nije bila časopis već priručnik, ili — Još bolje — zbornik raznog materijala: recitacija, pozorišnih komada, notnih pailoza itd, Današnža »Omlađinska pozornica• iz osnova je izmenila voj mekadašnji lik što se naijbolje vidi iz njenog sadržaja, Pored nekoliko muzičkih priloga i jednog kraćeg savremenog pozorišnog koma= da, ovaj časopis u &švom prvom ovogodišnjem broju donosi čitav niz članaka iz oblasti muzike, drame, u kojima i atručni rukovodioci pojedinih sekci=-
· ja omlađinskih Kulturno-umetničkih
društava, a i članovi tih sekcija mogu naći mnoga uputstva, mnoga detaljno obrađena pitanja sa kojima se oni redovno susreću u svom svakodnevnom radu, | i U prvom delu časopisa malazima članal »O nekim osobenostima rađa horskih sekcija« koji je napisao mladi muzikolog D. Plavša, a zatim početak studije profesora Muzičke akademije Milenka Živkovića » Umetnost, horskog pevanja«, Dalje, časopig donosi » Uputstvo za rad omlađinskih «pozorišnih grupa« od B. Begovića, stuđenta Akademije za pozorišnu umetnos". Pisac iznosi značaj tih grupa i govorj o njihovoj organizacionoj struktur:, Mlađi režiser Jugoslovenska dratns«ug pozorišta Mirko Belović govori, na temelju analize jedne poznate umetničke pesme (»Mrtvi proleteri« od Branka Čopića) o recitaciji i recitantim ı To je jeđan. od prvih članaka te vrs:* kod nas, i kako ecitacija spada među najpopulamije tačk ı svakos omladinskog programa, "vaj v„led Ča svakako korisno posližiu mnogobrojnim recitatorskim sekcijama naših kul.urno-umetničkih i kulturno~prosvetnih. društava, Ž
Od poetskih priloga časopis donosi pesmu »Pred „Partijom« ad Dušana Kostića i dve pesme naših mlađih pesnika Vase Popovića (»Smrt druga«) i Slavka Vukosavljevića (»Predđ čovekom«). Među muzičkim prilozima nalaze se dve masovne pesme »Naš prvi maj« od M. Logara (reči V, Pitovića) i »Pesma pilota« ođ Oskara Danona (reči omira Minderovica). a zatim i dve stvari iz našeg muzičkog nasle= đa: »Čuj nas zemljo« od Emila Adamiča i »Bokeljsko kolo« od Iva Brkanovića, Od dramskih priloga časopis donosi jednočinku »Kako diše nzrod« od Mila Stankovića,
dio sa mlađim glumcima-amaterima kao meri uklonili nsećanje raznih stranih stil- tačka njegovog programa, | š | reditelj. VRH ' skih uticaja. koji su smetali ledinstvenosti | \ | B. A. U prilično bogatom feljtonu »OmlaPOO DOL 0 Odgovorni aredniks Jovan Popović, Beograd, Franouska broj ? — Stamparija »Borbas Beograd,Rarđeljeva 81,
.
dinska pozornica« objavljuje niz članaka razvrstanih u rubrikama Naše kulturno nasleđe« (O St. Mokranjcu, Istorijat srpskog pozorišta), »Izmenimo iskustva« (O radu Akađemskog pozorišta u Beograđu, Učešće mlađih radnika na Prvoj saveznoj gsimdikalmoj smotri umetničkih društava), »Mali muzički leksikon« (Istorijat pevačkih horova) i dr. Na kraju, kao dodatak časopis domosi dvogilasne prerade ne= kih naših najpopularnijih masovnih pesama, namenjenih horovima-početnicima, brigadnim hoznvima i Sl.
Časopis će izlaziti početkom svakog drugog meseca,
FP. K.
BIBLIOGRAFIJA
Silvije Kranjčević: Izabrane pjesme, izdanje »Jugoslovenske knjige« 1949, predgovor Jovana Popovića, ređakcija BOKa Kuprešanimna, latinicom, str. 220 ce
· A.. Kovačić: V registraturi, roman. izdanje Državne založbe, Ljubljana, 1949, predgovor dr. Stjepana Ratkovića, prevođ Frani Albrehta, latinicom, str. 445. cena?
Juš Kozak: Gašpar Osat pripovetka iz n .rodnooslobodilačke borbe, izđanje Državne založbe Ljubljana 1949, latinicom, str. 156, cena? ,
Jakov Ignjatović: Ođabrana dela, Milan Narandžić, roman, izđanje »Matice. Srpske«, Novi Sad, 1949, ćirilicom, strana 27% cena? i
Milan Đoković: Raskrsnica pozorišni ko» m-~ ođ 4 čina, izdanje »Rađa« B 1950, ćirilicom, str, 70, cena, 23 dinara. ~.
Ante Kes'*; Pozdrav sa pučine reportaža, Izdanje »Rađea«, BeogioMo 1950, latinicom, S 140, cena 38 dinara, ;
Memoari kapetana Friđriha Oreškovića iz 1838 god. Zbormmik za proučavanje Petra:I Petrovića Njegoša. Izdanje »Istoriskog instituta NR Cme Gore, Ćetinje, 1949, ćirilicom, %7B strana, cena ?,
Misija kneza Dolgorukova u Crnoj Gori Zbornik ~ proučavanje Petra II Bobov ića Njegoša. zdanje »Istoriskog instituta NR Crne Gore, ćirilicom, 76 strana, cena ?
R. Đovamoli: Spartak, istorijska est iz VII veka rimske ere, S CUBJP BEaVŠA ŽivO Kostić. Knjiga 6 biblioteke »Strani pisci« Izdanje »Novog pokolenja«, Beograd, ćirilicom, 644 strane, cena B4 dinara.
-_ NK AAC O i ______________'Redal-cioni odbor
Jovan Popović, Ceđomir Minđerović, Marijan „urković, Ivap Potrč, VjeFoslav Kaleb, Isak Samokovlija, Janko ODonović i Dmitar Mitrev
PRETPLATA ZA KNJIZEVNE NOVINE
Z našu zemlju na 3 mese ca 35 dinar, na 6 mes, 70 djnay= ' na gođinu dihD3
871 140 đinara, nostranstvo: na 3 meseca 50 đin4ra, na 6 meseci 100 dinara i na gođinu dana 200 đinara. h } Rukopisi se ne vraćaju. 1 Broj “ekovnog računa 101-80603% Poštanski “ah 617?
,
Beograd,
MWBGI ČBSODISE | USTOME