Književne novine
tra
: TT, e |
-
iževnika Bosne i Herc
„ kao što se pokazalo na ovoj šživ i uspješan kolektiv, odr8 ovog mjeseca svoju skupštisu, pored članova i kandi-
prisustvovali pretstavnici agit-
1 , propa CK KP BiH (Milan Pantić), Mi| Udruženja likovnih umjetnika (Vojo | Dimitrijević), Udruženja produktivnih i reproduktivnih umjetnika (Cvjetko | __ _Rihtman), Glavnog odbcra sindikata (Nađa Selimović), | Drug Isak Samokovlila, pretsjednik Učruženja olcarakterisao je, u svojoj · uvodnoj riječi, rad Udruženja, u pro| teklom periodu sa tri momenta: ošje-
jista, prevodilaca i đramskih pisaca; unutrašnji život u Udruženju, | u kojemu bi se sa više plana i inten_ __viteta rješavala razna mitanja književnika i kandidata, kao i naša kulturna i književna problematika i pitanja ___ ideološko-umjetničkog „izgrađivanja, nije bio na visini; ali, uprkos svim preprekama i greškama većina članova i ____kandidata, literarno je msrljivo radila ___ i dala pozitivnih rezultata, zatim su, _ ti književnici, sa ljubavlju i požrtvoi vcnjem, radili na kulturnom, đruštve___ nom i političkom planu, na ispunjava| nju zađat*aka Petogođišnjeg plana, na M pobjedi istine u našem sukobu sa ruE kovođiocima informbirovskih zemalja. Pi Drug Samokovlija je, zatim, govorio o M značaju Drugog kongresa književnika Jugoslavije i njegovih odluka, za pra" vilnu orijentaciju u pitanjima književnog stvaranja i naše kultume orijentacije uopšte.
Drug Emil S. Petrović, sekretar Udruženja, podnio je izvještaj o djelatnosti Udruženja, o njiževnom radu članova i kandidata, o pitanjima i problemima pred kojima je kolektiv stajao, Literarma djelatnost članova i kandidata, u prošloj godini i do ove skupštine, bila je znatna, „Vladimir Čerkez objavio je poemu »Zastave Krajine«, zbirku pjesama »Majska. lirika«, Hamza Humo »Poemu o Mo| staru«, Branko V. Radičević, »Pjesme«,
Risto Trifković pripovijetke »U odre-
du«, Ilija Kecmanović eseje »Vuk—
„i Njegoš—Sv<tozEr Marković«, Izet Sa-
rajlić pjesme »U susretu«, Čedo Ki-
6ić eseie »O književnom izrazu«, Der-
viš Sušić hroniku »S proleterima«. U
štampi su ili na recenziji: drugi dio
romana Verr Obrenović-Delibašić »Ni-
čija zemlja«, drama Zvonimira Šubi-
Ča »Pred buru«, »Zbornik proze bo-
sanskohercegovačkih književnika«, ro-
man Ahmeda Hromadžića »Oluja«,
ratna hronika Riste Trifkovića »Gojko
Suvača«, pozorišni komad Hamze Hu-
me »Goljo«. Mehmed Selimović napi-
_ sao je scenario za umjetnički film »Ru-
dari«, čijem snimanju je već pristu-
jlo filmsko preduzeće »Bosna-film-«.
opisi su objavili: 63 piesme, 20 pri-
BovdjoGaka, 42 prikaza, 12 reportaža.
anovi i kandidati sarađivali su i u
drugim republičkim časopisima (Knji-
ževnost, Republika, Mladost, Stvara-
. nje, Letnpis Matice srpske, kao i u Književnim novinama),
MOL O “E OJOOJAE MR E rar" . ,
~ data sa trudben:čkim masama, ostvarivao se, uglavnom, preko književnih večeri koje su bile dobro posjećivane i na kojima su književnici, u beletrističkoj formi i u predavanjima, tretirali probleme naše stvarnosti: izgradmju socijalizma, narodnooslobodilačku borbu, borbu. proti Informbimoa, Priređeno je 31 književno veče za radne kolektive u Sarajevu i u u-
mutrašnjosti, pretežno u industrijskim.
a centrima i seljačkim radnim zadđruga-
i ma, Održano je 20 pređavanja o te-
| ___mama književnim, kulturnim i politi-
a: člkim, zatim svečane akađemije posve-
Ćene uspomeni Otona Župančiča i Vla~
____ dimira Nazora i jedna povođom Dprox Blave Dana mira,
i | ___U referatu je istaknuto da je većina
| ____Članova Udruženja naiveć: dio svog
| Rlobodnog vremena provela na izvrša-
| vanju zadataka društvenog, kulturnog
} i prosvjetnoz karaktea, što ih je, po-
red rada u njihovim „zanimanjima,
| Bprečavalo da še više posvete &vom
glavnom zađatku — književnom stva-
| ___ ranju, Ti zađaci bili su mnogobrojni i
raznovrsni: učestvovanje u raznim ko-
ya SUODMNROG, Sirijima, rad u redakcijama | ___iowu Gruštvenim i kulturnim organiza| cijama, : | |
_____ Referat, zatim, tretirašući problem
| ____Književne kritike, ukazuje na pogre___ Šan stav izvjesnih kritičara i uredni- | ka, prema piscima iz naše Republike. | O tome 6e, pored ostalog, kaže: »Ne | - jednom prilikom, razni kritičari su veoma meobazrivo pisali o pojedinim
da im bude. ftivmo iznese i dobre i rđave.strane ____ djela i niz drugih stvari.o kojima pra-
va kritika vodi računa, Naša kritika ___je bila, mislim đa #e:bez pretjerivai j|-. može reći, gotovo stalno kao ošu-
„ da bez priziva, Pisci koji imaju čast ____da rade na feritoriji BiH imaju doi voljno dokaza za to, Uostalom zar:nije zanimljiva pojava đa u Almanasima ze i poezije, sem jednog člana naeg Udruženja, niko iša, nije zastupem, Gdje, ko i kada je dokazao da jestan broj ljudi ko', rade'u: BiH emaj
nijedne. crtice. pjesme ili a bi mozla. da, uđe u te! Al„Zadatak. kritike.bi (bio da.to dokaže, a-ne da:.prećutkuje. nost, između -dvalrafta, na::prikoja .e;-rarvijala u BiHT ima
„ po broju članova i kandidayrojan, ali po aktivnosti i re-
arstva prosvjete (Vlajko Ubavić), ·
ćalo sa, pomanjkanje književnih kriti-. « čara,
Kontakt naših književnika i kandi-
imnjižeynih kvaliteta ilđa ne- .
i
PŠTINA UDRUŽENJA ERCEGOVINE·
borbenih, revolucionamih trađicija i bilo je prirodno đa baš zbog te svoje | osobine uđe u Almanah, čiji je zadatak da tu stranu lica okrene svijetu. 'Mjesto tnga jeđan kritičar je u Za. grebu, na Kongresu, govorio još o nekom fatalizmu u BiH, koji, istina, ne-
staže. Razumije se to prećutkivanje pi- ·
saca BiH ili je poteklo iz neznanja li je prosto ignorisanje, u što manje vjerujemo, ·Mi sa tim nećemo razbijati glavu, ali jedno treba iz toga povući: u svakom &šlučaji je to nedovoljna obaviještenost ili nesporazum, . No bilo bi pogrešno kriviti nekoga đrugog za takvo stanje, Krivica je. kako Bam rekao, do nag samih, Imamo »Književne novine«, imamo ođdriješene ruke, ali smo ćutali“.
Sekretar Uđruženja, u đaljnjem izlaganju takođe se osvrmuo na problem književnog stvaranja, ukazao na slabosti uprave u radu, istakao zadatke koje novi uprava i ci) kolektiv imaju da rješavaju o ovoj godini,
U diskusiji, u kojoj su učestvovali drugovi Mehmed Selimović, Salko Nazečić, Isa*t Samokovlija i drugi, utvrđeno je da je rad uprave tekao neplanski: niz zadataka nije izvršen za čije izvršenje su postojale mogućnosti. Nije organizovana diskušija povođom objavljivanja zbomika »Jugoslovenska poezija«, na sastancima nisu čitani novi vađovi članova i kanđidata, sa knjigama i xnjiževnom djelatnošću naših pisaca nije upoznavana javnost, što se negativno odrazilo i u referatima na drugom Kongresu Kmjiževnika Jugošlavije, itd, Tokom diskusije pao je niz prijeđloga za intenziviranje djelatnosti Udruženja.
·Sa skupštine 6eu umućeni pozdravni telegrami drugu Titu, drugu Đuri Pucaru — Starom, a Centralnom odboru Saveza sinđikata Jugoslavije upućen je telegram, u kome književnici Bosne i Hercegovine izražavaju svoju 8&0-– lidđarnost sa jugoslovenskim truđbenicima, u njihovom stavu protiv najnovijih nasrtaja informbiroovskih klevetnika na naš &indikalni pokret i na njegovog istaknutog prvoborca i rukovodioca Đuru Salaja,
U novu upravu izabrani su: pretsjednik Isak Samokovlija, sekretar Emil S. Petrović, blagajnik Rizo Ramić, članovi finansijske kontrole: Marko Marković i Zvonimir Šubić,
R. E.
Vria \ o wpya7, Pa 8: : jet
MON Crnac »to znači biti životifizički, to znači biti životinja kulturno, biti gluv za Betovena i 6V. Avgustina. To znači biti životinja etički, ne moći se uzdržati od krađe, nasilja, laži i izdaje, To znači biti bukvalno i
potpuno životinja, nešto između ljudđskih bića i majmuna.« (str, 67).
Sudbina ponižavanja, osećanje stalnog prezira, opasnost fizičkog i moralnog uništenja ne očekuje samo Crnce
čija je koža crne boje. Postoje i beli
Crnci. To sa deca i potomci mešovitih brakova. I ma da se po boji kože, po spoljnem obliku niučemu ne razlikuju od pravih belaca, ovi ljudi su takođe osuđeni da postanu cmi i da podnose sve ono što »demokratija i bezgranična šlobođa« baćaju na glavu crnim Crncima. Dovoljno je da u čoveku teče i kap crne krvi pa da se po zakonima Amerike smatra za Ćrnca.
To je neošporno strašna, jeziva društvena pojava koju samo kapitalizam
! može da porođi, Oblikom. razumom, svešću, osećanjem biti čovek — a zbog ~
boje kože ili kapi crne krvi pcstati po sili zakona tupa, nezgrapna. podmu– kla i beslovesna životinja! Napredna društvena svest Amerike zbog toga i diže glas protesta u odbranu crnih
ljudi, Boriti se protiv ovakvih zloči-
načkih predrašuđa zadatak je svakog čoveka koji teži čovečanstvu oslobođemom svakog političkog, ekonomskog. nacionalnog i rasnog ugnjetavanja. Nije zato nimalo čudnovato što se u posleratnoj američkoj književnosti pojavio niz književnih dela koja treftiraju problem rasne diskriminacije prema Crncima. Nisu sva ta dela jed-
.nake umetničke i idejne vrednosti, ali
ona odražavaju činjenicu da se pbpitanje rasne diskriminacije naročito zaoštrilo posle Drugog svetskog rata. što je svakako rezultat iskustava koje su eksploatisane mase, a među njima i Crnci, stekle u teškoj i krvavoj borbi protiv fašizma i nazadnjaštva. Crnci stu stekli odlučnost đa se bore za svoja prava, a u toj borbi naći će podršku naprednih snaga Amerike i čitavog čovečanstva, }
Sinkler Luiš je ovako definisao cilj svog romana: »Pokazati đa se sve iđiotsko lupetanje o rasnoj teoriji negira kada posmatramo Crnce koji su toliko beli đa liče na čoveka bele raše.« To je istovremeno osnovha tema »Kra=ljevske krvi«. i
Nil Kingsblad, pomoćnik blagajnika u Drugoj nacionalnoj banci i kapetan Američke vojske je tipičan Ame= rikanac, potomak vrlo uvažene buržoaske porodice. Pred njim je svetla buđućnost — smeši še stolica direktora banke. Nil je zađojen osnovnim prim=cipima Američkog Načina Života. »Bio je odan porodici, prijateljima, pošlu, lovu, pecanju i golfu. puškama, udica– ma, čamcima i drugim divnim i detinjastim predmetima u vezi sa tim sportovima«, Bez ikakvih društvenih interesa, brinući se samo o svojoj udobnosti, Nil je mogao slavno da proživi svoj vek, što se on svakako i spremao đa učini, Dođuše došao je rat.
BELEŠKE IZ
(Nastavak sa prve strane)
kakav je pečalbarski život. Prošlost je vrlo kratka i jednostavna — tegobna.
Danas, Galina Kutreska je član zadruge i jedna od najboljih ćilimarki u Galičniku, Ono što nije nikada pre, za staro vreme, upoznala, niti je mogla, upoznaje sada — rađost od stvaralačkog rađa. \ ;
I ne samo Galina Kutreska, Eto, u drugoj ođaji, isto kao'i Galina, na niskoj klupi, pred vertikalnim razbojem scđi Zlata Poposka, hvata niti osnove, tka ćilim, unosi se u tkanje i kad uđe posetilac ne vidi, ne čuje, Kad je majstorica zovne ona se trgne, nasmešj i klimne glavom, a kad maj;jstorica počne da je hvali, ili kad brigađir ćilimamske brigade Damjan Šoškeski, govori o njenim rezultetima, neprijatno joj, crveni, i prsti joj idu po osnovi tako brzo đa se zaista ima zašta i hvaliti, Ćilim raste, izdvajaju se na njemu divne šare, tople kao da je Zlata unela u njega svu svoju đušu i svu radost, Jedna iza druge 6ede, uđubljene u posao da bi što pre naučile tkanje i najmlađe ćilimarke, Kata Jurezevska i Ratka Kutreska, One nemaju još ni po: petnaešt gođina, prsti su im još nevešti, ruke ne mogu da tkaju kao kod ostalih, tek su počele da uče, pa ipak, svakim danom su sve bolje, bolje razameju šaru, osnovu.
.. »U Galičniku se dosad, nisu tkali ćilimi, — ponavlja mi opet Đorđe, A sada, eto...c ıI dok prostire veliki ćilim sa makedonskom narodnom šarom. prvi ćilim koji je tako satkam, on priča, smejući se, Hi}
„.»Zadrugar Vasa Lepčevski rađio je pre rata u nekoj ćilimari u Skop-
lju, T pre dve :Bođine, na jednoj KOštini predložio je da se lotvori ćilimarnica.u Galičniku. To je prosto obrazložio: u Galičniku ima vune i devojaka, Od' vune, rekao je, devojke će tkati ćilime, I.fako je počelo. '
CUDI } I aigOy(o(0 JUTGĆOJNIITI
I dok šmo išli prema kuči. ilinđenkog bocca čiča „Pejčina Tomoskog pratila nas. je pesma ćiljmarki, Ne tužne, vesele pesme pevaju devojke Galičmika, pesme pune radosti i životne čežnje, '' | i ; SP
Nije se nađao čiča Pejčin da će mu neko đoći u posetu. Sedeo je pred kućom na suncu a pređ njim je bila gomila pikavaca, Visoko, na: vrhu Galičnika stoji njegova kuća kao simbol borbe i -»obeđe, Starcu 'je preko sedamdese+ godina, visok je, poguren, star, star.:; Sa ljubavlju pokazuje sta-
·'ru manliherku, komitsku pušku koju imosi još iP: dana četovani rrofiv askevga "ih Bugara. U.uglu'velike..gostinske - sobe \čardaka, fotografija jo' mlađog Čoveka dugih tankih HFrkova, Odmab "se dosećam da je to stari Pejčin, ~
3. - AI eyfeoi + „11 + “utyi ; A
e.
“U. BO
pOMIS&IM 316BIjIućr BR alata a BI ; ·: mwotoravihbuĆBbr „rdmbi!i Odgovorni „urednik:
GALIČNIKA
— E, to je iz onih dana, Iz velikih đana Ilindena„.
„.Dve modine je čiča Pajčin bio,borac stalne čete koja je & drugim četama stvarala ilindensku republiku. Seća se Pejčin tih dana vrlo živo i po davnim događajima pribira uspomene na Goceta Delčeva, Damjana Grujeva, koji je držao njegov, kičevski kraj, na svog četovođu Janićija iz sela Lavčani koji:j+ bio dobar i pametan četovođa, Pribira po pamćenju ilinđenski borac i klima glavom.
A. taj starac, čiča Pejčin Tomoski, bio je prvi pretsednik narodnooslobo= dilačkog odbora u Galičniku. Za vreme rata je to bilo, onda kađa su fašisti nadirali i kada je narod davao otpor, lima Pejčin. Zna on Živka Brajkovskog, Vanču Burzevskog, Tošu Poposkog, prvoborcee ovog kraja, dolazili su oni u njegovu kuću, Kuća na vrhu Galičnika i njen domaćim bili su najmiliji borcima, Znalo' se: :čiča Pejčin n? izneveri... ·
Kad smo odlazili čiča Pejčin nas je pozvao da opet dođemo u njegovu kuću, da ga posetimo *er se on rađuje gostima. {E
r * **
„.Bio je već sumrak kad smo krenuli iz Galičnika. Nikola je bio spreman, njegov koemion je išao za Skop-
'lje i gore, kođ kačkavaljdžinice, če-
kao je, Na izlasku iz sel a&etio sam se stare pesme koju sam čuo. u Galičniku: Pesma govori o napadima Turaka na Galičnik, 4 Pi
»Kondisal Ajređin-! da gorit. selo Gali'
6 ik selo ubavo., Izlegol v Đurđevo načinil silni topovi, izvađi! đuzluk. od pojas, dogleđal češma Upija, · na češma do dve devojke i jedma mlađa mevesta. Devojke platno. belele, nevesta voda nosila,
1 Todđor
ne gori selo Galičnik, Galičnik selo ubavoOa..
1 Ajredin paša je ofstupio od sela,
· primio je poklone od Galičanicn i 'oti-
šao, Setio sam se te pesme .sada odlazeći iz Galičnika. Čiča Pejčin TomoSki, verovatno potomak Todora T'omoskog, ilinđenac nije pravio selam fašistima — Đemi kada je za Ovog rata krenuo na Galičnik sa svojom banđom, Uzeo je čiča Pejčin wvoju manliherku i sa narodom krenuo u brda da sačeka Đema, da napadne, da se brani, VT kaci
· I vidim, velika je razlika između oOvog čoveka i sada, Galičanci, nekađašnji pečalbari, stvaraju nešto novo i počinju da žive
životom ka nikada do sada nisu živeli, ni oni, hi njihovi PRE Vane MARINOVIĆ
_..
j- 3 NO S Nel O GV
| (Nastavak sa druge strane)
iz pesme. I ljudi
„BIJE aaa VO ae
OP \-
» „DD
AU i. tu je „Nil bio dobre sreće. Njegovo telo nije ostalo da leži na beskrajnim poljima Starog Sveta, već je samo xbio ranjen u desnu nogu prilikom zauzimanja nekog italijanskog sela. .Ta noga će mu zauvek ostati za pola palca, kraća, ali on. je sada mogao brzo da se kreće i bio je, siguran da će, do proleća 1945. moći da skakuće po ftemiskom igralištu i da igra nešto nalik na tenis. | O ETO Porodica 'Nila Kingsblađa bila je isto tako uzorna i srećna. Nil. njegova žena Vesta i kćerčica Biđi činili su bučnu, razdraganu i skoro ·bezbrižnu zajednicu, Stanovali su u maloj vili za 'koju je valjalo. đati još poslednju otplatu pa đa buđe njihova večna i neotuđiva svojina. Nil je smatrao sebe za
uzormmog Amerikanca. pa je kao takav ~.
imao i neke rasne predrasude. Jednostavno, on· je mislio da su Crnci inferiorniji od belaca i đa će takvi zauvek i ostati. Da li je to nešto strašno što je u sebi priznavao da mi Nemce ni Ttalijane nije. tako mrzeo kao što je mrzeo svoju crnu služavku Belfriđu?
· I eto dešava se da tako srećan i mi-
ran život odjednom postaje iluzija, · san koji nestaje bez traga, Čovek gu.
bi sigurnost, oseća prezirne poglede,
društvo časnih i poštenih Amerikana-
ca ga ođbacuje, ono je spremno i , ga uništi, 7 | :
·' Nilov otac, uvaženi. dr, Kenet M. Kingsblad zadovoljno je proveo svoj vek. »Ponosio se što je jednom video u vozu bivšeg pretsednjka Herberta Huvera, što je kupio nov rentgen~-aparat, i za njega je svako od njegova četiri deteta bilo savršeno«. Ali dr. Kenet ima i svoju Tajnu koju na Božić poverava Nilu, Kingsblad +— to znači kraljevška krv, pa prema tome, a ma osnovu porodičnog pređanja, svi Kingsblađi su potomci engleskih. kraljeva! Otac je stavio sinu u zadatak đa ispita tačnost ovog pređanja, pa ako se ono pokaže kao tačno. onda se može 8 pravom pretenđovati na engleski presto ili u svakom slučaju na neki visok položaj u službi, Nil polazi u potragu pun ružičastih nađa, ali na veliku nesreću saznaje da je njegov daleki rođak po majčinoj liniji -— Ksavijer Pik — bio čistokrvni Crnac, Divna maštanja su iščezla, a na mesto njih došla je surova stvarnost — u Nilovim žilama teče i crnačka krv. T ma, da je Nil oličenje Amerikanca, mađa je »riđ, kovrdžave kose, plavih očiju« on je beli Crhac, i njega očekuje sudbina njegove napaćene i prezrene braće.
Saznanje da je Crnac, baca Nila u očajanje, On ne može da shvati da je njegova Bidica Crnkinja. njemu je nemogućno da prizna svoju intelektualnu i moralnu inferiornost za koju je bio apsolutno ubeđen da postoji i kod crmih i kođ belih Crnaca! Pa ipak Nil nije klonuo. Rešio je da drži u tajnosti svoje otkriće i da se u međuvremenu upozna sa crnim ljudima i sa njihovim životom.
Potomak «engleskih „kraljeva, Nil Kimgsblad dolazi u kontakt sa nizom Crnaca i na svoju veliku radost ubeđuje se da ti ljudi nisu nikakva, tupa i podla bića, već da su svi puni tople iskrenosti i plemenitih osobina, U nastupu nekontrolisane iskrenosti Nil otkriva tajnu svome ocu. Čitava porođica, švi rođaci vrše pritisak na Nila da ovu tajnu nikome ne oda. Međutim Nil je pošten i plemenit čovek. On se ne stidi svog crnačkog porekla i neće da ga krije pa ma kakve patad poniženja zbog toga imao đa do=
vi, :
Ođ trenufka kađa njegova okolina đoznaje da je Crnac, Nil Kingšblad i mala Bidi dolaze u očajno težak položaj, Najšnažnije stranice romana su neošsporno one na kojima še opisuju patnje i strahovita poniženja koja Nil doživljuje kao pripadnik crme rase, . Roman se završava scenom. oružanog sukoba između podivljalih belaca i Nila, Nil u toj borbi nije: potpuno sam, Pored vernih prijatelja uz njega je i Vesta, verna žena u dobru i zlu.
»KEraljevska krv« pretstavlja roman
velike umetničke „vrednosti i pored očiglednih slabosti koje nisu malobrojne, Sinkleru se, a to je po mom mišljenju vrlo važno,ne mogu poštavljati zađaci kojima on nije kadar da odgovori, To što roman zahvata 5amo jedan đeo američkog društva nije bitan neđostatak. Ali je zato potrebno naglasiti neke stvari koje bi pomogle pravilnom razumevanju ovog dela. . U borbi koju Nil ima da, vođi protiv nazadnih.predrašuđa belih ljudi on postaje svestan suštine buržoaske de'mokratije, Ali istovremeno protest i mržnja: koji se u njemu rađaju noše jsključivo „malograđanski „karakter. 'Kao što u mržnji izjednačuje sve bele, tako'u ljubavi Nil ne razlikuje 'cmne. Ta iđejna slabost, glavnog junaka, ustvari je. slabost samog, pisca, Ona u kazuje na besperspektivnost i uzalud nost borbe koju ugnjeteni bez obzira na naciju i rašu moraju da vode za pravo ha bolji i srećniji život. Otuda u romanu nema nijednog belca koji bi stao na stranu Kingsblađa,otudašu i svi Crnci izjednačeni u pogledu njihovog položaja prema belima, Usled toga Sinkler Luis, mada snažno i o” štro ukazuje na rak-rane američke demokratije, postaje bespomoćan i po malo skeptičan kađa se rađi o jasnom određivanju . puteva i načina borbe protiv rasne điskriminacije. Saradnja progresivnih belaca sa ugnjetenim Crncima, njihova zajednička borba to neđoštaje ovom, inače snažnom i igvamredno zanimljivom romanu, koji je ipak, pored svega, umetnički dokumenat o rastućoj moći „progrešivnih snaga Amerike, { L.B|tev
OL O | Zoran JOVANOVIĆ
'
a
?
ie dk aaa i FR jža alal os dal a O ar a "BBC OdteriĆ. 37 „ prave AH JUPek LR Ua aaa" La KOROV sa < Ohed
ROMAN SAJ "O PA ia ru DADA OAV: e LA STO ia e |. :- ij 7
modesti mi soja
= | (Nastavak sa treće strane) |
„EB a | a „08 MO | evolucije, subjektivističke U smislu sužavanja posmatrane | pred
| metnosti; da je to bez sumnje subli· mirana i rafinirana umjetnost, kao - što je rafinirana i umjetnost svih pre_ ćrelih đekađentnih klasnih kultura, i "da upravo zbog toga »preuzimanje i: Wkuštva i specifičnih procesa oblikovanja od impresionista dalje neminovno: povlači sa sobom opasnost na” - rušavanja jedinstva i ravnoteže li_kovnih elemenata«. A može li drugačijeiu biti: ako: smo odavno utvrdili „da »umjetničke forme nastaju u Drvom. redu, kao 'klasno jdređen izraz klasno uslovljeni spoznaja« i da su s njima ' fun) . dilo se, dakle, o tome, da še izbjeg_ ne opasnost nekritičnog preuzimanja i kad je u Ljubljani. došlu do spomenute izložbe slovenačkih impresioni" sta, opet je naša kritika u okvifu diskusije o nacionalnoj kulturnoj baštini ne samo afirmirala to razdoblje kao jedno, ođ najpozitivnijih .u slovenačkoj likovnoj historiji, nego je ponovno naglasila koliko značajnu , ulogu može da u našem novom realiz| mu odigra koloristička analiza svijetla.' Ona je tom prilikom pokušala da razluči dotični problem na dva vida u kojima se on nameće našoj teoretskoj misli: s 'edme &trane, umjetnost impresionizma prihvaćena je kao realnost naše prošlosti, kao kulturna baština koju smo spremni kritički koristiti; s druge strane svaka · aktualizacija impresionizma kao me· tođa odbijena je (a njegovoj sadržajnosti itu formalističkim konsekvenčama) ne samo kao likovni anahronizam, nego i kao umjetnost tuđa đuhu i Sšmislu novog realizma.3)
Mi ne smatramo da je time pro> blem impresiohizma iscrpljen. Mi osim toga me znamo u koliko impresionizam pretstavlja za sovjetsku umjetnost neku. stvarnu opasnost, ali znamo da se opasnosti te vrste mogu izbjeći samo tačnom, teoretskom anali> zom, smjelim uočavanjem problema. Čini nam se, osim. toga, da bi izvjesno solidno impresionističko školovBnje. sovjetskom slikarstvu. u njegovom današnjem, gerasimovskom stanju moglo samo koristiti. Ali bez obzira na to ne vidimo nekih osobitih poteškoća koje bi nas mogle spriječiti da i' prema umjetnosti! impresio= ništa zauzmemo pravilno: stanovište.
Daleko smo od toga da pišemo apologiju ”impresionizma. Mi znamo mo' ralnu: razinu umjetnosti, koja je osjet pojeđinca učinila jedinim kriterijem, apsolutnim mjerilom vrijednosti, To je , slikarstvo prirodnih „fenomena opjevanih nekom poezijom koja je zastala u područjima čula, hedonistič ko slikarstvo koje je svoj klasni »ethos« otkrilo na platnima ToulouseLautreca., I možemo se zaišta ša čuđenjem upitati: kako je čitava jedna kultura mogla da proživi vrijeme impresicnizma i makon njega, a da ne osjeti kako zapravo živi u svijetu bez duha? A u'tom svijetu sami oblici podlegli su sasvim opsesiji kolorističke analize, rastvorili su se u svijetlu j izgubili konzistentnost materijalnih pojava. Ali ni boja ni svijetlo nisu, bez sumnje, krivi zbog te senzualističke degradacije. Izvan svake čulne spoznaje nalazili su se uzroci ovog dehumaniziranja, omi su se na lazili u ideologiji i u moralu vladajućeg građanstva, koje je izvršilo i psihološku i materijalnu „narudžbi umjetnošti Moneta i Renoira. Može li se negirati klasno uslovljen „više ili manje „jeđinstven pogled na svijet impresionista, koji še osjeća ne samo u njihovom odnosu prema živofu, ne=go i u njihovom odnosu prema samoj umjetnosti? · | :
Ali, s druge strane, već smo napo| menuli da Plehanovljeva primjedba o »tehničkim pitanjima« i o »uživanju prirođe« 'ne iscrpljuje pozitivne kvalitete impresionista. Samo ako su nam nepoznate osnovne razvojne linije evropske umjetnosti moguće je ne zapaziti mjesto koje u toj evoluciji zauzima »SvijetIo slikarstvo« impresionista. Visoko iznad „pleinaira Constabla i Boningtona, u tom rasvjetljavanju , starih škola od prvih barbizonskih _pejsaža do „Corotovog · »Beffroi du Douai« 1869, slikarstvo francuskih impresionista osvojilo je za ljudske oči spoznaje, đo kojih su se u povijesti bili dovili samo rijetki među najboljima. Bez sumnje likovnom izrazu Tintoretta ili Velazqueza te spoznaje nisu bile ni potrebne, ali zar se može zamisliti naša današnja „civilizacija bez sunčane rasvjete na slikama, bez „života svijetla i sjene ostvarenog bojama? A ne rađi se fu samo O nčkim »tehničkim pitanjima, to je novo osjećanje prirode, to su nove mogućnosti zapažanja i predočivanja Dojava dostignute u jednom slikarstvu, koje je bilo đaleko od dubine klasičnih | razdoblja i humanističkog realizma, baroknih škola, ali koje je, ograničeno i sužemo .po 6vom inlerešovanju, možda upravo zato na tom 8uženom području i dostiglo đragocjene likovne smoznaje. To više nije bilo slikarstvo ateliera, »tamno slikarštvo« književnih. i, historijskih tema! To je bilo slikarstvo ulice i pejsaža, realnog poštojania i kretanja likova, to su bili „brzi i osjetljivi zahvati. u život '6va= kidašnjice, anticipirani prije toga, na drugi način i sa drugom sadržajnošću, jedino kod Goye i Daumiera, Sa impresionizmom jedna klasa na vrhun-c cu Svoje snage približila je umjetnost svom svakiđašnjem životu, ali je upravo uslijed toga razvila osjetljivosti za pojave i Situacije, koie đo sađa niu ulazile u krug umjetničkih zapažanja i ujedno stvorila likovne. moguć nosti da ih izrazi i oblikuje, A taj život jedne doista malograđanske svakidašnjice nije, naravno, mogao prušiti neku višu emotivnost, simbolikt
. ):G.Gaiuln; Retrospektive sa ir enala, »Umetnost«, br. 1, gođ. 1949. ci . #) Dr, Stane Mikuž, nekaj misli Stav jugoslovenskih WoDdabliaši f 1WHBPalĆavı »Ljudska pravica«, 20 marca 199, 3) G. Gamulin, Prilog diskusiji e sionizmu »Književne Wei by ante
Jovan Popović, Beograd, Franonska broj 1 — Štamparija »Borba« Beograd, Kardeljeva ši, | + i
jedne .neosporno subjektivi .
|_
BROJNA,
Na temu impresionizma
idejnog svijeta, mišaonost doista ljud. Di odnosa, Francuski impresionisti. izrasli su upravo iz tog života i nisu nikad. ni osjećajno ni idejno prerasli relacije između pariških bulevara, ba, “ova i teatara s jedne strane i mone. tovske pleinairističke nostalgije s-dru= ge strane, U historiji umjetnosti, koja će biti sazdana upravo na tim unu.
- *rašnjim, sadržajnim kvalitetama, oni
će biti tako i kvalificirani. Zar bi, me.
dutim, ta ista historija umjetnosti, uz. tu moralno-idejnu ocjenu, mogla. predvidjeti senzibilnost onih slikara ~—
- koji su, opet jednom i u svoj širini e
vropske razvojne linije, ostvarili na. svojim latnima svijetlo kao boju |
_ kroz boju, te sa živom atmosferom iz,
-cionalno vezane?!) Ra- -
SPA JI) ae TE AE Om 4 Ak,
| Janko Đenović i Dmitar Mitrev
\ ža Inostranstvo: na 3 meseca 50 đ ” 6 meseci 100 dinara i na gođinu
radili duboke prostore? OL CJ Ali neće samo historija umjetnosti
"kao sogijalistička nauka znati odijeliti
ono Što je, u idejnom i emotivnom – smislu, klasno i neljudsko u &klopu. impresionizma ođ onoga što je poziti-.· van i nov doprinos čovječjim moguć. nostima, To će več sada, usprkos avih opashosfi, znati učiniti umjetnost so... cijalizma. BEO
+
ML
D honaćanju naših · mil?Bja | (Nastavak sa treće strane)
većim delom ustupljeni muzeju, Ovi · predmeti &u za ' muzej utoliko drago ceniji što su i oni nađeni pod proverenim uslovima i pod nadzorom tk, | nog osoblja Zavoda, ix
Zavođ za zaštitu je, osim svojih ra- – đova, preko svojih poverenika, kon-. trolisao, koliko mu je to bilo moguće, i velike zemljane rađove koji se iz= vode u vezi sa Petogodđišnjim planom, I zahvaljujući akciji Zavoda, sačuvani su u celini i preneti u muzej ved. ma važni nalazi. Tako je u Umetnički muzej došla i izvanredna ostava. iz Tekije sa srebrnim i zlatnim rimBikim nakitom i srebrnim rimslkkim posuđem. Tako &u u Muzej dospeli veći nalazi novca, refko zanimljivi, Tako je preko Zavoda u Muzej došlo više manjih nalaza: sšslovenskog nakita, predmeta ir vremena seobe naroda, srpskog nakita, posuda rimskih i preistoriskih, slovenskih i srpskih, ;
Pored Zavoda za zaštitu, sa kojim sarađuje, — Umetnički muzej, ima: i. Bvojih prijatelja i svojih snabdevača.
Prijatelji muzeja su retko dragocena »ustanova«; čak i ı zemljama gde je bogatstvo muzejskih zbirki ogrom-= no, — na primer u Francuskoj, — poBtoje uđruženja prijatelja muzeja, ko= ji snabđevaju muzeje izvanrednim objektima, Luvr, najveći francuski muzej, i jedan od najvećih svetskih mu-_ zeja, im:. među najdragocenijim &vojim objektima i predmete koje je do bio na đar od Društva prijatelja Luvra, Kod nas takvo društvo ne postoji ali prijatelji postoje, Tako je na primer Bran Jašonović, činovnik poklo= nio muzeju jeđam izvanredan nabeđrenik iz XIV-—-K9XV veka. vezen razno“bojnom svilom, srebrnom i zlatnom žicom. To je svakako jedan od naj- i lepših objekata u muzejskoj srednje-– vekovnoj zbirci, Vrlo je lep dar radnika Vitomira Jovanovića. Rađeći na Adi Ciganliji, Jovanović je iz sop-. štvene inicijative prikupljao muzejske predmete koje je bager vadio iz Sa-_ ve. Među ostalim zanimljivim stvari= ma on je poklonio i jeđan ređak slovenski šlem, i jednu lepu kašsno-rim=_ sku pozlaćenu fibulu.
Muzejski stalni nabavljači su grupa Za šebe. Ima ih, koji su već pomalo. ušli u »esanf«: Panta Urošević iz Vin= če donosi u muzej objekte već punih pedeset godira, On ie gledao kako je muzej rastao, napredovao i rozvijao Be. On je sarađivao sa svim našim muzejskim radnicima, Njegov odnos prema muzeju je već sasvim specijalan: on još uvek prodaje predmete ali se. već i vezao za muzej kao ustanovu .i za muzejske zbirke. Prilikom svakog. izlaganja. on pažljivo pregleda vitrine vidi šta je novo nabavljeno i da li je neki od njegovih predmeta izložen. To je najstariji i najrevnosniji. muzejski skupljač na terenu. | 20
Zasebno su poglavlje oni koji do laze da prodaju muzeižke objekte, kao pravi trgovci, Među njima ima prepredenih palanačkih trgovaca i neukih seljaka, Seljaci dolaze ili sa -punim poverenjem ili sa potpunim nepoverenjem. ni pošlednji su uvereni da svaka stvar vređi basnoslovne sume i da ma kol'l:o tražio uvek će biti preVaren, I tako njihove cene počinju sa pola miliona a završavaju še sa pet hitjađa 'li još i manje, . a
Oni su najbolje merilo šta treba u- raditi da še muzeji popularišu i učine – pristupačnim svima, Sve one koji poseđuju muzejske predmete treba ube-_ diti da su muzeji ustanove naučne“i kulturne, jedine koji će uvek dati.
pravu tržišnu vred bd-0 met. Tre»a &ve UBedeHt da OGHISaDN · zejski predmet u muzej mači dati ga na najbolje mesto, U muzejskim zbir» i kama svaki takav objekat biće tekna pravom mestu: tu u muzejskim 'si- | stemafskim zbirkama svaki objekat nije vrednošt za sebe, već je deo jedne velike celine, deo materijalne kulture i umetnosti jednog vremena i jednog narođa, : 0, ia M...
— —_____—
Redakcioni odbor .
Jogan Popović, Ceđomir Minđerović Marijan ~ «lurković, lIvan „Potrč, VjeFoslav Kaleb, Isak Samokovlija,
Ar a i i.)
fi
PRETPLATA ZA RKNJIZEVNE NOVINE našu zemlju na 3 meseca 35 ddHaara; ·
na 6 mes. 7% dina" na godinn dvuDB - 140 dinara, ;beyid “;
Rapa
200 dinara, ui _ "Tukopisi se ne vraćajm, i Broj *ekovnang računa 1 0060378 | ?ošfanski "ah 617 BOD Bi