Književne novine

а оу

| Год. 1. Бр. 2 х Цена 20 Зи _ Београд, четвртак 21 јануара 1954

Лист излаз сваког четвртка

Раст једне Достојанство књижевника

ТАНАСИЈЕ МЛАДЕНОВИЋ

графике

; ОСТАЈЕ наметљива мисао да се савремена ликовна уметност У свим својим манифестацијама.

враћа материјалној вредности ства-

ри, суштини унутрашњих конструкција и ванредној. згуснутости“ доживљаја, који тој материјалној снази додају елементе из којих се граде снови и нестварна драж реално наслућеног ритма. Традиционални мир

визуелних | доживљаја _ прераста У

аналитичкој концентрацији у. спо-

собност реагирања на слутње, 'на' идеје које спонтано извиру са тре-

нутним _ узбуђењем и множе се у

стваралачкој разиграности _ маште.

Одвајање од устаљених концепција

и подређивање немирима постаје за-.

кон израстања уметника.

Због тога је могуће

Рике Дебењака: скоро потпуно од“ вајање од једне утврђене линије У словеначкој графици са задржава-

њем идејног контакта са тлом а са |

тежњом да се угради У шири круг европских настојања. Намера која не искључује отпор у односу на подређивање своје личности утицају, али која склоност · прихватања

савременог ликовног гледања развија |

до сазревања способности за високи' уметнички израз, ·

Логичну везу са ранијим радовима држи“. на. примерак „Бура“ рађен 1951 године. Од тада надаље, предмети па графикама Рике. Дебењака добијају тежу обојеност атмосфере и скоро класичну == савромено схваћену_ чи- | стоту. (и стр анке), од

зи имају максимално задржану математску шкртост елемената сен, Витраж) или благу утонулост у нестварно (Из Савудије,! Козолец, Трска).

Најмање везана за његов досада- |

а ванредно интересантна

шњи рад као докучена хуманости, је игре.“ забијеним у песак У бауљању, откривене, голе, стички ванредно везане за Г јал Чини иам „се да је'од својих ранијих радова ствараних непосрелд но иза рата са тематиком

лана Дебењак анализом

литографија

колори-

мислено одређених листова који замењују ранији тематски затворен

окус. Хоризонти су шири а способ- | вост проналажења вредности у пред- |

метима изграђенија.

СТОЈАН ЋЕЛИЋ

прихватити » снажан прелом у уметничком раду |

изложби у Београду |

које _ се | он пење до разиграности-у лирским штимунзима који понекад у подло- |

(Је- |

матери- || тешких |

идејних и | формалних проблема морао доћи до |

оућли У читавом раду око „Нове мисли“ група која се формирала је јед· на. мала група и постала је Макартијев комитет, који покушава да постане центар културног живота у Београду...“ Ји] (из речи Петра Стамболића с Трећег |! ванредног; пленума“ Централног. коми“ тета! " Савеза НО МонојТа Уукославије).

културној средина већ одавно отворено

пре патање, које је била у овој налиој џ' намето, бар што: се тиче доброг ли,

"још тачтије, већег. дела књижевника у. Бео-

граду, добија свој жалосна епаљог, свој колико мрачна толико % горки фимтале. У вељликој борби за очување најнатреднијих идеја човечанства атострофирани смо по ми, књи“ жевници. Јасно ч отворено, прецизно ф — с

пуном мером. Немамо никаквог разлога, а НИ.

трава, да зажмуримо тред оним о чему се гласно говори, ц о. чему треба гласније 2080рити него икада досад. И није то ни злурадост, а ни „режтимско“ додворавање ма коме или ма чело, то инспирише ове редове. Зљурадости, лешљмнарства, бескрутулозних тостутака _ према људима, режтимског у најгорем смислу те речи, личтог рачуна и личне (каријеристичке) комбинаторике тж' додворавања, (додворавања изнад свега!) — било је и тревише бал на оној другој страни, На, оној страни, која се данас дави у својим властитим жонтрадикитја ма.

Међ тим, било би крајње неискрено (% нелојално чак) не признати да помало и мека врста личне моралте сатисфалиије гони писца ових редака, а ч многе друге, на ова тужна размишљања. Преко годину ти нешто више дама већита. писаца у Београду била. је три-

„ нуђена, да: Кутањем, „пасивном резистенцијом“

јбољ кају, у далеким алузијама

пгУСМЕН

усменом) брани своје: траво на слободу =

љења, на борбу малшљења. Под плаштом трин

читајелности ч борбе за демократизам у култури, т

ма, авађј, ч пеколико. талентованих, — уз директ ну подрлику "и иза „леђа једне јаке политичке личности, или, боље, једне јаке функиије покушало је да свему м свачему у налиој „ли“ тератури да свој „имтриматур“ ж свој благослов, На Пленуму јетала реч о: макартизлуу % мажартистичким, метода, ма, у. култури. Јака, на први поглед, и оштра, веома оштра реч и оцета. Алљ,, суштина, метода овис људи је ту. Супитина њихових главних имтенаџија на тљаљу књижевности и уметности је ту: опа сена вулгарном језилу зове — монопол. Ради тога. су књижевници и били лишени својих новина, ради тога је и покренута „Нова мисао“ тре годину дана, ж то после једне тешке неравнотравне „дискусије“, преко које је, без обзира на пеке њене очигледне недостатке, требало да падне прашина заборава и (трисилтог) -— ћутања. Апсурд. „Јер, ђаво је, на крају крајева, ипак морао да, дође по своје. "„Масонска лога“ == тако сулу свом горком тумору писиљ пазивала ову „литерарту“ екиту око. „Нове мисли“ —

он пакети + 14: РИКО' 'ДЕБЕЊАК И из _ РОДНОГ. РАЈА сарворкај

ОМ критиком“ (оштрољ, | досуше, блт.

под плаштом чак марксистичке естетике, 1 највише пет ли шест" књижевника, "међу ЊиА~

организовала, је била,

кажо се тврди, ч критику м „тротагатду“. Одр- ·

жавани су чак т“ састанци, ма којима је одређивана „линија“ узајамног хваљења т гурања, доношене су трејудициране оцене ч утврђивани, рецепту за писање разних натписа и ла“ нака по члановима ове непринцитмјелне зру-

"те о' евентуалним противницима. На. једној ·

страни су секирама покушавали да разбију, како је љето речено, отворена врата социјалаистичкој демократији т борби мишљења, а на другој су, тачно у стилу оне чувене Доми“ јеове карикатуре „Реч има оптужени“, тредузимали све ч сва да до њих не дође. Тако је појам „слободна борба мишљења“ постао 9 њиховиљ устима тшли гола атстракција ла најобимнији параван ч лажна фасада за свакакве уске циљеве.

И када, данас, једањ од њихових главних патрона узима на Пленуму реч ц покушава да прикаже како би, отприлике, њихово уклањање из партиског органа значило истовремено ш прекидање сваке борбе мишљења, тј. тобоосњу победу „конзервативних“ елемената у уметности, онда то звучи као крвава иронија. Као да је ствар социјалистичке демократије

(Наставак на осмој страни)

КУ |" и ФЕДОР ВАИЋ: ИЛУСТРАЦИЈА ЗА КЊИГУ »НОВЕЛА ОД СТАНЦА“ ОД ДРЖИЋА

Х На, осмој страни анкета, КЊИГА НИЈЕ САМО РОБА

Уста нак и књижевност

ЂУЗА РАДОВИЋ

| "АДА је пре стотину. педесет година лелена горска тишина шумадиских дубрава, у белом сну зимских мразева, била проломљена устаничким покличем, а дуж њених момбастих

„друмова, газова и скела избила, као да је никла | из те замрзле земље пађава војска сељака, кме-

това,. рабаџија Ро измећара; точео је пи овде код нас, на: Балкану, један револуционарни процес коју је био од отсудног значаја не само по даљу судбину српског народа, него и по живот других балканских народа, о

Богата византиска и феудална српска култура биле су изгубљене, И не само култура. Ни земља, ни народи тих вису постојали у европским реченицама. То је била само. „европска Турска“, Једино онда кад је требало' уцењивати. или политички трговати с великом 'нисламском империјаом на истоку, западне државе су се сећале „хришћанске“ раје“. Али сва та повремена „сећања“, војнички упади западних земања или изазивање побуна, 'нису премашивали значај међусобних обрачуна и'унутрашњих трвења једног поретка, и поред све галаме која је прављена о разликама у вери по разликама у цивилизацији,

Тек кад су новија схватања утрла духовне путеве, а унутрашња противуречја феудализма неотклоњиво довела до велике: грађанске револуције у Францу уској, морално и "фактичко стање снага Европе било је тако лромењено да је један народ збиља, не у фрази него стварно, .могао узети своју судбину у своје руке.

За: српски народ тај моменат је наступио 1804. године. И како ниједна успела револуција , не престаје с престанком · ратних

„година била тек. само _ почетак јелног покрета:и полазна тачка / једном револуционарном · процесу који је трајао више деценија, па би се могло рећи чак у извесном смислу и све до наших дана.

Овај устанак је показао, први „пут у новијој српској историји, колико су народне масе животворне, колико су моћне, колико у. њима има снаге, скривених. мо: гућности, _ колико таква копцентрација п револушнонарна усмег реност духовних и материјалних пе једног макар и малог и 320-

злог народа крије у себи извоРи енергије и колико. је она у

стању да опредељује и усмерује истортске токове и у унутрашњим, нарлоналним, п у међуларедним збивањима. Ти сељаци,

растурени по својим. примитивних -: "насељима, по агнским п беговУеким "читлуцима, збеговима,. без оружја, без кулотуре, без знања, чак; и„без јединствене 'прквене" организације. ПИ Гс једном религијом, која. их, је још. „више чивила. рајом,, створили су папреко ноћи“, у једном револупи-

"онарном' узмаху и' своје војсково-

ђе, п своје државнике, и своје "дипломате--и--своју · државу, „и 0“ "снове за своју културу.

_ Нови руководећи слој, издвојен „ипоникаос из самих тих народних

балканских провинција

брада“

"и крвавих збивања, то је и 1804.

"ни основа на којој је она почивала,

или по шумским,

„бођење постало чињеница,

сељачких. маса, у жељи за богаћењем преносио је често: и сподара. Алт револуционарни могао више задржати.

Тај. процес, чини ми се, нарочито је видљив у. области. културе, пре свега у домену књижевности, , Најпре језик. Док су и Хрвати п Словенци још од раније пмали свој књижевни језик, Срби га нису имали и поред једне богате и лрилично разноврсне литературе залочете још У ХИЈ столећу. Управо, и Срби су имали књтжевни језик, само што тај језик није био њихов, није био народни српски језик и није био живи народни, говор, него једна књишка и вештачка творевина.

Тек с револуцијом Срби су успели, У првим деценијама ХТХ века, да дефинитивно одбаце тај језик и да почну стварати књижевни језик из народних говора и према њима, Тиме је (али не и само тиме) на ефикасан начин први пут у срп-

процес није се

ској историји створена основа за стварни и де-

мократски „развој српске књижевности,

У том 'устаничком разбуктавању духова 1 стварању књижевности пришло се на јелан бунтован и радикалан начин, Цела једна литература замедљених пера, митроносних хексаметара, тупбглавог пригодничарства и одаџиског „гладоодбачена је и. пошло се од оног што је стварно чинило духовну и моралну припрему револупије. Пошло се од народне књижевности, од духа и слова. те мање-више: колективне народне

уметности. Тим је био коначно 'извршен прелом у“

развоју српске културе и постављени демократски темељи даљем културном животу код Срба, Норед свег шаренила које сретамо у српској књижевности прве половине ХТХ века, те нове устанком рођене а вековима концентрисане и наслагане духовне моћи и уметничке форме обележиле су ово раздобље тако интензивно и тако јаким револуционарним и. националним) акцентима да: све остало, што сретамо у овом раздобљу, ћамо као рецидиву И остатак прошлости.

Та демократичност српске књижевности, као није се: могла одржати друкчије него даљим сталним развојом, у сталном напону да се преобрази и превазиђе постигнуто стање, да се пронађу нови 0облици и захвате нови садржаји.

Пошло се било од народне поезије, од народне књижевности уопште. У дапима робовања н у току борби било је од необичне важности што је та народна поезија била српска. Опште људски. квалитети, којих је била пуна та књижевпост, лрипремани су у првом реду као нацџонална, српска својства п онш су у тој фази попитиаких по духовних односа српског народа тако и деловали. Не само онај нацнонални, историски

„моменат, “неко, п тег опште људске етичке и умет-

"ничке вредности у тој поезији деловале су У смислу српства мису правцу

шћивања националне свести.

Али у оно моменту кад је национално ослолај, српски моменат ове књижевности губио је од' своје актуелности Ги од ссвоје важности у оном степену: у коме је то национално ослобођење, политички и кулутурно, било остваривано. Место тога нарочито на глашеног «риског момента, и:поред њега, из. ове поезије почињу да се издвајају, да се уочавају и истичу и оне друге опште људске вредности са-

држане и изражене у њој. И уколико је осве1-,

(Меставак на стр. 2 = први стубац) па

"~ 5

наслеђивао и методе свргнутих го-

осе-'

изграђивања и учвр-_