Književne novine

- Zagrebačko pionisko UZ TRI GODINTA „VINITEKTURE“

| (Nastavak &a treće strane)

dimih komađa, U glumi uvježbava dje= cu, članove Pionirskog kazališta,

| dramska glumic Đurđica Dević, koja

še sada posvetila isključivo ovom po” šlu. Najveći dio umjetničkog i peda-

goškog rada na toj ustanovi u rukama je ove žene. Posao oko uvježbavanja

grokaza. za djecu specifičan je. Za

___njega nije dosta posjedovati teatarsšku

kulturu, praksu i režijske &posobnosti., Za ovaj specifičan posao potrebne su jsto specifične &posobnosti, U prvom redu pedagoške Redatelj Đurđica Dević ih ima u tolikoj.mjeri, da se može pozavidjeti ovom kazalištu na sretnom šlučaju, što je ona u njemu zaposlena i vodi uglavnom umjetničku stranu,

_ Od pedagoga u školama traži se, da ne budu u svom radu pusti službenici, namještenici, zanatlije, I od njih se traži dar, posebna volja i žar za rad 6 djecom, Takve, samo još u većoj mjeri. karakteristike tražit će se od redatelja, zaposlenih u kazalištima za djecu. To je poseban posao, On stav” lja na redatelja specifične zahtjeve i takvog posla se neće lako ređatelji prihvaćati. Trebat će misliti na to, da se nađe način, kako će ih se pronaći i odgojiti za tai rad. Ređateljski rad 6 diecom mnogo je teži od rada & odra– slim glumcima. Za redatelja na ovakvom pošlu treba predvidjeti i veće nagrade. Redateli Đurđica Dević prikazala je na ovoj proslavi tri scene, Dvije iz komada, koji su ove sezone na repertoaru i jednu iz komada koji je u pripremi, Briga oko sastavljanja repertoara nije ni jednom kazalištu laka, Za ovo kazalište ta je briga još teža, jer nema na raspolaganju izbor komada za potpunu predstavu a opet da su Umjetnički i pedagoški kvalitetni. U nas je ovaj posao u početku. Tokom njegovog razvoja razvit će se uporedo i dramska literatura. Ovom kazalištu potrebni &u igrokazi za djecu od četiri do osam godina starosti, zatim od osam do dvannest i napokon od dvanaest dalje, Tematika i majstorska strana komada moraju odgovarati potrebama naše sšuvremene društvene stvarnosti i potrebama ove seriozne umjetničke ušlanove,

Ovoliko samo ušput u vezi s repertoarom. Važnije nam je momentano s&pomenut', da je publika na ovoj pro" slavi u dijelu glume mogla ustanoviti velik uspjeh ovog kazališta za djecu. Redatelj Đurđića Dević izabrala je one scene iz repertoarskih komađa, koji mogu u Dunoj mjeri pokazati rezultat-. Bile &u to scene iz komađa, koji su pisani o djeci, a za dječju publiku. Na pozornici su izvedene spomenute scene realistički kao goli život na đlanu. Vidjeti djecu izyađače u takvim teškim ulogama, u kojima daju ne samo prirodno, već u najtanjim ni-

| ansama svoja psihološka stanja, obrate, snalaženja u novim. situacijama, nije samo poseban čar, što su to djeca, već se, hoćeš ne ćeš nameće sam od 6ebe zaključak, da se komadi na ovoj pozornici po, vojim estetskim scenskim realizaćijama mogu upoređivati u punoj mjeri s komadima, koji se izvađaju u kazalištima za odraslu pu" bliku.

Komadi su napisani s temom iz dječjeg života, U njima su akteri djeca i odrasli ljudi, kako je to već i u životu, samo # prevagom na problematiku djece. Uloge odraslih igraju naravno, odrasli glumci, Nije ovo »teatar«, u kojem dječacima nalijepe brade i brkove, stavljaju na nos naočale, a u ru” ku štap, pa da predstavljaju starce, Ovo nije »teatar« u kojem se »stvaraju« takvi igrokazi, koji će negativ“ no odgajiti uobražena »čuda od djece«. Ovo kazalište predstavlja komade, u kojima &e djeca izvađači realistički iživljavaju. Nalaze sebe u ulozi, nalaze svoje dječje slabosti i vrline u njoj, i mogu je radi toga pod dobrim rukovodstvom redatelja: prirodno izvesti. Pod točkom gluma izvela su djeca na ovoj proslavi i scenu iz »Vlaka u mnijegu«. To je dramatizacija poznate pripovijesti za djecu, koju je napisao domaći autor, a štampana je u nekoliko izdanja u domovini i u inozem” stvu pod tim naslovom ili pod našlovom »Djeca Velikog Sela«. Premijera ovog igrokaza očekuje se ovih đana. Za taj komad uloženo je neobično mnogo truda sa strane redatelja Đurđice Dević, jer komad stavlja na režiju posebne zahtjeve. U svim, naime, činovima je neprekidno na pozornici triđesetoro djece, zbijene u maloj raz” rednoj sobi i u još tješnjem vagonu vlaka, koji se zabušio u sniježni za} za vrijeme mećave. Po izvedđdenoj kratkoj &ceni na ovoj proslavi može se očekivati naročita premijera, novost u štvaranju ovog sposobnog redatelja. Vidjeli smo tridesetero djece u vagonu sa svima svojim, i onim najsitnijim pokretima u grimasama, Nijedno dijete me stoji ukočeno kao drvo, Ako ne govori, ako i nije glavni akter, ono promatra kroz prozor padanje snijega,

__Crta prstom po magli stakla, diže stva-

ri iznad sebe, epušta uprtnjaču pa vadi jelo, )ekji nešto došaptavaju, namigujući nešto se tajno sporazu” mijevaju i tako alično traje taj život neprekidno kroz čitavu scenu, Uvježbati s djecom glumcima ovakav komad, da bude svaki detalj izbrušen do najveće prirodnosti i realističke , uvjerljivosti; uvježbati ovakav komad u kojemu u dvz šata trajanja triđesetero djece, neprekidno živi i rađi burno u vrućici dječjeg života: uvježbati ova kav komad, u kojem se samo na pola minute scena umiri, kad djeca u noći u vagonu zaspu, mislimo, zabiliježit će rijedak režijski uspjeh, koji se na tom

PikaalMa rada ne može nazvati svaldašnjim. ija

Ovo kazalište za djecu svojim peda= Koškim i umjetničkim uspjesima po

Fat }

| kazalište

staje uzorom na području OVOg: rada. Punim pravom zaslužtje naziv repre= zentativnog kazališta.

Ima ovo kazalište i nedostataka, subjoktivne i objektivne naravi. Za one subjektivne ne treba se ni čuditi, ako se zna, knko je kompliciran posao rukovođiti s takvom umjetničkom u” stanovom. koja nije samo kazalište, već ujedno škola, te kad se uzme u obzir, da u njoj rade djeca i da:dolaze na rađ u svoje slobodno vrijeme: Zadržati djecu na tom radu u proljeću, u lijepoj toploj jeseni, za vrijeme šnijega i Jedđa, ne može se samo dobivanjem uloga. već je tu potrebno naročito peđagoško umijeće, još više, potrebno je stvoriti naročiti čar, koji djecu privlači uz to kazalište,

Da bude što manje objektivnih poteškoća i smetnji, koje ne dopuštaju

ovom kazalištu postignuća još većih rezultata, ovaj osobiti posao traži i O šobitu, posebnu materijalnu i moralnu brigu mjerođavnih faktora #a tu ustanovu. Sve poteškoće ne možemo ovdje nabrojati. Spomenut ćemo jed" nu najvažniju. Kad bi se ova uklonila. eve bi druge smetnje gotovo otpale. Ovom kazalištu potrebna je posebna kuća, Sada mu &e događa. da na po” zornici Malog kazališta mogu jeđino glavnu probu prije premijere izvesti &' kulisama. Pravo je čudo da premijere tako dobro uspjevaju pod takvim uslovima rađa. Mišljenja sam. đa bi najidealnije mjesto za dječje kazalište bilo ondje, gdje je danas kino Slo boda. To je središte grada, nije daleko od Ilice, glavne zagrebačke ulice, a u tišinj je, u šumi, na početku pozna= tog zagrebačkog prirodnog parka, Ova kino zgrađa bila je već jednom kaza” lište. Okolica oko ove zgrade je lijepa šuma, ovdje je svježina, zdrav uzduh i tišina, Prostora ima, da se djeci izvađačima uredi igralište, na kojem Će pauze za vrijeme uvježbavanja igrokaza provesti u igri, trčanju i loptanju. Ako to nije moguće, onda treba drukčije riješiti tu najveću poteškoću, ne samo radi pozornice, već i rađi prostorija, u kojima se uvježbavaju komadi. Te prostorije sada ne odgova"” raju. Tijesne su, premalo ih je, i u njima se ne može razvijati u punoj mjeri radni i lljepi život, kakvog nušžno stvara i zahtijeva sama priroda ovakvog pošla. Gradsko Pionifsko kazalište u Zagrebu treba posebnu svoju kuću, da u potpumosti može poslužiti kao uzor u umjetničkom i pedagoškom radu, u kojeg će se ugledati ostala ka" zališta za djecu, koja se ošnivaju po drugim gradovima naše domovine.

Sa desetom februarskom sveskom, koj« obuhvaća 25 do 27 broj, završilo se treće godište »Arhitekture«, časopiša za arhitekturu, urbanizam i primenjenu umetnost, koji izdaje sekcija arhitekata Saveza društava inženjera i tehničara Jugoslavije.

Ovaj člana':; nema namere da bude svestrana analiza članaka i materijala, objavljenih u »Arhitekturi« nego samo kritičko sumaran pregled kroz sva tri godišta, pregled, koji treba da pokaže, u koliko je časopis uspeo realizirati program, obuhvaćen u prvom broju u tri oshovna zadatka: prvo, beležiti ogromne napore naših državnoprojektnih „organizacija na području rekonstrukcije i obnove naše zemlje; drugo, zdrava graditeljska kritika i kontrola rađa treba da postanu neraskidljivi faktori naše nove arhitekton= ske aktivnosti; treće, stvaranje idejne osnove naše nove arhitekture, koja ima snažne arhitektonske ožnake, ve= zane uz podneblje, kulturu i običaje, koje nećemo uzeti kao gotove ali ćemo ih uzeti kao početne točke našeg puta, na kojem treba nužno imati u vidu tehnički potencijal, našu, industriju. Na putu ušklađivanja tih fak" tora »Arhitektura« bi trebalo — prema programu redakcije — da bude pokretač, registrator i organizator.

Prvo što kod pregledanja prva tri godišta »Arhitekture« čoveku pada u oči, jeste činjenica, što je redakcija kroz &ve vreme izdavanja časopisa izuzev dva meseca (oktobar 1947 i februar 1948) prakticirala izdavanje dvobroja, trobroja, pa i petobroja, što ukazuje na vrlo neredovito izlaženje, tako da časopis danas uopšte nema značaja mesečnika, što je sa promenom svog podnaslova »mesečnik« u »časopis« sa 13 brojem i sam priznao, Izgleda, da i u ovoj godini idemo istim nesolidnim putem, jer u četiri meseca nije iziša» još nijedan broj godišta 1950.

Kako je »Arhitektura« beležila ogromne napore naših „arhitekata na području rekonstrukcije i obnove naše zemlje?

Urbanizmu su bila posvećena tri kompletna broja: prvi je obuhvatio urbanizam Hrvatske i Slovenije, drugi Srbiju, treći Makedoniju, U časopisu možemo naći problematiku 25 hrvatskih i srpskih gradova od Novog Be?građa i Zagreba kao najvećih, preko Rijeke, Negotina i dr. pa sve do problema realnog uređenja malih gradova. Izgradnja gradova u Makedoniji zastupljena ie sa direktivnim regulacionim osrovama Bitolja, Prilepa, Resena, Ohrida, Sv. Nikole, regionalnim planom Ohridskog Jezera, dok nedo“ staje problematika izgradnje glavnog grada Makedonije — Skoplja. Problemi urbanizma u Sloveniji, koja ima relativno najviše gradova u celoj zemiji „vrlo su slabo obrađeni: izuzev Žuženberka, Loške doline, Bleda i Kranja ne znamo ništa ni o Ljubljani kao glavnom građu, ni o Mariboru, Celju, Jesenicama, ni o novim gradovima Strnišču i Novoj Gorici. Isto tako se oseća pomanjkanje urbanističkih problema „Bosne i Hercegovine (Sarajevo, Mostar, Zenica itd.) i Crne Gore (Titograd i dr.), koje baš na po-

RADI SE O NAŠIM INTERESIMA

Radničku menzu u Jevremovoj ulici frontovci nazivaju salom, ma da je to samo veliki lokal u kome se, po završenoj večeri, razmeštaju stolovi, nameštaju redovi stolica. Ona je bila pre neki dan puna ljudi koji žrtvuju svoj odmor ili razonodu, pa redovno dolaze na frontovske skupove. Više od dve stotine ljudi došlo je u određeno vreme, i predizborna konferemcija je otvorena. ; i ;

Muškarci i žene, sedeći u zbijenim redovima, ili stojeći unaokolo pri zidu, slušali su napregnutom pažnjom referat o razvoju naše narodne Vla-

sti. Poneki zadocneli frontovac stao bi.

u otvorena vrata i ne pomišljajući da pređe na neko pogodnije mesto sve

dok govornik ne završi, Posmatrajući ·

lica prisutnih domaćica, radnika, rukovodilaca i svaki meupućeni zaključio bi da se ovde govori o ličnim interesima svakog pojedinca. U toku diskusije izgovorena je i ovakva rečenica: i

— Ovde se radi o našim ličnim interesima. Mi vrlo dobro znamo od kolike je važnosti đa biramo najbolje ljude, ljude od našeg poverenja da budu naši narodni odbornici. ay

— Ja se ne slažem sa izborom onog privatnog zanatlije. Danas svaki čovek treba da:se uključi u državni ili zadružni „sektor — primetio je drugi frontovac.

U prvom redu ustaje jedna visoka, proseđa žena. Ona se obraća skupu, obuhvata pogledom sve prisutne, i naglašavajući svaku reč ona ispravlja kao što je tokom svog dugogodišnjeg učiteljskog poziva navikla:

— U našem Ustavu predviđen je i zanatski sektor. — Žena čeka nekoliko trenutaka dok se stiša odobrava-– nje i zatim nastavlja: — Još pre rata mi smo se sastajali u maloj Stojanovoj radionici. On je šio zakrpe i ukucavao ekserčiće na stare cipele... bio je wkromar zanatlija. Ali već tada je on čitao Lenjina. Mnogi su mislili da je on organizovan.. A 44! Tada je njegova radnjica postala stecište svih frontovaca, tađa je on malo cirela. popravljao... Radio je za Front. Mi smo ga birali za pretsednika naselja, za odbornika. On je za ovih šest godina svojim radom dokazao da je

. zaslužio vaše poverenje,

— Tako je! — složno su rekli mnogi frontovci,

— Mislim da je trebalo „opširnije izneti biografije svih kandidata, predlaže jedan čovek, .

— Ona; koji je radio u Frontu dobro poznaje naše kandidate, — odgovara četovođa radne brigade.

— Nije to 45! — javlja se jedna žena, — Zar u toku ovih godina nismo utvrđili ko danas ima uslove da bude biran?! Mi znamo koji su ljudi svojim radom stekli to pravo...

— Izbegavao je komunalne radove. Da vidimo šta je tome bio razlog? pita jedan frontovac.

— Drugovi i drugarice! Mi znamo da se on ne izvlači. On je prošle godine bio bolestan i za sada ne može raditi u brigadi. Ja mislim da nećemo tražiti od naših drugova da rade ono što škodi njihovom zdravlju..,

— Tako je, — javljaju se mnogi glasovi,

Diskusija 8&e živo nastavlja. Odjednom se diže pet, šest, deset ruku i pretsednik je u nedoumici kome bi prvo dodelio reč. Ali frontovci pravič” no odlučuju. Čim neko iznese svoje mišljenje, svoje iskustvo i svoje predloge, istovremeno potstiče i ostale da brane ili kritikuju, · uopšte da kažu svoju reč. Ljudi su se zagrejali. Nije više u pitanju govornička veština, niko se sada ne boji da govori pred ve” likim skupom, dok se ranije ustručavao i ne znajući da je imao tremu... »Ovde se radi o našim ličnim interesima«, provejava kroz govor svakog diskutanta, I za te lične interese, koji se podudaraju sz. interesima celine, sa opštim interesima ovde se raspravlja bez obzira što je vreme odmaklo, što je vrućina u sali i što mnogi treba da ustanu već u 5 časova izjutra..,

Ni posle završene konferencije veliki broj frontovaca se ne razilazi. Oko prote Smiljanića, oko doktora Prikelmajera, oko pretsednika Đoke Novakovića stoje grupe i živo nastavljaju diskusiju, Pogledate li njihov krug, čini vam se aa će članovi naše frontovske porodice zaigrati kolo, I onda pomislite: »Eh, koliko bi bilo dugačko kolo u kojem bi se sastavile ruke svih naši} fronmtovaca, a koje bi predvodio naš drug Tito! no bi započelo u ovoj našoj skromnoj radničkoj menzi, obuhvatilo naš Prvi reon, pa redom a&ve reone, do desetog... ono bi opasalo ceo

naš grad, pa zatim našu zemlju i o-'

kružilo bi je nekoliko puta. Postajalo bi sve veće i veće, nepregledno, divno

šareno, veselo kolo u kojem se preka-"

ljuju ljudi«. Julija Najman

dručju urbanizma doživljavaju svoj veliki preporod. Od teoretskih članaka o urbanizmu ističe se »O urbanističkoj metodi« Ljube Ilića i člana o problemima parkova, urbanističke hortikulture i zelenila od ing. Jegliča (Maribor), ing. Freliha (Zagreb) i ing. Klaića (Sarajevo). e

Stanbenoj izgradnji. koja kod nas pretstavlja jedno od najvažnijih područja rada arhitekata na podizanju društvenog standarda, »Arhitektura« je poklonila vrlo malo pažnje. Ako spomenemo konkurs za tipske stanbene zgrade u Beogradu (M, Bajlon), problem stanbene jedinice u Novom Beogradu (UL. Ilić) i stanova za radničku koloniju (M. Derkovič), time bismo iscrpli sve što je o našoj stanbenoj izgradnji zabeležila »Arhitektura«, Ne samo, da nije pokazala masovnost stanbene izgradnje kod nas, da ni od spomenutih projekata nije objavila nijednu realizaciju, nego je bez reči prošla i pored svih ostalih problema naše stanbene izgradnje,.kao što su ekonomika i estetika, montaža, standardizacija, instalacija itd. naročiti propust pretstavlja mimoilaženje montažnih građevina, koje danas i u ostalom svetu pored stana uopšte pretstavljaju glavni problem stručne periodike. .

Izgradnja naših industris&kih objekata, giganata naše prve petoletke, u »Arhitekturi«. se Uopšte ne odražava. Izuzev radionicu u Doboju (Horvat) tvornicu vagona Brod (S Horvat) i tvornicu likera (Mihevc) — sve sami projekti -- u časopisu ne nalazimo nijednog priloga o izgradnji naše industrije i o njenoj arhitektonskoj problematici. Ni veliki giganti, kao što su »Litostroj« (Ljubljana), »Rade Končar« (Zagreb), »Ivo Lola Ribar« (Železnik), koje pozna sva naša zemlja, u »Arhitekturi« nisu našli svog mesta, U vreme, kada građenje industriskih objekata iznosi dve trećine avih investicija prvog petogodišnjeg plana sa takvom praksom mimoilaženja industrijske arhitekture treba prekinuti i dati joj i u teoretskom i u praktičnom delu časopisa mnogo više mesta.

Težište materijala, publiciranog u »Arhitekturi«, leži u javnim zgradama, o kojima jč časopis doneo dva puta više materijala, nego o čitavoj ostaloj arhitektonskoj izgradnji zajedno, Ceo niz konkursa za javne zgrade (CK KPJ, Pretsedništvo vlade FNRJ, reprezentativni hotel Beograd; Narodna skupština LRS, bioskopi, stadioni, opera, Narodna banka jtd.) i pojedini projekti javnih zgrada, koji su inače važni za razvoj naše nove arhitekture, daju karakterističan pečat časopisu koji se iživljava u konkursima i idejnim projektima, a koji sa realnošću maše izgradnje ima manje kontakta,

Da bi mogao da postigne potrebni kontakt sa realnošću, da bi bio istiniti odraz rada naših arhitekata u celoj zemlji, časopis bi trebalo ne samo da še preorjentira na pretežno obrađivanje životnih problema naše današnje izgradnje (stanovi, industrija), nego i da pređe od proučavanja golih projekata na proučavanje našeg realnog stvaralaštva i da na osnovu prakse raščišćava teoretske probleme naše ar-– hitekture., Ako je to u prvoj godini njegovog izlaženja bilo iz razumljivih razloga još nemoguće, to ne može biti više problem danas, kada je cela naša domovina samo jedno gradilište, 1 konkursi i idejni projekti treba nesumnjivo u časopisu — sa više selekcije — da nađu svoje mesto, ali ipak ne u takvoj meri, da jednostavno zaguše problematiku konkretne, 6adašnjim uslovima vezane arhitektonske izgradnje naše zemlje.

Drugi sektor, kome je »Arhitektura«, pored javnih zgrada, pošvećivala najviše pažnje, jesu ska pitarja naše arhitekture i studije. našeg arhitektonskog nasleđa. Rad na tom Dpo• dručju bio je ranije zanemaren i nerazvijen, zato članci u »Arhitekturi« i pored svojih nepotpunosti pretstavljaju pionirski početak kod nas još nepoznate arhitektonske publicistike, koja u mnogim drugim zemljama pretstavlja snažan faktor u razvoju arhitekture. Naročito ovde kod nas gde hoćemo da se" oslobodimo i zapadne buržoaske »filozofije arhitekture« sa svim njenim ekcesima i uticaja istočne arhitekture, koja u borbi protiv formxzlizma pada u novi formalizam, Teoretsko proučavanje problematike naše arhitekture i urbanizma treba da dobije &nažniji akcent, treba na bazi proučavanja našeg arhitektonskog nasleđa ne samo da odgovor' na pitanja našeg vlastitog izraza nego i da nađe potrebni kontakt sa pozitivnim fekovinama zapadne i istočne arhit»kture, uključujući ih u naš svakodnevni rad, Samo na ovaj način nećemo zaostajati za ostalim svetom, samo na ovaj način moći ćemo i arhitekturu razvijati takvom brzinom, kakvom razvijamo naš ostali privredni, politički i kulturni život.

Konkursi za reprezentativne zgrade u Novom Beogradu dali su inicijativu za niz mislionašoj novoj arhitekturi arhitektima Sajselu, Stojanoviću, Macuri, Maksimoviću, Šegviću i drugima. Sa teoretskom „analizom arhitektonskog oblikovanja pozabavio se prof. Mohorovičić u članku koji je našao i šireg odjeka. U posebnom broju, posvećenom arhitkton, nasleđu naroda Jugoslavije i u nekoliko posebnih članaka, razni autori su obrađili deo hrvafske, &rpske slovenačke, makedonske i bosanske narodne „arhitekture, ali je ipak na tom području ostalo još mnogo praznina: narodna arhitektura Slovenije n. pr. (izuzev članka o Ljubljani) ioš nije dobila svoga tumača, a i na području ostalih republika trebzće još u mnogim pravcima učiniti prve korake. | . Pored svega navedenog »Arhitektura« je donela — iako vrlo nesistematično —i nekoliko napisa o našim izložbama, interjerima, pa i nekoliko primera primenjene umetnosti, ali svi

opšta teoreft- ·

Naša teorija

ti prilozi još ni izdaleka ne „obuhva– ćaju svu, u tom okviru sadržanu aktivnost i problematiku, Bilo bi potrebno zaista dobro razmisliti, — S Obžirom na to da se pojavio savezni časopi; »Umetnost« i da se pripremaju i republički časopisi za likovna pitanja je li tom materijalu mesto u »Arhitekturi«, gde ostaje samo nesistematičan fragment, koji ponajviše služi za popunjavanje praznog prostora. Isto važi i za dosadašnje rubrike »Arhitektura u a&vetu«, »Pregled literature« i »Beleške , koje su krajnje nesistematske i nepotpune i koje u dosadašnjem opsegu ne preistavljaju nikakav doprinos kvalitetu časopisa.

»Studentski prilog«, koji je po 86 moj ideji vrlo zgodna dopuna, donesen je samo u četiri broja, što ukazuje na istu nesistematičnost. Inicijativa studenata arhitekture, da sami preuzmu redakciju tog priloga, koji treba da postane stalni odraz rada naših fakulteta, svakako zaslužuje pohvalu, naročito s obzirom na to, da će današnji studenti u toku godine biti i nosioci i realizatori naše nove arhitekture, pa je zato i dobro da se vec u studentskim godinama uključe ne samo u našu praksu, nego i u našu stručnu publicistiku. U vezi sa radom naših studenata treba dodati i to, da u časopisu u celin: :ećamo pomanjkanje članaka » problematici odgoja naših mladih arhitekata, koja se baš na {ebruarskom 1I savetovanju &tudenata aYhitekture PNRJ pokazala u tako nejedinstvenom svetlu i zbog čega je O tom i te kako potrebna pismena, diskusija. Kritiku i kontrolu rađa naših arhitekata. a naročito još zdravu graditeljsku kritiku, u prva tri godišta »Arhitekture« uzalud tražimo. „Poznajemo literaturnu, pozorišnu, muzičku, likovnu pa i filmsku kritiku, ali do arhitektonske kritike još nismo dospeli. Zapisnici konkursnih žirija, u koje javnos' nema uvek uviđa, jedina su sistematska kritika našeg projektiranja, dok o postavljenim zgradama možemo samc katkada da čitamo neke šablon=ske. više ili manje pozitivne novinske člaenke, koji se ograničavaju na površno opisivanje, a nikada ne idu u dublju analizu fehničko-funkcionalnih i estetskih vrednotia neke zgrade, Mišljenje većeg broja arhitekata kod nas, da arhitekta treba samo da crta, a ne i da piše o svom radu i o radu drugih arhitekata, zavodi nas na put, gde postoji još samo slepa vera, da rad sam rešava sve probleme. iako danas, posle pet gadina izgradnje, sve više osećamo, da bez teoretsko-kritičke misli o našoj izgradnji nećemo moći da učinimo nijedan korak dalje, da ćemo se zaustaviti na mrtvoj tački zastarele šablonske gradnje. U našoj struci više ili manje zaboravili smo na to. da se ne samo teorija proverava praksom nego i praksa teorijom.

O izgradnji naše zadružne privrede i problemima progresivnog uređenja našeg sela »Arhitektura« nije donela ništa sem nekoliko projekata zadružnih domova, i to još samo u slici, bez ijedne realizacije,

»Arhitektura« je kao organ arhitektonske sekcije Saveza DITJ zaboravila i na informativno-kritičke beleške o pojedinim republičkim sekcijama, iako bi baš ove mogle da budu živi odraz rada i života arhitekata u pojedinim republikama,

Kod ovog pregleđa prva tri gođišta »Arhitekture« možemo dakle na osnovu svega rečenoga zaključiti, da čašopis nije u celini ispunio program, koji je postavio u prvom broju.

Pregled otkriva i veliku nesrazmeru u doprinosima pojedinih republika: udeo arhitekata Hrvatske i po stranicama i po broju priloga veći je od udela arhitekata svih ostalih republika zajedno. Obuhvaća dakle više od polovine avega u »Arhitekturi« objavljenog „materijala. Ukoliko je to odraz manjeg odnosno nikakvog rađa ređakcija i arhitektonskih sekcija DIT-a ostalih republika, treba ih oštro kritikovati i pojačati njihovu aktivnost, a u koliko je to izraz tendencije centralne ređakcije, potrebno je ukazati joj da časopis treba da ima savezni kaPot što mu do danas do neke mere al.

Ideja sadržajno zatvorenih brojeva (urbanizam, arhitektonsko „nasleđe itd.) pokazuje tendenciju ka sistematičnijem izdavanju materijala ali ipak nosi u sebi opasnost jednoličnosti i dosadnosti, nnročito još, ako slede tri šadržajno jednaka „broja (urbanizam 18—22, 23—24, 25—27). Pored toga može se desiti i to, da će se neki materijal, koi, čeka sadržajno zatvoreni broi, posštatj i neaktuelan, dok čeka na objavu. Iz ova dva razloga bilo bi bolje, da se takvi brojevi ne uzimaju kao pravilo, nego jedino kao jedna a nikako jedina forma veće &istematizacije objavljenog materijala,

Dodatne rubrike (Arhitektura u svetu, Studentski prilog, Pregled literature) treba objavljivati redovito i podići njihov kvalitet i raznolikost.

U novom godištu bilo bi dobro mišliti i na izdanju preglednoga šadržajnog registra za celu godinu i na origi–nalne korice, čime bi »Arhitektura« i kao knjiga mogla da postane ponos svake stručne bibliofeke, i

France IVANŠEK —— – _—- ·đ– —— __ _________

KOLERTIVNA IZLOŽBA MILANA NJOVIČA U SUBOTICI So

Posle izložbe u Zagrebu i Novo: Gradski muzej u Subotici aPandrapi je, svojoj izložbenoj dvorani kolektivnu izložbu Milana Konjovića od 26 ulja i pastels koji ga dostojno reprezentuju. paaa

Subetička publika pokazala je veliko mteresovanje za ovu izložbu, a Izvršni odbor NO građa Subotice pozvao je umetnika u banju Palić kao svog gosta na mesec daa: Izložba ostaje otvorena do kraja maja.

OBNOVA ISTORISROG pDRUSTV/ŠO U SUBOTICI

Ovih dana održan je širi sastana čera u Subotici. Rešeho je da SetObAGi subotička podružnica Istoriskog društva koja je osnovana pre tri godine. U dru štvo su stupile nove snage tako da podružnica sada broji preko 30 članova.

(J. 8,

Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj ? — Štamparija »Borba« Beograd, Kardeljeva 31,

'bak, izdanje »Nopok«,

Pristli

dgavara Erenburnu

(Nastavak 6a druge strane) · oni 5e nisu oslobodili onog histeričnog straha koji ie sada tako uobičajen u Americi. Izgleda da se nacije vrte u

tamnom krugu kao. maloumna deca koja plaše jedna drugu, Međutim, po. stoje svetski problemi, kao problem ishrane stanovništva, koji zahtevaju nekakvo cešenje, a sve što možemo učiniti to je nagomilavanje oružja, iz mišljanje svih prljavih načina za Uuzajamno razaranje ij izbacivanje sve više i više propagande, umesto poštene razmene znanja i ideja, Za ovo mora Kremlj snositi svoj deo odgovornosti, A još uvek nije kasno da se uništi ova mora, To, međuti:n, ne mogu uči niti pisci održavajući svetske kongrese mira. To sr može postići samo kad ljudi koji su na vlasti — a ukoliko je ·

apsolutnija njihova vlast, utoliko je njihova odgovornost veća — gledaju na ova, svet kao na dom a ne kao na potencijalno bojište., Ja ću Učiniti u Londonu ono što mogu, ako vi poku= šate da učinite nešto u Moskvi. Može. mo otpočeti skromno, sa izbegavanjem mržnje, fanatizma i netrpeljivosti i ceneći više istinu nego propagandu. Ja delim sa vama »brigu za civilizaciju«. Mi, pisci, pošlužićemo joj najbo. li, ako ne budemo pisali ništa što pot= hranjuje varvarizam u svetu, a nadam se da će svet trajati toliko dugo da se mi možemo &resti.« ·

Tiring odgovara krenburgu

Poznat austriski fizičar i profesor Univerziteta u Beču Hans Tiring, jedan or petorice osnivača Pokreta za mir u Austr:ji uputio je odgovor Ilji Erenburgu na njegovo pismo u kome poziva pisce Zapada da istupe protiv uputreDe atomske energije u ratne svrhe i da osude svaku vladu koja pokuša da baci atomsku bombu ha stanovnišitvo bilo koje zemlje,

U svon odgovoru "ring ističe da pozdravlja poziv Ilje Erenburga, ali da ga smatra uskim i nedovoljnim, «Ko zaissa hoće mir — kaže Tiring — mora se boriti protiv korena opasnosti za mir. Prva dužnost pisca i svih ljudi jeste da utiču na javno mnjenje i. d·. istupe protiv onih koji širenjem mržnje među narodima i trovanjem političkih odnosa ustvari približuju rat.«

Tiring se osvrće na seriju članaka Grigorijeva, ko„e je objavio list 60= vjetske armije za stanovništvo Ausšstrjje »Esterajhiše cajtung« pod naslovom. »Strategije i taktike RBoljševičke partije«. Na jednoj strani ovaj list objav= ljuje vesti o naprednom «pokretu za mir u svetu — kaže Tiring — a na diudoj strani štampa huškačke članke meroqavnih sovjetskih ljudi, koji kod većine n.komunističkog stanovništva Austriže Jačaju sumnje u istinitost stremljenja ka miru. Dalje se 'Tiring osvrće na navode Grigorijeva »da nije daleko vreme kada će jugosloven= ski narodi da sc obračunaju sa bandom izdajica. provokatora i agenata američkog imperijalizma«. U vezi 6 ovim 'Tiring podvlači: »Drukčije rečeno ovo znači: Svrgnite samo Tita, a za likvidaciju njegovih pristalica mo= žete računati na vojnu pomoć oružanih snaga zemalja Kominforma«,

»Ja verujem — kaže Tiring u 6&vom pismu — u ljubav ruskog naroda za mirom. kao i svih naroda sveta, Ali šta vredi sva ljubav za mirom kada su njegovi diktatori apsolutno uvere• ni u premoć vlastitog sistema i u ma= nju vrednost i pravdanje protivnika, Bez priznanja prava &usednim narodima i sistema koga su oni sami izabrali da u njemu žive i da im on slu» Ži kao osiguranje protiv agresije, ne= ma mira« — podvlači 'Tiring.

. »Ujedinimo se mi radije — kaže Tiring na kraju svog odgovora Erenburgu — da pisci svih zemalja ne istupaju šamo protiv ratnog huškanja dru. gih, nego i protiv huškanja koja «e vrše u vlastitoj zemlji«.

BIBLIOGRAFIJA

Vladimir Nazor: Knjiga za đjecu, izđonje ZNopok« Beograd 1950, ćirilicom, 'str, 9. Josip Jurčič: Odabrana dela Deseti brat ZLU UKOdOV 0. Dreveo S. Živojinović, izH »Nop 4 Ć Stela OOPOKs eograd 1950, ćirilicom, Janko Kersnik: Odabrana dela, izdanje ŽNopoke, Beograd 1950, ćirilicom, str. e

Simo Matavulj: danje »Nopok«, na?

Odabrane pripovetke, izBeograd 1950, str. 326, ce-

Servantes: Uzorne priče, preveo J. TaB licom, str. 121, cena? SORTI

Onore De Balzak: Sjaj i beda kurtizane SOTO E, Os knjiga, preveo M. ViJi „ izdanje »Kult ćirilicom, str. 83%, cena ge BeOraz aa Martin Andersen Nekse: Pele osvajač, roTanović, iza ai aBa Knjiga, preveo M. Sto» nje 1 čirilicom, str. 1061, cena 7 BeoBrad IPih, ovani Verga: Pastir Jeli, preveo J. Vagenhals, izđanje »No 7 3 | (% TUO Br: 85, OORa OE 100, . • »iOkan: Prikazna za beliot, leb, preveo B. Blagoevski, izdan 'Bh 1849, atr, 06, cena? Oe "ODO SkKODIJE V. Naumčeski:

Vi izdanje NDR: orino zname, pesme, a

Skoplje 1950, str. 48, ce-

Aco Šopov: Na Gramos, pes i me, nje *NOpPOKS, Skoplje 1950, str. PO DOOTLO0 ; · lavko Janevski: Egejska barutna bajkš,

pbesme, ž 52, o av Gaja »Nopok«, Skoplje 1950, str.

OCU vl a Lo | AH CKM Redakcioni odbor

Jogan Popcvić, Ceđomir Minderović, Marijan „lurković, Ivan Potrč, Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija, · Janko Đonović I Dmitar Mitrev.

PRETPLATA ZA KNJIZ VIN

Z. našu semlju na 3 seca 380 »

ineseca 35 đinarm,

na 6 mes, 71% dinare ! na gođinu dans ždUipdke 140 dinara,

ostranstvo: na 3 mes đinar8,

na 6 meseci IOD dinara 1 de eddind dans 200 dinara,

Rukopisi se ne vraćaju, .

Broj ž*ekovnog račun ' Poštaneki "ah ay SOSaafi