Književne novine

· bu, na prime?,

BROJ 1

OSVEEPHI VA FKNJEGE

Pre kratkog vremena pojavila se na Cetinju, u izdanju Narodne knjige, zbirka članaka o Njegošu (»Članci o Njegošu) od Rista J. Dragićevića. Ta Knjiga je puna i poznate i nepoznate arhivske građe i sitnih podataka o Njegošu vladaru i pesniku i o ljudima i događajima u vezi sa njima. S

te strane knjiga će veoma korisno Dpo- .

služiti daljem „proučavanju Njegoša. Ali dok je njena dokumentama vrednost nesumnjiva, bez obzira da li su podaci koje pruža ranije bili poznali ili ne, dotle u metodu rada R. Dragićevića i naročito u njegovom načinu pisanja ima negativnih pojava, na koje svakako treba skrenuti pažnju, Povod da se na tu stranu knjage R. Dragićevića osvrnem dala mi je i jedna napomena koja se neposredno mene tiče, Na kraju knjige pisac je sma. trao za potrebno da u kraćim beleškama dade neku vrstu geneze svakog od svojih članaka, što je takođe karakteristično za njegova shvatana, On ukazuje i na prikaze tih njegovih članaka, U jednoj od tak. vih napomena, uz članak »Njegoševo čškolovanje«, na strani 219 i 220 on kaše: »Članak je prvi put objavljen u »Istoriskim zapisima« knj. II, sv, 83(septembar—oktobar 1948 g.)., Glavne galključke do kojih sam došao u ovom članku iskoristio je Dr. Vido Latković u BWvome djelu »Petar Petrović Njegoš« (Beograd 1949) ma da to nije nigdje pomenuo, Latković je koristio i dmuge moje članke (o Njegoševoj »Biljardi«, o Njegošu i Puškinu itd,), ali je propuštio da upotrebi članak »Njegoševi roditelji i braća«, pa toga radi (valjda; »zbog toga« V. L.) piše da je Njegoš imao »tri brata«, a on je doista imao samo dva brata«. Na prvi pogled ova zamerka nema ni za Roga značaja sem za mene lično, ali ona Je izrečena javno, pa na isti način izeba na nju i odgovoriti, i, što je značajnije, i ona ukazuje na to kako RH. Dragićević shvata naučni rad. ;

Moja knjiga »Petar Petrović Njegoš« izišla je u izdanju Nopoka i sa= mim tim namenjena je omladini, Pri pisanju te knjige ja sam se koristio svim onim što šam bar za poslednjih dvadeset i pet godina pažljivo čitao o Njegošu, o Crnoj Gori njegovog vremena i o prvoj polovini XIX veka uopšte, bilo u štampanim radovima, bilo u neobjavljenim arhivskim. doku. mentima, U toj knjizi ja se često po= zivam na ranije radove o Njegošu i njegovom vremenu (tako često da mi je jedan od kritičara knjige na tome oštro zamerio!), ali u tom pozivanju ima izvesnog sistema, Najčešće citiram Njegoševe savremenike, njihova sećanja, mišljenja, tumačenja izvesnih

~ pojava; dosta često se pozivam na sta ·'rije i novije pisce koji su pisali o Njegošu, i to samo kad navodim njihove

_ reči ili kad prihvatam njihova mišlje~

nja i zaključke,

R. Dragićević nije Njegošev savremenik, nikakvo njegovo mišljenje nisam prihvatio, nikakav njegov zaključak nisam »iskoristio«,

Dragićevićevi zaključci u članku »Njegoševo školovanje«, za koje me, valjda, optužuje da sam ih »iskoristio« takvi su da ih ja nisam mogao koristiti, On kaže da »učeći kod samouka na Cetinju i na Toploj, pa opet na Cetinju kod samouka Milutinovića, Njegoš nije mogao blagovremeno nauči. ti čak mi najosnovnija pravila interpunkcije...« (str,49),dok je moje mišljenje da ono što je Njegoš »naučio i saznao u roditeljskoj kući, u cetinjskon manastiru od Tropovića i Milutinovića... nije malo i beznačajno«. Ko god ma i površno upoređi moja shvatanja Njegoševog učenja u mladosti, moja mišljenja o Tropoviću, Milutinoviću i 81., uveriće se đa ona ne samo da nisu »iskorišćavanijev Dragićevićevih zaključaka, nego: su suprotna tim zaključcima, No R. Dragićev « naziva svojim zaključeima (»do kojih sam dožšao...«) i ono čto jedan dciumenat sam sobom govori ili je čak i izričito u dokumentu rečeno. Tako je on na osnovu jednog pisma Petra I, vladike CrnogorSkog, Jeremiji Gagiću, od 20 januara 1827, »utvrdio činjenice«: »da je mladi Njegoš učio na Toploj, a ne u mnRnastiru Savini«, »da je Njegoševo školovanje na Toploj trajalo svega »godimu i po« (to su reči iz dokumenata, V. IL), »da je Nj. školovanje u Boki bilo završeno prije 20 jan, 1927 godine«, i »da je apsolutno netačno Vuko-

i Vrčevićevo tvrđenje o Nj. školovanju u Kotoru« (str, 42 i 43) sve io dokumenat sam sobom kaže. Ali možda je baš na takve »zaključke« i mislio Dragićević kađa me je optužio, jer on naglašava đa je do ovog dokumenta došao teškom mukom: »Ja sam toga radi, uz ostala pitanja koja su” me interesovala ,tražio i za Ovo pitanje podatke u Cetinjskom arhivu, te uspio da nađem jedan dokumekojim se ovo pitanje može riješima đa ne u celosti. Taj dokumenat pismo Petra I ruskom konzulu Gagiču od 20 jamuara 1827 godine« (st. 41. Pismo je, međutim skoro celo, oJO još 1937 godine (više od 10 go-

pre nego što je Dragičević »uspeo«

da ga pronađe!!) Dušan Vuksan u svomo članicu »Vlađika Rade i Đorđije Petroviće (»Zapisi«, za 1937, knjiga XVITI, strana 352 i 333), Istina, VukBam, tada nije objavio i đođatak tome pismu, koji je bio ispisan na poseb“ nom parčetu hartije i umetnut u pi#mo Jer tađa nije smatrao za potrebno da to, učini, ali to u suštini me menja stvar: glavno je đa je pismo bilo priBtupačno. Ja sam, pak, u jednom prigodnom članku, objavljenom u »Borbi« za 8 jun 1047 (dakle više od godinu dana po nego Što je objavljen Dragičevićev članak!), ne precizirajući datume, jer tome ovđe nije bilo mesta, Njegoševo školovanje u Boki reovalto: »Uz svog umnog stri-

FEB i

. Njegoš je živeo do 1825 godine, ka-

je poslat u Toplu, kod Hercegno> da se uči kod poznatog učitelja 'Tropovića, Od 1827 Njegoš je

• Povodom jedne nove knjige o Njegošu

Vido LATKOVIĆ

ponovo na Cetinju itd.« (strana 4, stubac 2). Za pametnog čoveka u tim rečima sadržani su svi navedeni »Zaključci« R, Dragićevića: i to da je učio u Topli a ne u Savini, i dužina školovanja, iako neprecizno, i kad se Njegoš vratio na Cetinje, a pošto nigde nisam naveo da je Njegoš učio u Kotoru (a to bih svakako učinio da sam verovao u to, jer je tada u Kotoru postojala i gimnazija, što bi za Njegoševo školovanje bilo značajno) to je i četvrti Dragićevićev »zaključak« obuhvaćen, Dragićević je, opet teškom mukoun, navodeći glomaznu literaturu (primed–ba 13, na str. 40) došao do »zaključka« da je S. Milutinović prispeo na Cetinje 25 septembra 1827 godine, taj datam se nalazi i u mojoj knjizi, pa možda je i on »inkriminisan«, Radi še, naime, o tome da je Petar I u jednom svom pismu označio kao datum Milutinovićevog dolaska 5 oktobra po no” vom stilu, a u drugom 25 septembra po starom (oba pisma su objavljena još 1927 godine), i treba se odlučiti za jedan od ta dva datuma, jer u jednom od ta dva pisma je očevidna greška za

jedan dan, Mene nije stalo mnogo mu-

ke da se odlučim za 25 septembra, jer u jednom dokumentu, koji je još 1951 objavio A, Ivić Građa, 1I, str. 122) tačno je označen datum Milutinovićevog begstva iz Kotora, 980 septembra po novom, odnosno 18 po starom stilu (ovaj podatak Dragićević nije uzeo u obzir), a još iz gimnaziskih dana znam da je Milutinović osam dana živeo skriven u Lovćenu, pre nego što je došao na Cetinje, (up. J.•Skerlić, Isto-

· rija nove &rpske knjiž.«, Beograd, str.

158), »osam dana« se spominje u jednom od dva naveđena pisma Petra I.

Tako stoji stvar sa »iskorišćavanjem« &a moje strane »zaključaka« R. Dragićevića datih u članku »Njegoševo šŠkolovanje«, Pored najpažljivijeg poređivanja Dragićevićevog i mog teksta, neke druge ma i daleke sličnosti a kamoli podudaranja .nigam mo= gao otkriti. Ako Dragićević na nešto drugo misli, neka jasno kaže, Dragićević mi, u nešto blažoj formi, zamera da sam »koristio« i neke druge nje. gove članke, I tu se, očevidno, radi o nekim datumima, jer se moja tumačenja pojava o kojima je amo reč razlikuju od Dragićevićevih, Da ne bih zamarao čitaoce, reći ću odmah da sam do godine zidanje Biljarde (1838) došao, pored ostalog, na osnovu pisma kapetana Oreškovića Vuku Karadžiću (»Prepiska«, VII, Beograd 1915, str. 480), Da je Njegoš bio u Beču 5/17 februara, kada je sahranjen Puškin, Dragićević je našao u jednom dokumentu koji je objavljen još 1910 godine i čovek se mora u čudđu pitati: po kojoj logici, na osnovu čega može misliti da za to ne zna niko sem nje» ga?!

No „na kraju krajeva, ne radi se o tome da ja nisam nedozvoljemo »iskoOristio« zaključke R, Dragićevića, Što je, mislim, posle ovoga Šio sam izncQo svakome jasno, nego o tome kada je pisac jedne ovakve knjige kuva „BG moja knjižica o Njegošu obavezan da ukazuje na upotrebljenu literaturu. Ja sam (na gtr. 15) napisao: »Njegoš je, međutim, učio u Toploj svega »godinu i po«, kako se to vidi iz jednog pisma Petra I Jeremiji Gagiču. Iz tog pisma. vidi se takođe da je Njegoš opet bio na Cetinju u januaru 1327, te je, prema tome, u 'Poplu pošao oko polovine 1825 godine«, Pismo o kome je ovde reč prvi put je, koliko mi je poznato, u celini objavio zaista R. Dragićević, Jesam li ja obavezan da kažem ko je to pismo prvi put objavio kada se ne pozivam na Dragićevićeve »zaključke« nego na ono što je vladika Petar rekao u tom pismu? Ja mislim ne samo da nisam bio obavezan, nego da to ne treba činiti uopšte. Ja sam u toj knjizi, možda i suviše često, citirao'starija pisma i drugu građu, pa nigde nisam smatrao za potrebno da kažem ko je tu građu prvi put objavio.

Ja čak mislim đa se ne samo u Ovakvim knjigama za omladinu, i uopšte za širi krug čitalaca, nego i u sasvim stručnim napisima može i mora biti mnogo štedljiviji u beleškama ispod teksta u onim: ibidem, op, cit., 8. v. itd. Te belješke ispod, teksta treba, po mom mišljenju, da služe prvenstveno za kakva objašnjenja koja Be ne mogu dati u samom fekstu, a literatura se, kad je to potrebno, može navesti i na kraju napisa, Ponekad se te beleške, zaista, ne mogu izbeći, kao u polemikama, na primer, ili u doktorskim disertacijama i slično. Ali u našoj naučnoj literaturi već odavno postoji nezdrava. tendencija da se

takve beleške ispod teksta namerno.

gomilaju, da bi se dao što »naučniji«

izgled napisu. Poneki put to uzme.

takve razmere da se čitalac ne može oteti utisku da pisac radi u samo-

obmani da baš to i čini naučnost na-

pisa, a ne njegova sadržina. Nisu kod nas retki slučajevi da se pisac u tim beleškama poziva i na samoga sebe, na neko svoje ranije delo, Takvo besmigsleno »ibidemičarstvo«, ako se tako može reći, ismejao je još davno Rado= je Domanović i, koliko se sećam, duhovito parodirao: »Slhoči srna iza grma«, Dragićev:ć je često polemičan, pa mu je beleška ispod teksta bila ponekad potrebna da bi se dokumentovao. Ali ipak mislim da je 700 beležaka na 200 stranića teksta i suviše i da se mime duše bar dobra polovina mogla izbeći. Da kod njega poštoji tenđencija nezdravog „»ibidemičarbtva« vidi se po tome što je kod njega

ovih beležaka ispod teksta relativno

utoliko više ukoliko je napis novijeg datuma.

O4đ ovoga još više pađa u oči izvestan zastareli, isto tako nezdravi indiviđualizam R, Dragićevića, Meni se čini da nema strane u njegovoj knjizi

gde on ne- kaže; »Ja«, češto i po nekoliko puta na istoj strani, Veoma su če-

otkup Žita, «1 mi 8mo za mir«, »M

"ste rečenice ovog tipa: »Da bi bar u-

nekoliko popunio tu prazninu, ja sam povremeno prikupljao i najsitnije pomene...; »u svojim beleškama imam...«; »imam još jedan podatak...«; »ja sam mišljenja,..« »ja sam uvjeren...«, »ja zaključujem...« i tako dalje, Naročito bodu oči i vređaju njegove. lekcije koje čita svima i svakome; «Na ošnovu ovakvih kontradđikcija u našoj stručnoj literaturi nije še moglo doći ni do kakvog pouzdanog zaključka, Ostala je jedina mogućčnost...« (str. 41) da on to pitanje reši; »Bai se u najnovije vreme ne bi smjelo o Tropoviću napamet pisati...«: (str. 46). »...moraju se svi koji žele da dadu i najmanji prilog o Njegošu posvetiti izabranoj temi, kako se u našim časopisima i listovima ne bi objavljivali neprovjereni i nepouzdani članci«. (str, 112). Na nekim mestima on navodi sve što je kada rečeno,o nekoj pojavi u vezi sa Njegošem, samo da bi pokazao kako je sve to »netačno«, »nekritično«, »nenaučno«, Ovaj nezdravi individua– lizam i pretenzioznost vidi se i u po-

govoru uz knjigu, On tu daje neka ·

objašnjenja, ali se ne obraća svima čitaocima, nego na prvom mestu kritičarima: »Sve se ovo mora imati u vidu prilikom ocjene ovih mojih Bkromnih radova«, kao đa mu je više Btalo do toga da li će knjiga biti pohvaljena, nego da li će koristiti nekome ili ne.

Naravno, kod takvih shvatanja moralo je izbiti i precenjivanje podalaka koje knjiga pruža. Sve što se. odno= Bi na Njegoša, pa i najmanja pojedinost, značajno je. Ali ipak, meni se bar čini, preterano je reći: »Ovom prilikom nijesam mogao riješiti pitanje da li 8u otsečene glave bile istaknute na trebinjskom ili na mostarskom gradu« (str. 18) ili: »Pitanje skidanja olovnog krova &a OVOg novog Njegoševog dvora nije u našoj nauci prečišćeno, pa ću (opet »ja«) i to pitanje moći riješiti,..« — Ovde se radi o čistom objektivizmu, o 'pribiranju činjenica Bamo radi činjenica bez obzira na nji. hov značaj. Uz to ide i apsolutiziranje arhivskih podataka, verovanje u njihovu apsolutnu tačnost, pri čemu se zaboravlja da šu i ta pisma pisali ljudi, posmatrajući pojave sa BVOH gledišta., Rado ponavljam da je knjiga R. Dragićevića puna podataka, đa je ona B te strane vrlo korisna i mislim da 8e i na tu njenu stranu jednom treba osvrnuti, Ali ovom prilikom trebalo

je ukazati na negativne strane knjige, na beleškarenje ispod teksta, na indiviđualizam koji ponekad ide do isključivosti, na objektivizam i sl., jer. to nije usamljena pojava u našoj naučnoj literaturi,

KNJIŽEVNEINOVINE·

Nagrade Vlade NR Makedonija naučnim i kulturnim radnigima

Povođom petogođišnjice obrazovanja prve narodne vlade NR Malbedonije nagrađen je veliki broj naučnih 1 kulturnih radnika i Istaknutih trudbenika u proizvodnji, zađrugara i pretsednika seljačkih radnih zadruga. Vlada NR Makedonije“dodelila je nagrade u ukupnom iznosu od tri miliona šešt stotina hiljada dinara.

Od naučnih radnika nagrađeni su dr, Dimitrije Juzbašić za naučni rad u oblasti vaskularjizacije bubrega i organizovanju hirurške klinike na Medicinskom fakultetu u Skoplju, dr. Aleksandar Ignjatovski i dr. Milivoje Vidaković za zalaganje u organizovanju Medicinskog fakulteta, dr, Đoše Gavrilski za postighute rezultate u suzbijanju malarije, inženjer Slavko Popantovski za organizovanje „Poljoprivredno-šumarškog fakulteta u Skoplju, Rudolf Golpik za naučno-istraživački rad u oblasti proizvodnje duvana, dr. Marin Katalinić za naučni rad u oblasti fizike, za zalaganje u nastavi i organizovanje Instituta za fiziku pri skopskom Pilozofskom {akultetu, dr. Dragoslav Mitrinović za naučni rad, zalaganje u nastavi i za organizovanje matematičkog instituta, dr. Mihailo Petruševski za naučni rad 1 organizovanje Milozofskog fakulteta i seminara za klasičnu filologiju, dr, Haralambpije Polenaković za naučni rad u oblasti makeđonske knjižeV)Nostil, Kočo Dimčev za naučni rad i zalaganje u nastavi, Lepe Ljuben za zalaganje u nastavi i OVI istoriskog šseminura, Krum Tošev za obradu pitanja iz Gblasti makedonskog. jezika i drugi. .

Od kulturnih radnika i umetnika nagrađeni su: Dimitar KJjostorov za režiju komada »Vuci i ovci« od Ostrovskog, Tođor Skalovski za ditigovanje -»Pajaca« od Leonkavala — opere kojom je počela Malkedonslka državna opera, Lovro Matačić za diriROFaDie opere »Boemi« od Pučinija, Bog-

anov Kočko Petar za tumačenje uloge Rudolfa u operi »Boeml«, Georgi Makedonski za izvođenje baleta »Bahčisarajska fontana «od Asafjeva, Trajko Prokopijev, Pirfov Živko, Vasa Hađimanov i Stefan Gajdov za rađ na muzičkom polju, likovni umetaici: Nikola Martinoski, Ljuben Helogaski, Lazar Ličenoski i vajar Dimče Todorovski, književnici: Slavko Janevski, Aco Šopov, Georije Abadžijev, rezba Nestor Aleksijevski za restauraciju oštećenih delova makedonskog duboreza i.za stvaranje originalnih kompozicija u duborezu, Đom Đorđijevski za izrađu reprezentativnih umetničkih predmeta u filigranu i drugi.

Nagrade Vlade Grnp Borg

Pretsedništvo Vlade Narodne Republike Crne Gore đodelilo je novčane nagrađe u iznosu ođ 800 hiljađa dinara kulturnim, jav nim, stručnim 1 drugim radnicima za požrtvovani rađ na organizaciji kulturnog i naučnog života u Narodno} Republici Crnoj Gori kao i za umetnička ostvarenja, objavljene priloge i stručnu delatnost pojeđinaca. Od likovnih umetnika nagrađeni su: Peta Lubarda, Miloš Vušković i Aleksan-

' dar Prijić.

Od pozorišnih i filmskih rađnika nagrađeni su: Blaženka Katalinić, Miloš Jeknić, Radđoje Gojkić, Dušan Đorđević, Petar Beı gović, Petar Milosavljević, Petar Spajić, Petar Vujović, Ana Milosavljević, Ivan Martinović, Đoko Begović, Nađa Blažević, Srećko Cvitković, Andrija „Kotri, Branko Obrađović, Bvgenija Vukđelić, Sveto Lepotić i Branislav Bastać.

Za muzičko-pedagoški rad nagrađeni su: Anton Pogačar, Vida Matijan, Jovan Milošević, Bogoslav Šula, Kamila „Macolemi, Marko Rivijer, Anton Homen, Miroslav Gavrilović, Janez Žniđar, Eugen Kajzler, Dimo Jovanović i Branko Lazarević,

Od naučnih radnika nagrađeni su: Jagoš Jovanović, dr. Jevto Milović, Risto Dragičević 1 Aleksandar Lainović,

Od književnika nagrađeni su: Janko Đonović, Mirko Bannjević i Ratko Đurović.

Od novinara nagrađeni su: MBožidarka Đurović, Ante Slovinić, Milosav Lalić, Mi-

· }eva Delević 1 Milivoje Otović.

izložba likovne delatnosti Naredhe omladine Beogradskog univerziteta

Ova iasložba obuhyata 49 izlagača. Tako nejednaka u prošeku savladanosti zanata s obzirom da među izlagačima ima i već zanatski zrelijih radova studenata Akađemije za primenjenu umetnost i Akademije za likovne umetnosti, ona đaje sliku izvesnih praktičnih ostvarenja. Naime, zaista lepa i sveža ostvarenja u plakatu i obrađi knjige prevazilaze okvir ijedne studentske izložbe i daju perspektivu

| za te rođove umetnosti koji su kod nas

ranije bili zapostavljani,

'Ugodno je vidjeti, i to baš na jednoj studentskoj izložbi praktičnu primenu i dobra ostvarenja iz primenjene umetnosti, Jer, već smo đavno navikli đa vidimo da su ova siremljenja mlađih budućih umetnika pa i amatera usmereni isključivo slikarstvu i. vajarstvu. I. zato ćemo ovaj prilaz otiDočeti sa pokušajem analize baš tog dela likovne delatnosti studentske omladine, sa primenjenom umefnošću.

U plakatu ima ostvarenja koja i po umeđfničkim kvalitetima i svojom povezanošću oblika i sadržine prevazilaze veliki postotak pblakata na koji nailazimo u našem javnom životu. Između ostalih treba istaći plakate za i imamo hiljađe Sirotanovića« itd, Isto tako treba podvući lep nivo drugova koji se bave obrađom knjige (naslovna strana »Kako se kalio čelik«, šlustracije Liberovskog itd.),

Polkoušaji u mozaiku i fresci imaju više dokaza o zanatskom umeću nego o stvaralačko-umetničkim sposobnosti ma svojih autora. Vajarski deo, međutim, kao i slikarski ne đaju sliku nekih naročitih perspektiva za budđućnost izlagača. Tma nesumnijivo obđarenosti, ima po hegđde i izvesne zanait-

ske zrelosti (Nandor Glid »Nosač cememnta«, lepo mođelovan sa nesumnjivim poznavanjem zanata, ali neistinit u pokretu), Ima, pak, jedna mala fi” gura u gipsu »Konavljanka«, namenjena keramici, koja je' po svojoj obrađi nesumnjivo najinteresantnija na izložbi, jer potpuno odgovara po obra” di i sadržini svojoj nameni, dok ostale skulpture sa težnjom ka čisto likovnim ikvalitetima zaostaju za svojim ciljem, izuzev portreta od A, Zorina.

Među slikarima izdvaja se Nikola Karlovarnis čiji su akvareli prozračni, puni atmosfere i istiniti, i Predrag Mihajlović koji ima nesumnjivo osećanje za fine odnose u tonovima i za čvrst oblik. Međutim. njegovi su rađovi vrlo nejednaki i dokazuju nesumnijivu potrebu, da se ozbiljno i kontrolisano nodvrgne disciplinovanoj studiji slikarstvu. Ima nesumnjivo i drugih talenata, jer je svakako izbor načinjen među najboljim podnescima, no mi smo hteli ovde podvući ono što je već ili blizu ostvarenja ili interesantno kao mogućnosti za dalji rad,

U amrhitekturi „najlažzimo na lepa

praktična rešenija ali još uvek se pred”

mođernim arhitektonskim projektima i ostvarenjima moramo zapitati: zašto li se anonimnoj a praktičnoj mođerno] arhitekturi, čije stroge i đosadne geo” metrijske oblike može spašti samo ple menilti materijal, ne nađe jedno reše" nje nacionalno po obliku (stilu), Zašto ne koristiti stilove koje su naši narodi dali (bosanska kuća, dalmahtinska kamena kuća, šumadiska kuća, pomoravski tip kuće itd, itd.) i sa njima a na bazi jedne mć6derne praktične i savremene arhitekture obogatiti arhitektuvu uopšte? |

a Đ. POPOVIĆ

Boško Karanović: Crteš

· MAKEDONSKI NARODNI TEATAR ~~—__|

(Nastavak: sa prve strane)

Kao što ie celokupnu borbu malkedonskog narođa preuzeo bod svoje rukovodstvo, istoriski predodređen za tu ulogu proletarijat i njegova avan-

garđa KPJ, tako su i hove pozorišne

grupe počele đa niču i razvijaju se u radničkim sindikatima i organizacijama, u redovima studđentske napredne omladine,

Velika je uloga koju su te amater= ske grupe odigrale u vaspitanju masa između dva rata. Na istoričarima revolucionarne borbe „makedonskog naroda i njegove kulture ostaje da ispitaju i oceno istoriski značaj ovih pozorišnih grupa.

Ali ono što je nesumnjivo to je ta neprekidnn linija razvitka pozorišnih tradicija, ta nepresušna ljubav naroda prema pozorišnoi umetnosti, te zaista ugledne po revoluc'onarnosti i predanosti narodu pozorišne tradicije,

I one pretstavljaju zaista bogato nasledstvo koje je primila pozorišna grupa »Kočo Racin« u sastavu NOV i POJ-a đa bi ga obogatila tokom velike Narodne revolucije i unela u riznicu Makedonskog narodnog teatra,

Zaista značajno nasledstvo za jedan

teatar koji je nikao u toku revolucije, ·

na tlu šocijalističke zemlje,

%

Regrutovan uglavnom iz redova pozorišne grupe »Kočo Racin« | pozorišnih grupa ostalih makedonskih jedinica NOV i POJ-a, sastavljen od članova koji su u trupu, zajedno 8sa 8VOjom skoro potpunom teatarskom neobrazovanošću (i pored izvesnog broja pojedinaca koji se mogu izuzeti samo u smislu duže prakse) uneli zanoš, polet revolucije, još od početka poštavljen na zdrave idejne osnove, okružen staranjem narodne vlašti — mladi kolektiv Makedđonskog narodnog teatra je pretstavljao zdravo, sveže telo koje nisu ni nagrizali ni razjeđali i raspadđanje i dekadđenca starih buržoaskih asimilatorsko-denacionalizatorskih pozorišta čiju je zgrađu i garderobu nasledio, To zdravlje, ta svežina i polet bili šsu neošsporno oOSnovne odlike mladog kolektiva,

Ali uprkos tome što je to bila zna= čajna prednošt ovog mladog 'kolektiva, iz toga je proizilazila teškoća, ko= ja je u mnogome smetala, stajala mnogo napora i koja je ostavila pečat na petogodišnjem razvitku Makedonskop narodnog teatra i danas pretstavlja jednu od njegovih karakteristika i specifičnosti,

Baš usled mladosti &voga članstva, ušled tog nedostatka pozorišne naobrazbe, pred Makedonski narodni teafar se još na prvom njegovom koraku postavilo da u sebi, kroz svoj razvitak sjedinj i rad na umetničkom samceobrazovanju i pojedinaca i kolektiva, sa radom na organizaciji i oformljavanju pretstava. jato je i problem unutrašnje organizacije svog rada (da zadovolji i potrebe škole i teatra) bio osnovni problem od čijeg je rešenja zavisio dalji umetnički razvitak kolektiva, I pošlo se, baš te aprilske večeri, n” put koga je uveliko trebalo (u pravom smislu) krčiti sopstvenim snagama i kroz kriterij prakse uočavati greške, zaletanja, nedoslednosti i otklanjati ih. Ali taj put malkar koliko pun teškoća bio je i ala= van put razvitka * uspona i svaki korak napred do neograničenih razmera je razbuktavao polet i stvaralačke snage mladog kolektiva,

Od presudne važnosti na ovakvom razvojno”ı putu bilo je jedinstvo kolektiva, jasan odnos prema umetnoati, prema svom opštem i pojedinačnom zadatku i harmoničnost kolektivnih i ličnih napora. Borba za to jedinstvo samim fim je značila i borbu protiv prodiranja svakojakih tuđih uticaja u zdravo telo kolektiva, koja je borba uglavnom i dovela Makedonski narodni teatar do današnjeg njegovog stepena,

Otuđa je i došlo do one odlike Makeđonskog narodnog teatra, koja je

njegova izrazita crta, a to Je harmo- —

ničnost ) stavi, harmoničnost pretstave kao na=pora pojedinaca svesnih 6voga mesta, uloge i značaja u kolektivu, i

Međutim, „razvitak • Makedđonškog ·

narodnog teatra (a to #e naročito i u- ~

očljivo videlo prilikom turneje po o-

stalim bratskim republikama) pošta= – vio je nove zadatke koji su se trebali rešavati na planu daljeg razvila ko- lektiva u smislu izgrađivanja | opšteg —

i pojedinačnog (art{stičkog) *censkog izraza, ka rešavanju složenijih šcenskih u svakom pogleđu zadataka, Sam razvitak je izbacio na površinu pro.blem realističkog scenskog izraza i u= kazao na pojave kopiranja stvarnosti, koje su grozile naturalizmom i umrtvljiavanjem scenskog života. Na reša• vanju tih problema rađi još i danas Makedonski narodni teatar. Njegov dvogodišnji bilans (od turneje pa do danas) kroz jubilarmu dekadu pokazaće koliko se u tome uspelo { Šta još treba da se savlađa da bi e prebrodila stvaralačka . kriza ovog mladog kolektiva, u periodu kad etara š#redstva nisu dovoljna za nove zadatke, a nova oruđa još nisu iskovana.

Kao što su prošlih pe: godina bile godine velikih napora, ali zato i ozbiljnih umetničkih uspeha, koje su Makedonski narodni teatar uzđigli na stepen hajvećeg dometa Kulturnog preporoda makedonskog narođa, tako će nove godine biti novi koraci, brži, čvršći i sigurniji ka postizavanju najviših dometa u našem umeiničkom

. stvaralaštvu.

Jedna od pionirskih zadaća koje su pale u deo Makedonskom narodnom teatru još u početnom periodu, bilo je stvaranje makedonskog književnog jezika, a osobito scenskog i govornog izraza, Na rešenje ovog zadatka Makedomeki narodni teatar uložio je puno napora i njemu svojstvenom upornošću postigao da je danas žarište najčistijeV:: makeđonskog jeika,

Ne manja pionirška uloga pala mu je u odnosu na stvaranje | obogaćivanje prevodne književnosti na makedonski jezik. Pakat da se danas na makedđonskom jeziku mogu čiteti pored klasika marksizma-lenjinizme i Ostrovski i Gogolj i Cankar i Šekspir u 8vakom slučaju pretstavlja pejjašniju potvrđu u tačnost našeg haveda, kao i u to da je Makeđonski narodni teatar taj zadatak dostojno izvršio.

Najmanje mpoštignuća Makedonski narodni teatar ima, ali je zato i njegova uloga na ovom području bila i najteža, u oblasti stvaranja nacionalne savremene drame. Više planjranosti u naporima swaradnje sa autorima i pomoći autorima, veća upormosšt u potsticanju književnika na fu saradnju svakako da bi urodila i. boljim rezultatima od drame kojom će Makedonski narodni teatar i obeležiti proslavu petogodišnjice,

*

Razvitak „Makedonskog „narodnog teatra je ubrzo postavio na dnevni red problem njegovog proširenja i 1948 je prv' put u istoriji makedonskog na= roda otpočela svoj život Makedonska opera,

U borbi za osnivanje opere i njeno izgrađivanje od neocenjive je važnosti pomoć koju su ostali bratski jugoslovenski narodi pružili makedonskom narodu i u stalnim kadrovima i u povremenoj pomoći, Time se i meže objasniti tako brzo napredovanje Makedonske opere, koja ma da ješ uvek ne dostiže nivo drame, siguramm koracima ide ka svom punom oformljenju i stabilizaciji, ka sve većim đdoštignućima, Nepunu gođinu iza prvog nastupa mlađe opere, svojom „samoštalnom pretstavom nastupio je i balet, koji je uglavnom regrutovan od najmlađih snaga ali koji i pored toga već beleži sigurne korake ka rezultatima koji će pretstavljati i vrednost Makeđonskog narodnog teatra kao celine,

ZABHARIJE ORFELIN I SIN MU PETAR

— Jedan molfiv kojt čeka autora —

U našem zanimljivom i uzbudljivom XVIII veku, kada se po varošima Panonije tek počeo formirati srpski građanski stalež, javio se kao prvi njegov pisac Zaharija Orfelin, od ko-

ga po rečima „Dobrovskog, »nova Srpska književnost počinje«, i čije ime, po 1 Dositejevim, »neće

među rodom našim zaboraviti se...«

Ali koliko god slavan i, zaslužan po svom elegičnom pa opet buntovnom »Plaču Serbije«, zatim po »Žitiju Petra Velikog«, pa »Slavenosrpskom magazinu«, tom prvom jugo slovenskom časopisu (1768), i ostalim književnim, kao i slikarskim, bakrorezačkim i drugim umetničkim delima, na osnovu kojih je i postao, prema Vukovu wWaopštenju, »cesarškokraljevskija Vijenskija Akademije hudožestva članom«, — Orfelin je pi-

šac koji je najviše stradao od »go- ,

njenja silnih i witnijih«, ı koga su najviše Sstezale »gvozdene verige siromaštva...« No njega u životu nisu pogađale samo raznolike i mnogobrojne okolnosti i neprilike u kojima se borio sa oskudicom, crkvenom 7žhijerarhijom »šumskim bađavadžijama« (kaluđerima) u Karlovcima, u Vršcu, u Vene= ciji, u raznim mestima i manaštirima; njega je pored &V'ga toga pogađala i tragedija koju je kao otac i pedagog doživljavav u najužem, u svom porodičnom krugu.

Orfelinova žena Ana rodila je 26 februara 1759 godine muško dete koe je na krštenju dobilo ime Petar.

ako je mati već 10 marta, dakle dve neđelje posle porođaja umrla, naš pisac je detetu, što se kaže, postao | otac i majka. Kao takav on se uveliko brinuo za telesni, i osobito za duševni život svoga prvenca i jedinca. TO nam najbolje pokazuju beleške koje je ostavio o svom sinu iz njegovog ranog detinjstva i koje se

mogu, u neku ruku, smatrati našim prvim roditeljskim dnevnikom, To nam pored toga, pokazuje i jedno naročito Orfelinovo dele, . sastavljeno baš za sina, o kome će dalje bitl više reči,

Orfelin je kao brižan otac, uz već navedene beleške o rođenju ginovljevu i smrti ženinoj, ostavio i beleške o daljem razvitku svoga sina, Tako

je zabeležio: »1760 dne 5 juwija u 10

sati pred poludne .stal Petr manogi i hoditi pomalu načal; 1760 leta progovorivati načal; 1762 leta načal črez kartočki v poznanjim pismem &6lo-

venskih privoditsja; 1703 leta mačalv poznanju višego g#uščestva (bdđa) pri voditsja, odnakož (ali) boljeje vreme

na v boljezni prov. «< Ži Koliko je Orfelin u razvitku svoga sina učestvovao — odnosno želeo da —

učestvuje — još bolje će nam poka-

2

RR

E a

kolektivnog napora u prete

“ij

zati njegovo Apostolsko mleko male- _

»kratčajšeje hrišćanskoje učenje« je postalo slučajno, ni

ma had; ono je »rađi mladoljetnago otroka Petra Orfelina „ustrojeno 1763 mješjaca a i i

februarija 26«, dakle na peti rođendan dragoga jeđinca i radi njegova vaspitanja, Uz verski tekst, napisan u vidu »pitanja i odgovora«, tu je plsac-pesnik dao i jednu naročito komponovanu lirsku prozu, ćaikanu od najplemenitijih roditeljsko-pedagošikcih težnji ovoga AI građenskog a

iveco ideoosn. Sola kace ugokka bitka or .

elov Molitva roditelja.

· Što se budemo dublje unelj u va- spitne iđeale koje je roditelj-pedđagog ispleo u toj misao..oj lirskoj kompoziciji, to će nam se otvoriti širi pogled na tragediju koju je taj roditelj i pedagog doživeo, a samo una-

napomenuti da je ta kompozi(Naštavak na četvrtoj strani)

. , .